Timočke

Odbornici lokalnog parlamenta na 26.sednici Skupštine opštine Negotin većinom glasova usvojili su odluku o završnom računu opštine za prošlu godinu. Kako je na sednici istakla Valentina Đuričić, šef Odeljenja za budžet, finansije i lokalnu poresku administraciju u 2015. godini ostvareni prihodi i primanja, evidentirani preko računa izvršenja budžeta, iznosili su 943.105.461 dinara, a ukupno ostvareni rashodi i izdaci 841.525.133 dinara.

 Većinom glasova usvojena je i odluka o izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine Negotin za ovu godinu.Porečima nadležnih ova odluka je bila neophodna zbog javne nabavke za prevoz đaka za predstojeću školsku godinu, budući da su neke od relacija, davanjem koncesija za linijski prevoz u prigradskom saobraćaju u opštini Negotin, ostale nepokrivene.

 Odbornici su ekspresno na ovoj sednici koja je trajala sat vremena usvojili i predlog rešenja o imenovanju Komisije za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta do navršenih pet godina života koju će činiti specijalista pedijatrije, psiholog, specijalista oftamologije, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i specijalista neurologije.

Usvojeno je i Rešenje o izmeni rešenja za stručno utvrđivanje vremena i uzroka smrti umrlih izvan zdravstvene ustanove, kao i rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine Negotin neposrednom pogodbom u katastarskoj opštini Slatina, a novog člana Školskog odbora dobila je ovdašnja Tehnička škola.

Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin

Izborom predsednika, njegovog zamenika i postavljanjem sekretara završena je danas konstitutivna sednica SO Kladovo. Radisav Čučulanović, dosadašnji menadžer te opštine i lider tamošnjih naprednjaka izabran je za predsednika opštine.

On je zamenio na mestu predsednika  svog stranačkog kolegu dr Dragana Budujkića. Čučulanović je kazao da će se maksimalno zalagati za afirmaciju Kladova.

-To je prioritet, a nastavićemo i sa obnovom i izgradnjom infrastrukture u gradu i 22 naseljena mesta – dodao je novoizabrani predsednik opštine Kladovo.

On je  je poručio da su  afirmacija  turizma i poljoprivrede, zamajac razvoja  te podunavske opštine.

Za zamenika predsednika opštine izabran je  diplomirani ekonomista Dragan Novaković (33) iz SNS, a izabrano je i devet članova Opštinskog veća

Za predsednika Skupštine izabranje Slaviša Tufajević iz SNS, za kojeg se tajnim glasanjem opredelilo  17 od od 19 odbornika koliko je ostalo u sali nakon što su socijalisti i Pajtićeve demokrate napustili sednicu. Funkciju zamenika obavljaće Dragan Marinović dosadašnji predsednik skupštine. Diplomirani pravnik  Branislav  Jordačević ponovo je  imenovan za sekretara lokalnog parlamenta.

Konstitutivnom sednicom predsedavao je Siniša Stamenković  PUPS sa liste „Aleksandar Vučić Srbija pobeđuje“ najstariji odbornik (69). Na prvoj radnoj sednici odbornici SO Kladovo  jednoglasno su  usvojili Odluku o završnom budžetu opštine Kladovo za 2015. godinu.Ostvareni prihodi na kraju prošle godine iznose 645,5 milion , rashodi su  bili  614 ,6 miliona  hiljada dinara , što znači da je zabeležen suficit od 30,3 miliona  dinara.Članovi lokalnog parlamenta usvojili su i Rešenje o imenovanju Nenada Dumitraškovića za vd direktora JP Direkcija za planiranje i izgradnju „Kladovo.

U Knjaževcu je održana 136. sednica Opštinskog veća. Većnici su razgovarali o broju dece u vaspitnim grupama Predškolske ustanove “Bajka“, sistematizaciji poslova u Centru za socijalni rad, izveštaju o radu JKP Standard, o zahtevima građana za nadoknadu štete od ujeda pasa lutalica. Na dnevnom redu bilo je 14 tačaka, među kojima i različti zahtevi građana i udruženja.

Nakon potvrde mandata i  polaganja zakletve 28 odbornika koliko broji lokalni parlament prekinuta je konsitutivna sednici SO Kladovo. Predsedavajući  skupštine Siniša Stamenković najstariji odbornik (67) obavestio je prisutne  da nije dobio predlog sa imenima kandidata  za predsednika skupštine potpisan od najmanje jedne trećine odbornika, zbog čega se nisu stekli uslovi za nastavak rada lokalnog parlamenta.

U Skupštini najviše odbornika ima koalicija oko Srpske napredne stranke  17, zatim SPS 7, DS i SDS po   po dva odbornika.

-Tokom izbora nisu zabeležene  neregularnostima koje su uticale  na tok izbornog postupka, a do isteka  zakonskog roka Opštinskoj izbornoj komisiji niko nije zvanično  podneo prigovor. Od ukupno 22.928 građana upisanih u birački spisak na 31 biračkom mestu glasalo ih je 12.044. Najviše glasova 6.508 dobila je lista oko SNS, zatim slede SPS  2659, DS 893 i SDS 807 glasova. Cenzus nisu prešle lista SRS dr Vojislav Šešelj i i grpa građana Rumunska  nacionalna manjina za Kladovo  Tihan Matasarević -kazala je Snežana Pavlović predsednica Opštinske izborne komisije.

U radu konstitutivne sednice učestvovalo je svih 28 odbornika koji su dobili poverenje građana na lokalnim izborima održanim 24. aprila , a o novonastaloj situaciji  Radisav Čučulanović predsednik SNS ,koja ima apsolutnu većinu u lokalnom parlamentu je rekao:

-Odluka o prekidu sednici u saglasnosti je sa preporukom GO SNS da se konstituisanje vlasti na lokalu odloži do završetka konsultacija na republičkom nivou. Nakon toga očekujemo dobijanje saglasnosti za nastavak sednice koja će se održati 13. juna.To ne remeti zakonsku proceduru jer su poštuju  zadati rokovi -objasnio je Čučulanović.

Konstitutivna sednica Skupštine opštine Sokobanja koja je bila zakazana za utorak, 31. maj, nije održana. Prema rečima predsednice Skupstine, u starom sazivu, Snežane Radovanović, novi moment je to što je jedan od učesnika na izborima uložio žalbu koja se trenutno nalazi kod Upravnog suda.

-Do samog početka sednice nikakav dokument nije stigao iz Upravnog suda i ja sam , u skladu sa zakonom, konstitutivnu sednicu odložila za 24. jun – kaže Radovanovićeva.

Šef odborničke grupe DS Tanja Nikolić je rekla da su odbornici ove stranke bili spremni za rad i da odlaganje konstitutivne sednice nije dobro za građane Sokobanje, jer je turistička sezona na pragu i upravo u ovom periodu za opštinu je neophodno da ima formiranu vlast.

Na dnevnom redu konstitutivne sednice bilo je osam tačaka, među kojima su: razmatranje i donošenje odluke o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine opštine, razmatranje i odluka o razrešenju predsednika Skupštine i sekretara lokalnog parlamenta, predlaganje kandidata, razmatranje predloga, utvrdjivanje liste kandidata i izbor predsednika Skupstine opstine Sokobanja i predlaganje kandidata i donosenje odluke o postavljanju sekretara SO.

Saziv sokobanjskog parlamenta čini 30 odbornika: 15 odbornika SNS, devet odbornika DS i po tri odbornika SPS i Ujedinjene seljačke stranke.

Dotacije za realizaciju programa, odnosno projekata Udruženja građana u 2016.godini, izbor programa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek, ali i javni konkurs za dodelu sredstava po Programu mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja, te Javni poziv za realizaciju programa podrške samozapošljavanja, samo su neka od pitanja koja su se našla na dnevnom redu ovonedeljne sednice Opštinskog veća u Majdanpeku.

Opština će, prema odluci koju je usvojilo Veće, a nakon sprovedenog konkursa dodeliti 3,5 miliona dinara kroz dotacije udruženjima građana za realizaciju programa, odnosno projekata. Na konkurs su pristigle 23 prijave, sa zahtevima u ukupnom iznosu duplo većem od predviđenog, a nadležna komisija je nakon razmatranja predložila 20, od kojih je Opštinsko veće usvojilo 19.

Usvojen je i predlog odluke o objavljivanju javnog konkursa za dodelu sredstava po Programu mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja. Konkurs će biti otvoren do kraja oktobra, odnosno utroška svih 7,5 miliona dinara, predviđenih sredstava, što je za pola miliona dinara više nego prošle godine, tokom koje je kroz 10 zahteva utrošeno samo 400 hiljada dinara. Budući da je sada predviđen i duži rok, članovi Opštinskog veća istakli su potrebu da se potencijalni korisnici podrobno informišu o mogućnostima. Više tačaka dnevnog reda 34.sednice Opštinskog veća odnosilo se na oblast zapošljavanja, pa tako i Odluka o raspisivanju Javnog poziva za realizaciju programa podrške samozapošljavanja, gde bi lica koja su to pravo ostvarila posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja, mogla da računaju na dodatna sredstva od još 40 hiljada dinara. Predlog o raspisivanju Javnog poziva za realizaciju programa “Praktikant”će i nakon duge rasprave na ovoj sednici, odluku sačekati na narednoj.  Usvojene su, međutim, odluke o izmeni osnivačkih akata ustanova u oblasti kulture u skladu sa novim Zakonom o kulturi.

Vezano za Odluku o izboru programa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek, čulo se da je, razmotrivši prijave po javnom pozivu, Komisija donela odluku o sufinansiranju projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Majdanpek i to kada je reč o štampanim medijima “Privredni i infrastrukturni razvoj opštine Majdanpek, prednosti, potencijali i mogućnosti” i  “Majdanpek danas”, a kada je reč o elektronskim medijima, odnosno radijskim i tv programima, internet portalima, “Informisanje o ekologiji,  selima i turizmu opštine Majdanpek”, Istraživačko novinarstvo i podrška boljoj informisanosti opštine Majdanpek, “Hronika Majdanpeka” i “Informacije, aktuelna veza  između stanovništva”.

Prošlomesečna 12.sednica Skupštine opštine Majdanpek, prekinuta zbog kvoruma, u sredu, 11.maja je uspešno privedena kraju. Odbornici su na sednici kojoj je prisustvovalo 26 od ukupno 31 odbornika usvojili Izveštaj o radu Centra za kulturu, a potom izmene i  dopune osnovačkog akta i Statuta Muzeja u Majdanpeku i JKP “Donji Milanovac”.

Nastavak 12.redovne sednice opštinskog parlamenta u Majdanpeku okupio je 26 od ukupno 31 odbornika, koji su za tek nešto više od sat vremena priveli kraju zasedanje koje je, podsetimo, poslednjeg radnog dana aprila prekinuto, kada se ispostavilo da je tokom rada ostalo bez kvoruma za rad i odlučivanje. Na početku, usvojen je izveštaj o radu Centra za kulturu Majdanpek za 2015.godinu, a potom i Godišnji Program zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta. Odluka o izmeni osnivačkog akta JKP “Donji Milanovac”dopunom delokruga rada za  uslužne delatnosti u vodnom saobraćaju kako bi dobili status lučkog operatera, protekla je uz zamerke opozicije što nije dostavljen  materijal  o tačkama dnevnog reda koje su se kao dopuna našle na ovoj sednici, a potom i uz konstatacije da bi, aktuelnim zakonskim rešenjima, jedan od značajnih prihoda mesne zajednice Donji Milanovac praktično mogao da se prebaci republici, ali i donese niz drugih promena u upravljanju i funkcionisanju pristaništa, pri čemu bi interesi ove male sredine mogli da budu u drugom planu. I dopuna statuta JKP “Donji Milanovac”, uslovljena prethodnom izmenom bila je prilika da se iz odborničke grupe DS zatraži objašnjenje kada već nema materijala.  Iz opozicionih redova je istaknuta želja da se radi odgovorno i kvalitetno, ali i naglašeno da im je nedostavljanjem materijala uskraćeno to pravo i u okviru rasprave o Izmenama i dopunama osnivačkog akta Muzeja u Majdanpeku, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. Kada je reč o aktima ove ustanove, izmenjen je i deo koji se odnosi na izbor organa upravljanja.  Bez primedbi usvojen je Zahtev za korišćenje imena grada u nazivu fudbalskog kluba.

U okviru kadrovskih pitanja, Centar za kulturu Majdanpek je na osnovu rezultat konkursa, dobio  direktora. Tu odgovornu dužnost obavljaće Suzana Zdravković. Inače, sam  predlog kadrovske komisije, bio je prilika da par odbornika ukaže na rezultate i zasluge dosadašnjeg vd, kao i direktora koji je ovu ustanovu vodio do 2013.godine i tokom kojih je Majdanpek dobio manifestacije koje ime ovog grada pronose izvan granica zemlje. Nove članove dobilo je više školskih odbora

Prošlonedeljna 12.sednica Skupštine opštine Majdanpek, prekinuta je, jer je tokom zasedanja napuštanjem odbornika opozicije, ostala bez kvoruma za rad. Odbornici su prethodno usvojili Program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine, predlog Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije za izgradnju kanalizacione mreže u Golubinju, Odluku o Lokalnom akcionom planu zapošljavanja i usvojili izveštaj o radu  Muzeja u Majdanpeku i Centra za socijalni rad.

Sednica SO Majdanpek kojoj je na početku prisustvovalo 23, od ukupno 31 odbornika,  počela je informacijom da je Upravni sud postupajući po žalbi, vratio odbornički mandat Drašku Ćetkoviću,  sa liste SNS. Odbornici su na 12.sednici  odlučivali o Programu mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opštine, koji praktično predviđa više mera, a  i oslonjen je na više sredstava budući da je za ove namene opredeljeno 19,5 miliona dinara, šest više nego u prethodnoj godini.

Ni o predlogu Odluke o donošenju Plana detaljne regulacije za izgradnju kanalizacione mreže u Golubinju, nije bilo rasprave, kao ni vezano za Odluku o izmenama i dopunama Odluke o određivanju osposobljenih pravnih lica od interesa za zaštitu i spasavanje na teritoriji opštine Majdanpek. Tako je usvojena i Odluka o javnom okupljanju na teritoriji opštine, kao i predlog odluke o usvajanju Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za ovu godinu i naglašeno da je u odnosu na prošlu godinu, predviđeno više mera i sredstava.

Bez primedbi prihvaćen je predlog Rešenja o davanju saglasnosti na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Muzeju u Majdanpeku, a potom i izveštaj o radu te ustanovce za prošlu godinu, kao i Izveštaj o radu Centra za socijalni rad, posle čega su odbornici opozicije napustili skupštinsko zasedanje. Ispostavilo se da su to prethodno učinili i pojedini odbornici vladajuće većine, jer i posle pauze, koja je data, ustanovljeno je da nema kvoruma za rad, odnosno da u skupštinskoj sali nema 16 odbornika  koliko je minimalno neophodno za rad i odlučivanje. Slaviša Božinović, predsednik SO Majdanpek saopštio je da se sednica prekida.

Odbornici Skupštine opštine Negotin na svojoj 24.sednici, koja je nedavno održana,  doneli su niz odluka, počev od izveštaja o radu javnih preduzeća i ustanova, preko Odluke o izmenama i dopunama Odluke o pijacama, do Odluke o usvajanju Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Negotin za ovu godinu, kojom se obezbeđuje plansko korišćenje sredstava za finansiranje aktivnosti koje su predviđene strateškim dokumentima iz oblasti zaštite životne sredine. Iz opštinske kase je, inače, za zaštitu životne sredine predviđeno 60 miliona dinara.

Iako je opozicija naglašavala da je krajnje vreme da se smanje stope poreza, lokalne, administrativne i boravišna taksa, jer se sve veći broj ljudi odlučuje da zemlju pokloni lokalnoj samoupravi, jer nemaju para da plate namete, većinom glasova članova vladajuće koalicije usvojene su izmene Odluke o stopi poreza na imovinu na teritoriji opštine Negotin, u delu koji se odnosi na visinu stope poreza na imovinu na prava na zemljištu kod obveznika koji ne vode poslovne knjige, kao i na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu. Usvojene su i odluke o lokalnim administrativnim i komunalnim taksama u opštini Negotin i odluka o boravišnoj taksi opštine Negotin, koja je utvrđena na iznos od 70 dinara dnevno.

Odbornici su izglasali i odluku o novim autobuskim stajalištima koja će, uz postojeća, sada biti i kod Pedagoške akademije i sve tri gradske osnovne škole. Iako je opozicija insistirala da se odlukom o besplatnom prevozu određenih kategorija putnika na teritoriji opštine Negotin dodaju i trudnice, kao i zaposleni u školama i predškolskoj ustanovi, ona će se, odlukom odbornika odnositi na decu i njihove pratioce radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra od sedišta škole, učenike osnovnih i srednjih škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole, decu i učenike sa smetnjama u razvoju, kao i njihove pratioce i zaposlene u školama.

Diskusije odbornika izazvala je i odluka o javnom okupljanju više od 20 lica radi izražavanja, ostvarivanja i promovisanja državnih, političkih, socijanih i nacionalnih uverenja i ciljeva, drugih sloboda i prava u demokratskom društvu. I ta je odluka, većinom glasova, usvojena, kao i odluke o  naknadama za korišćenje poslovnog prostora u svojini opštine Negotin,  o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije koridora dalekovoda 110kV između TS 110/35kV „Mosna“ i TS 110/35kV „Nikine vode“ i odluke kojom su pojedinci svoje nepokretnosti u katarstarskim opštinama Mokranje, Urovica i Brestovac preneli lokalnoj samoupravi.

Na 130. sednici Opštinskog veća u Knjaževcu, koja je održana u martu, odobreno je tri i po miliona dinara za infrastrukturne radove u mesnim zajednicama.

Izgradnja sistema za vodosnabdevanje, rekonstrukcija seoskih domova i drugi infrastrukturni projekti u nekoliko knjaževačkih sela, biće podržani sredstvima budžeta opštine Knjaževac, čulo se tada na sednici Opštinskog veća.

– Na sednici Veća smo izdvojili sredstva za nove aktivnosti po mesnim zajednicama. Najznačajniji iznosi opredeljeni su za dogradnju sistema za vodosnabdevanje u Balanovcu, rekonstrukciju doma u Koželju, sanaciju objekta u crkvenom dvorištu u Bučju. Sve ukupno, to je oko tri i po miliona dinara. U budžetu za ovu godinu za projekte MZ opredelili smo 20 miliona dinara –  rekao je predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.

Na sednici je prihvaćen  i izveštaj o radu Pravobranilaštva za 2015. godinu. Većnici su doneli rešenje o raspodeli sredstva iz budžeta opštine za sufinansiranje projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja.

Rudarsko-topioničarski basen “Bor“(RTB) će biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i biti nosilac razvoja cele ove regije. Za to je garant Vlada Republike Srbije, rekla je na tribini u Boru Zorana Mihajlović, potpredsednica Srpske napredne stranke(SNS) i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Građani, smatra ona, vide da se u Srbiji živi sve bolje i bolje, da je smanjena nezaposlenost  i povećana sigurnost građana.

Vlada Aleksandra Vučića za dve godine postigla je više nego svi njegovi prethodnici za 10 ili 15 godina. Taj uspeh se vidi na svakom koraku u Srbiji, rekao je u svom obraćanju Blagoje Spaskovski, poverenik Srpske napredne stranke u Boru i generalni direktor RTB-a “Bor“.

-Ako se pitate šta je Bor dobio od ove Vlade, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, dobio je mnogo. Dobio je sigurnost, 5.000 radnika je ostalo na radnim mestima, sa dobrim i redovnim primanjima. Svi oni mogu u svim radnjama,  pa čak i u kineskim, sa administrativnim zabranama da pazare i uzimaju robu. To retko koji grad sebi može da priušti. Zato Borani moraju da imaju bar pet odsto više glasova za SNS na predstojećim izborima od ostalih gradova u Srbiji-zaključio je Spaskovski.

Zorana Mihajlović je istakla je da je Bor često posećivala i da on izgleda sve lepše i lepše. Mihajlovićeva je naglasila da će RTB “Bor“ biti stabilna kompanija koja će stvarati prihode i da je za to garant Vlada Republike Srbije.

– Ova Vlada je za dve godine svoga mandata uradila mnogo za Srbiju. Šta god da kažu Tadić i Pajtić veoma lažu, jer oni su napravili tu “rupu“ u budžetu koju smo mi nasledili. Za dve godine, kako statistika kaže, od 28 odsto nezaposlenih danas imamo 17,6 odsto. I dok su neke prethodne Vlade godišnje otvarale 10-12 kilometara puteva, mi smo izgradili 100 kilometara auto-puteva. Mi smo Vlada koja će Srbiju premrežiti putevima i auto-putevima. Narod više ne veruje obećanjima već rezultatima rada, onome  šta je ko od nas uradio-poručila je Mihajlovićeva.

Jedno od pitanja prisutnih građana na tribini u Boru bilo je i kada će biti u potpunosti asfaltiran put Bor-Selište i putni pravac prema Crnom vrhu i Žagubici.

-To će biti sigurno urađeno vrlo brzo. Čim se raspišu javni pozivi i obave procedure, znači počinjemo sa radovima za mesec-dva-obećala je Mihajlovićeva.

Ona je najavila i uređenje puta ka Borskom jezeru i pohvalila lokalnu samoupravu u Boru na dosadašnjem radu.

 Tribini je pored ostalih gostiju prisustvovao i Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije“.

Potpredsednica SNS Zorana Mihajlović obišla je i Dom za stara lica u Boru i tom prilikom poručila da ta politička opcija nikada neće izneveriti penzionere.

  -U ime predsednika SNS želim da se zahvalim penzionerima ne samo za njihovo odricanje u prethodne dve godine nego i na ogromnoj podršci koju su dali i premijeru i  Vladi. Ono što možemo da obećamo je da penzionere nikada nećemo izneveriti i da ćemo raditi  brže, bolje i još energičnije –kazala je Mihajlovićeva.

 Potpredsednica SNS je naglasila da što pre mora da se razgovara sa nadležnim ministrima, kako bi se Dom za stara lica, u što kraćem roku stavio u funkciju.

 Zorana Mihajlović najavila je u Knjaževcu izgradnju putnih pravaca koji će Knjaževac i Pirot povezati sa Starom planinom.

 Predsednik SNS Aleksandar Vučić i direktor JP “Stara planina“ Vladimir Simović odvojeno su najavili izgradnju dva putna pravca: Knjaževac-Kalna i Pirot-Stara planina, pa se postavlja pitanje hoće li biti para za oba. Zorana Mihajlović kaže da novac neće biti problem, ukoliko prethodno bude izrađena projektno-tehnička dokumentacija.

– Za jedan od ta dva projekta, put od Knjaževca do Stare planine, postoji projekat, za drugi se radi. Pitanje je i da li postoji potreba za eksproprijacijom. Kada sve to bude rešeno, do kraja jeseni raspisujemo javni poziv i biramo izvođača. Na Ministatarstvu je da kontroliše dinamiku radova – rekla je u Knjaževcu Mihajlovićeva.

 Ona je prilikom posete Majdanpeku obradovala svoje domaćine izjavom da će ove godine biti popravljeni putevi Majdanpek – Kučevo i Donji Milanovac – Golubac.

 – Treba da nastavimo da podižemo Majdanpek, da se u njemu živi kao što se nekada živelo, nekada ranije, pre dosta godina i da poručimo građanima Majdanpeka da ćemo se, ne samo boriti da RTB Bor radi, nego da ćemo se boriti i da se u Majdanpeku otvaraju i nove firme i preduzetničke radnje i da učinimo sve što možemo, da se prosto živi bolje – reči su kojima se Zorana Mihajlović obratila Majdanpečanima.

U ime domaćina, potpredsednicu SNS pozdravio je Dejan Vagner, prvi čovek opštine i naglasio da je Mihajlovićeva i kao ministarka saobraćaja upoznata sa problemima koje opština Majdanpek ima u oblasti infrastrukture.

– U 2016.godini biće uloženo u putnu strukturu opštine Majdanpek 250 miliona dinara. Od trenutka kada je formirana Vlada Republike Srbije sa Aleksandrom Vučićem  na čelu, jedan od prioriteta, pored fiskalne konsolidacije i uređenja budžeta, bilo je ulaganje u putnu infrastrukturu. Nema razvoja, nema privrede,  nema turizma, pa  ne možemo pričati ni o razvoju Donjeg Milanovca, ukoliko nemamo dobre puteve. Dakle, Majdanpek – Kučevo put je koji će se sigurno raditi i Donji Milanovac – Golubac, takođe –  precizirala je Mihajlovićeva i naglasila: –  I u prethodne dve godine 100 kilometara autoputa nije bilo samo obećanje. Puteve koje sam navela i 250 miliona dinara se ulaže za preko 50 kilometara rehabilitacije ili radova na putevima i to je jako važno za opštinu Majdanpek.

Na naše pitanje koliko je realna nada da i Dunav postane saobraćajnica Zorana Mihajlović je odgovorila:  – Mora postati. Na tome radimo već dve godine. O tome razgovaramo sa svima, sa mnogim međunarodnim finansijskim organizacijama i donatorima. Nekako svi smo okrenuti samo železnici ili putevima, a manje se razmišljalo i radilo na saobraćajnici koja se zove Dunav. Za nas je važan razvoj turizma, Dunav i dobra putna infrastruktura.

U pratnji domaćina, Zorana Mihajlović je istog dana posetila i Donji Milanovac.

U Grabovici kod Kladova, u prisustvu ministarke Zorane Mihajlović označen je završetak radova na odvodnom kanalu za prihvat bujičnih i podzemnih voda, sa sedam poprečnih mostića. Vrednost tih radova je 158 miliona dinara.

-Uskoro sledi  nastavak gradnje mosta kod Milutinovca i rehabilitacija dela državnog puta Brza Palanka – Kladovo – rekla je Mihajlovićeva.

Ovogodišnji budžet Sokobanje  iznosi više od 800 miliona dinara i  garancija je razvoja ove opštine koja ima oko 16 hiljada stanovnika. Turizam i dalje ostaje prioritet, ali ne zapostavljaju se i ostale privredne grane, a poseban akcenat dat je razvoju poljoprivrede, mesnih zajednica,putne infrastrukture kao i vodosnabdevanje, za šta će iz budžeta biti izdvojeno 37 odsto sredstava.

      Soko banja – Soko grad, dođeš star odeš mlad – rečenica  koju je izrekao još početkom dvadesetog veka  naš poznati komediograf Branislav Nušić, i danas je mnogima putokaz da ovde provedu svoj odmor. A da je ona tačna potvrđuju hiljade turista koji svake godine posete ovo banjsko lečilište. Jer, prema zvaničnoj statistici, posle Vrnjačke, Sokobanja je, u Srbiji, najposećenije turističko odredište posetilaca koji su željni odmora i čistog vazduha. Veliki broj termalno mineralnih izvora kao i umereno-kontinentalna klima, netaknuta priroda i čist planinski vazduh učinili su banju prepoznatljivom i idealnu za posetu. Sokobanjski termalni izvori otkriveni su još za vreme Rimljana. Sve ovo, veoma pogoduje u rehabilitaciji i lečenju ljudi koji imaju astmu, psihoneuroze, povišen krvni pritisak, hroničan reumatizam, stanja posle povreda, malokrvnosti, što je rezultiralo da se banja bavi uglavnom medicinskim turizmom. Pored toga banja je bogata kulturnim manifestacijama, zabavnim i sportskim sadržajima . O razvoju ovog poznatog turističkog mesta, ali i o aktuelnim dešavanjima, razgovarali smo sa Snežanom Radovanović, predsednicom Skupštine opštine Sokobanja.

– Opština Sokobanja je poznata po zdravstvenom turizmu, ali  je takođe u ovom kraju razvijena i poljoprivreda, a često se zanemaruje činjenica da je na našoj teritoriji razvijeno i rudarstvo, mislim na rudnik uglja “ Soko “ koji u ukupnim prihodima opštine i životu učestvuje u značajnoj meri . Mislim na standard stanovnika  kao i na celokupni privredni ambijent opštine. Turizam, kao privredna grana je sezonskog karaktera, tako da  u narednom periodu treba stvarati uslove i sadržaj za produžetak sezone.  Kada je reč ipak o osnovama razvoja,opštine to je turizam. U proteklom periodu dosta smo uložili u razvoj ove oblasti, kroz izgradnju Akva parka i „Soko terme“, koja je privatna investicija i jako značajna, jer su kapaciteti popunjeni 365 dana u godini.  Dosta se ulaže u razvoj putne infrastrukture, ne samo zbog gostiju već i, pre svega, zbog naših građana, jer dobro je poznato šta za razvoj jedne opštine znače dobri putevi i komunikacije. U budućem periodu radićemo na  izgradnji sportskih terena kao isplativog vida investicija jer, na ovom polju očekujemo da će dobar broj  klubova upravo ovde naći dobro mesto za pripreme svojih sportista. Osim toga, plan je da ove godine uradimo dosta i na drugim destinacijama kao što su Seselačka pećina, Vrmdža i Vrmdžansko jezero, Bovan, Vrelo i izvor Moravice koje su jako atraktivne za posetioce. Svi ovi projekti razvijaju se po planu jer, još od 2002. godine opština Sokobanja ima svoj tim stručnih i sposobnih ljudi, obučenih za izradu projekata i akcioni plan razvoja koji se polako, ali sigurno i ostvaruje.

Od 2009. godine u okviru Opštinske uprave formirana je Kancelarija za lokalni i ekonomski razvoj koja se bavi izradom projekata i konkursne dokumentacije kod fondova EU. Ovaj tim stoji na raspolaganju i svim ustanovama i organizacijama na teritoriji opštine Sokobanja zainteresovanim za konkurisanje kod resornih ministarstava, ali i u okviru prekogranične saradnje.

[fve]https://youtu.be/1OjKCQh6Zhw[/fve]

Da li sve ove projekte realizujete sami ili ste konkurisali kod Evropske unije, u okviru IPA programa ,kako biste uz njihovu finansijsku pomoć realizovali navedene delatnosti ?

– Moram da kažem da sa dve opštine iz Bugarske, imamo uspešnu višegodišnju prekograničnu saradnju a to su Rila i Vršec, sa kojima smo konkurisali za sedam projekata ove godine, a najznačajniji je izgradnja pozornice Vrela u centru banje, gde će, kada bude realizovan, biti jedno od najlepših mesta u banji gde će se organizovati razne kulturne manifestacije sa jako lepim sadržajem što će obogatiti ukupnu turističku ponudu Sokobanje..

Opštinski budžet Sokobanje usvojen je u zakonskom roku i koliko se može primetiti, u odnosu na broj stanovnika , namenjen je prvenstveno razvoju sredine. Osim infrastrukture na šta će te utrošiti novac poreskih obveznika?

– Najveći akcenat stavljen je upravo na razvoj te oblasti, dakle vodosnabdevanje, rešavanju pitanja  banjske deponije i puteva. Za sve ove oblasti već postoje urađeni projekti, a to su povezivanje pojedinih seoskih mesnih zajednica kvalitetnom putnom mrežom, i očekujemo njihovu realizaciju već na proleće, kada to vremenski uslovi dozvole. Ono čime smo se mi rukovodili je da  svi stanovnici opštine Soko banja imaju isti tretman, što znači da ćemo uložiti sredstva ravnomerno, to jest tamo gde su najveće  potrebe.

Kako funkcioniše koalicija koja je trenutno na vlasti u ovoj opštini i da li se  skupštinske odluke sprovode ili ostaju mrtvo slovo na papiru?

– Skupština opštine Sokobanja broji 30 odbornika. Na vlasti su Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, sa koalicinim partnerima. Ova koalicija je na vlasti od juna 2012. godine. Moram da napomenem da sa Demokratskom strankom imamo korektan odnos, da smo odluke donosili većinom i da za sada nema većih  problema u funkcionisanju kada je reč o skupštinskoj većini.Socijalistička partija je korektan i pouzdan partner.

Republički izbori biće uskoro raspisani. Kakvo je vaše mišljenje kada je reč o stanju u državi i šta očekujete od predstojećih izbora, kako na državnom tako i na lokalnom nivou?

– Kao što svakog građanina Srbije i mene interesuje šta će se sve dogoditi u Srbiji. Ono što me posebno interesuje je kako rešiti krizu koja vlada, a posebno u oblasti zapošljavanja. Naročito u istočnoj Srbiji, jer i u Zaječarskom i  Borskom okrugu trenutno stanje nije posebno  sagledano od strane aktuelne vlade u meri u kojoj zaslužuju. Mislim da je to uslovljeno krizom u celoj zemlji, opterećenoj migrantskom krizom i ostalim problemima. Ja kao predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Sokobanji očekujem da ćemo imati dobar rezultat, kao i na prošlim izborima, mislim da smo se profilisali na lokalu i da će Socijalistička partija Srbije ostvariti dobar rezultat kako u Sokobanji tako i na nivou Srbije. Takođe očekujem da izbori budu realizovani u demokratskoj atmosferi.

Na kraju razgovora možete li prokomentarisati stanje u istočnoj Srbiji, mislim pre svega na saradnju dva okruga Borskog i Zaječarskog, da li je ona zadovoljavajuća ili ima mesta za nešto više od sadašnjeg stanja.

– Mislim da je saradnja minimalna i da treba dati više značaja, npr. očuvanju životne sredine, ne samo zato što je Sokobanja ekološka opština već uopšte. Smatram da komunikacija mora biti na mnogo višem nivou, pre svega po pitanju putne infrastrukture,  posebno zbog razvoja turizma, ne samo zbog Sokobanje, već zbog cele Timočke krajine koja ima veliki potencijal u ovoj oblasti, od Kladova, Bora pa do Knjaževca i Stare planine. Ja kao predsednik Skupštine opštine Sokobanja moram da kažem da je pokrenuta inicijativa da se formira Savez skupština  gradova i opština, ne samo Timočke krajine, već na nivou 28 gradova i opština Srbije da zajedno podignemo potencijal, posebno kada je reč o donošenju odluka po pitanju razvoja i primeni primera dobre prakse. A ako govorimo o saradnji samo Zaječarskog i Borskog okruga ta saradnja može i mora da bude bolja i sadržajnija ali, to zavisi, pre svega od načelnika ovih okruga, bez obzira na zakonska ograničenja koja imaju po pitanju nadležnosti koje su im date.

[fve]https://youtu.be/p0ndg7Pd8Lw[/fve]

ŽENE SU TOLERANTNIJE

Snežana Radovanović se bavi politikom   25 godina, inače srećno udata, majka dvoje dece, ekonomista po zanimanju. Mogu li žene danas biti uspešne u Srbiji i da li ih dovoljno ima na javnim funkcijama?

  – Mislim da žene jesu uspešne, ne samo kao zaposlene, domaćice, rukovodioci već i u politici. Kod nas u Sokobanji mnoge, značajne funkcije obavljaju pripadnice lepšeg pola. Smatram da je žena prirodno jači pol, iako to deluje možda neskromno. Kada govorimo o politici, tačno je da su tu žene manje zastupljene ali one pored sticanja obrazovanja su majke i zaposlene, odgovorne za funkcionisanje porodice i vaspitanje dece, pa je to razlog što ih je do sada bilo manje u odnosu na muški pol. Mišljenja sam da će već predstojeći izbori pokazati veću zastupljenost žena jer su one tolerantnije i fleksibilnije, po prirodi senzibilnije i uvek nađu najbolje rešenje, što doprinosi boljoj političkoj kulturi nacije – kaže  Radovanovićeva.

Dugovanja grada Zaječara dostigla su čak 1,75 milijardi dinara. Gradska vlast zatražila je  pomoć od Republike, kako bi se u što kraćem roku javni sektor izvukao iz dubioze. Prioritet je uspostavljanje stabilnog sistema što bi obezbedilo normalno funkcionisanje gradskih službi i preduzeća. Situacija u kojoj se našao Zaječar krajem 2015. godine, više  nikad ne sme da se ponovi, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara.

Kakvo ste stanje zatekli dolaskom na mesto predsednika Skupštine grada Zaječara?

– Zaječar se nalazi u dosta teškoj finansijskoj situaciji, što je posledica nedomaćinskog poslovanja prethodnih godina. To je danas prezadužen grad. Zaječar je juna 2013. godine bio dužan 1,2 milijarde dinara, od toga je 600 miliona dinara kreditnih obaveza,  koje su počele da dospevaju prethodnih godina, dok su dugovanja krajem 2015. godine iznosila 1,75 milijarde dinara, što je oko 80 odsto ovogodišnjeg budžeta. Tu je 350 miliona dinara  obaveza po kreditima, dug gradske uprave 1,1 milijardu dinara, indirektni korisnici 422 miliona, osnovne škole 142 miliona, i srednje škole 50 miliona dinara, tako da je situacija ozbiljna i veoma teška. Svako ko preuzme deo odgovornosti mora da ostavi bolje stanje, međutim, u Zaječaru se u poslednjih 10 godina situacija nije menjala u tom pogledu. Ono što mene interesuje je rezultat, i daću svoj maksimum da građanima obezbedimo boljitak.

Na koji način mislite da grad izvedete iz dubioze?

-Biće potrebno mnogo vremena da se reše svi problemi, jer sa ovolikim dugovanjima grad ne može da funkcioniše. Uputili smo zahtev Republici za pomoć, i ta sredstva bi koristili za obezbeđivanje likvidnosti grada. Pre svega mislim na pomoć školama koje su u blokadi, i gde nam je potrebno oko 50 miliona dinara da bi se  popravilo finansijsko stanje. To je i jedan od razloga zašto je Zaječaru blokiran redovan transfer, a to je mesečno oko 27 miliona dinara, što nam dodatno otežava situaciju.  Biće potrebno možda i dve godine da odgovorimo na neke najneophodnije zahteve građana, ukoliko nam država ne izađe u susret. Važno je napomenuti da za ovo stanje nisu krivi  građani  i oni ne treba da osećaju posledice. Prethodnih par godina gradska vlast je u nekoliko navrata pokušavala da dobije kredit  za tekuću likvidnost ali i za investicije, ali bezuspešno. Sada sa potpuno drugačijim modelom rada smo u postupku dobijanja kredita kako bi platili izvođača za nekoliko infrastrukturnih objekata. Uveliko radimo na smanjenju dugovanja, i čekamo  na pozitivan odgovor iz Beograda. Nadamo se da ćemo uspešno rešiti nagomilane probleme.

[fve]https://youtu.be/8xLl0VNVJWQ[/fve]

O kojim infrastrukturnim radovima je reč?

– To se odnosi na gradske saobraćajnice gde su započeti i ostali nedovršeni radovi, duže od godinu i po dana.  To su ulice: Kotorska, Cara Dušana, Nikole Pašića, Sokobanjska, što bi koštalo oko 100 miliona dinara.

Šta je još prioritet?

– U ovom trenutku, naš osnovni posao je da finansijski konsolidujemo grad  i uredimo sistem, tako da se više nikad ne dese slične stvari u Zaječaru, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Istraga je u toku i smatram da je neko za ovolika dugovanja odgovoran. U gotovo nemogućim uslovima pokušavamo da obezbedimo normalno funkcionisanje  komunalnih preduzeća i svih službi. Građani nisu u obavezi da razumeju sa čime se suočavamo, ali je važno da znaju istinu a to je da  ćemo drugačije raditi, bez rasipanja novca iz budžeta. Puno je para ranije bilo u gradskoj kasi a  uglavnom su nam ostavljeni neki građevinski spomenici koji ničemu ne služe. Ne možemo u ovoj situaciji nove planove da realizujemo,  u pogledu infrastrukture,  ili socijalnog programa, međutim, pokušavamo  da dovedemo investitore, i već ima zainteresovanih. Prethodnih godina,  osim Gorenja, nijedna nova fabrika se nije otvorila u Zaječaru. Sva najavljivanja o potencijalnim investitorima su bile samo floskule.

[fve]https://youtu.be/7HJP7Ozurko[/fve]

Ukinuta je odluka o besplatnim vrtićima.

– Tako je. Mislim da u današnje vreme ne postoji ništa besplatno. Što se tiče vrtića, ta jedna godina besplatnih obdaništa, kako je to neko zamislio a sa druge strane, nije obezbedio sredstva, košta grad 45 miliona dinara. Ako ovu uslugu ne plati lokalna samouprava, a ni roditelji, ko će to onda da plati? Posledica svega toga je opasnost da Predškolska ustanova „Đulići“  prestane sa radom. Na dan 31.12.2015 „Đulići“ su dužni 57 miliona dinara.  Mi smo najmanji mogući iznos za smeštaj mališana, opredelili kroz odluku za participaciju roditelja, mnogo niži pre uvođenja  besplatnih vrtića.

Koje su još bitnije odluke donete u prethodnom periodu?

-Većina odluka koje je usvojila lokalna skupština tiču se racionalizacije preduzeća i ustanova, što je bilo neophodno,s obzirom da javni sektor čini više od 20 ustanova i preduzeća što je prevelika stavka za budžet. Nismo birali nove funkcionere, iako su nam potrebni mladi ljudi i nove ideje. Smenili smo tri većnika, jednog  pomoćnika, postojala su četiri savetnika predsednika Skupštine što nije bilo po zakonu i toga više nema, a takođe i 40-ak ljudi po raznim ugovorima. Išli smo sa likvidacijom preduzeća i ustanova koje su postojale na papiru. Kao što je JKP za gradski saobraćaj, Preduzeće za urbanizam, gde je radio samo direktor, doo Biznis inkubator centar, Ustanova gitarijada, a verovatno će biti još nekih, jer te firme nisu imale nikakvih aktivnosti. Važno je da građani neće osetiti nikakav gubitak zbog toga. Javno smo po prvi put objavili prilive novca i kako se tokom dana troše sredstva, jer je sve transparentno i ništa se ne krije.

Da li je rešen problem sa Fabrikom kablova?

– To je jedan od gorućih problema. U rešavanje ovog problema je uključena i država. Radi se o velikoj i ozbiljnoj kompaniji iz Poljske, koja je vlasnik Fabrike kablova i kojima je učinjena nepravda, jer im je nalaćeno 74 miliona dinara na ime ekološke takse, a novac je potrošen nenamenski, jer nije uložen u ono što je predviđeno programom za zaštitu životne sredine. Tu radi oko 400 Zaječaraca i ne shvatam tu neozbiljnost , da se dovede u pitanje rad najveće fabrike u gradu.

Kako funkcioniše gradska vlast?

-Gradska vlast funkcioniše stabilno, kao i lokalni parlament. Nema opstrukcije u radu Skupštine. Odgovorno radim svoj posao i daću svoj maksimum i u budućem periodu.

Pojedini vam zameraju vanredno sazivanje sednica Skupštine grada, ali i to što kao predsednik Skupštine govorite o realizaciji budžeta.

– Svaki odbornik govori o budžetu, i ne znam zašto bi to pravo bilo uskraćeno predsedniku Skupštine.  Ne mešam se u poslove gradonačenika, kao što to činili moji prethodnici.  Sa druge strane,  Skupština grada radi po Poslovniku, koji je isti u poslednjih osam godina. Trudim se da odbornici imaju dovoljno vremena da prouče materijale. Imam redovne sastanke sa predsednicima odborničkih grupa i vladajućih i onih u opoziciji, i sve je transparentno.

S obzirom da ste u četiri mandata bili narodni poslanik, kako ocenjujete celokupno stanje u Srbiji?

– Nisam siguran kako bi se mnoge stvari odvijale u Srbiji da premijer Aleksandar Vučić nije preuzeo najveću odgovornost u prethodne dve, tri godine, što je rezultiralo čijenicom da može da vodi zemlju u trenutku velikih problema i teške ekonomske i socijalne situacije. Svuda u svetu privreda stagnira i nije lako voditi zemlju u takvom okruženju  ali je zahvaljujući njemu Srbija na dobrom putu.

U kom pogledu bi mogla da se ostvari regionalna saradnja između opština istočne Srbije i Zaječara?

– Činjenica je da istočna i južna Srbija nisu razvijene u tolikoj  meri kao što je zapadni deo države. Težište je u otvaranju fabrika. Potencijali u ovom delu Srbije su veliki. Tu je  RTB  Bor,  Đerdap i postoje ogromni kapaciteti energetskog karaktera. Ostvarili smo kontakt sa jednom firmom koja hoće da otvari vetropark kod Zaječara. Posebno je važan razvoj poljoprivrede i turizma. Tu je Feliks Romulijana,  Stara planina. Nastojaćemo da u što kraćem roku prevaziđemo ovu finansijsku krizu a onda i pomognemo rad malih i srednjih preduzeća, razvoj ugostiteljstva, poljoprivrede, turizma i industrije, i učvrstimo regionalnu saradnju sa opštinama u ovom delu Srbije.

[fve]https://youtu.be/JEXahP1a40k[/fve]

Stefan Zankov, predsednik Skupštine grada Zaječara, na nedavno održanoj konferenciji  za novinare, naglasio je da su  dugovanja grada Zaječara narasla  na čak 1,75 milijardi dinara.

– Juna 2013 godine dug grada Zaječara po svim obavezama koje  nisu isplaćene bio je 600 miliona dinara i isto toliko kredita. Decembra 2015. godine zatekli smo još goru situaciju. Dug  je tada iznosio 1,4 milijarde dinara za sve neizmirene obaveze  i još  350 miliona dinara obaveza po kreditima. Gradska uprava je dužna milijardu i 137 miliona dinara, indirektni korisnici budžeta 423 miliona, dug za osnovne škole  iznosi 142 miliona a za srednje 50 miliona dinara. Sa ovakvim stanjem zaduženosti,  Zaječar ne može da fukcioniše, jer godinama unazad gotovo da ništa  nije plaćeno. Plašim se da nećemo moći da izađemo u susret normalnim zahtevima građana – kazao je Zankov.

On je naglasio da je neophodna pomoć  republike kako bi se grad izvukao iz  dubioze.

-Verovatno ćemo slušati kritike od onih koji su grad doveli u ovakvu situaciju kako je neko nesposoban, a upravo su  ti sposobni  doveli su grad u ovu situaciju.  Svakodnevno dobijamo poruke od korisnika budžeta da razmišljaju o tužbama i blokadama za neizmirene plate i obaveze. Ako  se to bude desilo, još će se dodatno iskomplikovati situacija i funkcionisanje Zaječara – dodaje Zankov.

Uprkos svim problemima, Zankov je poručio da će se svim silama boriti za bolju budućnost Zaječara. On je naglasio  da očekuje da istražni organi rade svoj posao.

– Finansijsko propadanje grada Zaječara počelo je sa načinom trošenja budžeta od 2008, 2009 godine. Očekujem od istražnih organa da rade svoj posao i  da dobijemo odgovor na pitanje ko je odgovoran za finansijski kolaps grada. Da što pre saznamo rezultate istrage koja je u toku, gde je išao novac, i da  se o svemu  obavesti javnost. Naš je posao da radimo u interesu grada i građana i da nikad više ne dozvolimo da političke štetočine unište Zaječar, za šta ću se i ja boriti. Usvajaćemo teške odluke koje su dobre za grad, jer jedina stvar koja mene interesuje je rezultat a to je da u što kraćem roku smanjimo dugovanja i stvorimo uslove za normalno funkcionisanje Zaječara.   Situacija polako ide na bolje ali trebaće vremena kako bi se rešili svi problemi –poručio je Zankov.

Predsednik SG Zaječara naveo je da će ispuniti svoje obećanje a to je da se građanima saopšti istina, donose odluke isključivo u interesu grada i građana i sprovodi apsolutna kontrola trošenja novca iz gradskog budžeta.

– Građani su vlasnici novca u budžetu i sa te strane moraju da znaju kakva je trenutna situacija. Za dve i po godine otplaćeno je 250 miliona dinara kredita, ali ove godine najverovatnije treba da otplatimo oko 100 miliona, jer nisu sve obaveze dospele na naplatu što se odnosi na kredite.Ono što je poznato je da su neisplaćene zarade radnika 29 miliona,  naknade fizičkim licima gde spadaju porodilje, studenti i drugi 34 miliona, obeveze prema Fabrici kablova 74 miliona, dobavaljači za stalne troškove i ostali preko  400 miliona, Direkciji za robne rezerve za mazut 138 miliona, kredit kod Fonda za razvoj zbog stadiona 58 miliona dinara, ustanova „Đulići“ čak 57 miliona dinara, Biblioteka 11 miliona, pozorište 21 milion, gitarijada 15. Sve što je rađeno u prethodnom periodu  služilo je za zadovoljenje privatnih  interesa a sve ostalo je bila maska, jer ništa nije plaćeno i smatram da je neko  odgovoran za ovo stanje u kome se našao Zaječar– zaključuje Zankov.