Category: KULTURA

PRIKUPLJENO BLIZU 200 HILJADA DINARA

Na humanitarnom  koncertu  za pomoć maloj Gordani Mitić dvogodišnjoj devojčici iz Kladova koja boluje od Dravetovog sindroma , retkog oblika epilepsije, na kome su pevale zvezde „Granda“ Svetlana Tanasić, Jelena Kostov, Olja Karleuša, Marina Stankić i Srđan Lazarević i igrali članovi KUD “ Polet“ prikupljeno je 195.890  dinara , a novac je uplaćen na namenski žiro račun otvoren kod Komercijalne banke broj 205 – 900101920179014 . Bio je to još jedan uspešno položen ispit iz humanosti koji nas je po ko zna koji put uverio da ljudska plemenitost nema granice.

– Kada su bolesna  deca u pitanju moje kolege i ja u trenu donosimo odluku da prihatimo poziv organizatora .Tako je bilo i  u Kladovu gde je održan koncert koji je ispratilo  blizu 1500 gledalaca. Kada je teško, građani Srbije lako se opredele da pomognu ljudima u nevolji i to me raduje- istakla je Svetlana Tanasić pevačica  iz „Grand“ produkcije.

Majka devojčice Miladinka Točaković sa tri kćeri živi kao podstanar i bori se da svojoj deci obezbedi bolji život.Uprkos teškoj situaciji koju dodatno komplikuje bolest najmlađe Gordane, samohranu  majku hrabri saznanje da nisu ostale same.

– Do pre mesec dana niko nije znao za naš problem, a onda su nakon priloga u medijima Kladovljani stali uz nas.Pomažu nam znani i neznani, hvala im jer uz njihovu podršku lakše nastavljamo borbu za Gocin život- sa suzama u očima priča  Miladinka.

Akciju za lečenje male Kladovljanke na društvenim mrežama i uz  podršku RTS-a i TV Kladovo   pokrenuo je Vladimir Mitrović diplomirani defektolog , inicijator humanitarnog kocerta u kladovskoj dvorani „Jezero“.

– Javljaju nam se ljudi iz svih krajeva Srbije i inostranstva jer žele  da pomognu. Koncert je prevazišao naša očekivanja, prihod je  namenjen za putne troškove i boravak majke Miladinke Točaković u Nemačkoj, dok će lečenje na klinici finansirati fondacija proslavljenog srpskog vaterpoliste Aleksandra Šapića- kazao je Mitrović .

 

U NEGOTINU OTVORENA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA “RUPE”

Umetnica Željka Aleksić koja je za kratko vreme svojim fotografijama oduševila građane ne samo rodnog Knjaževca, već i susednog Zaječara, a za svoj rad dobila brojna priznanja u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni, predstavila  je i Negotincima svoj nesvakidašnji projekat nazvan “Rupe”. Ova izložba je u Knjaževcu premijerno prikazana prošlog leta, a u Negotinu će biti izložena do 28. aprila, u galeriji Todorčetovog konaka.

-Izložba „Rupe“ deo je projekta koji autorka Željka Aleksić radi od 2014. godine, stavljajući sebe i posmatrača u ulogu voajera, poigravajući se sa potrebom čoveka da bude viđen i da ga vide. Trideset fotografija, rađenih u crno-beloj tehnici, postavljeno je u crne kutije raspoređene u izložbenom prostoru. Fotografije koje prikazuju muške i ženske aktove mogu se videti kroz rupu na kutiji uz pomoć unutrašnjeg osvetljenja. Na ovaj način instalacije u prostoru aktiviraju posmatrača da se uključi u postupak, pogleda kroz rupu. Posmatrač je uveden u intimni trenutak, izazvan da pogleda, zaviri u tuđi prostor, stavljen u poziciju voajera, nesvesno uključen u dešavanje kao posmatrač, iz bezbedne pozicije „iza rupe“, sa mesta fotografa – istakla je otvarajući izložbu Milena Milošević Micić, v.d.d direktorka Zavičajnog muzeja u Knjaževcu.

Ovom izložbom nastavljena je uspešna saradnja knjaževačkog i negotinskog muzeja, istakao je Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine. Mladoj umetnici ovo je treća samostalna izložba u okviru ovog projekta koji je izazvao veliku pažnju, ali i pozitivne kritike svih koji su je videli.

 

 

SELO ČUVA OBIČAJE

U Sikolu, selu koje je prošle godine ponelo titulu sveukupnog pobednika ovog marta počela je 43. smotra izvornog narodnog stvaralaštva “Susreti sela opštine Negotin”. Domaćin, KUD „Čučuk Stana“  predstavio svadbenim umivanjem, običajem o drugom danu svadbe, a gosti, KUD „Živorad Petrović-Dudić“ iz Jasenice “Đurđevdanskim urankom”.

-Ova manifestacija je dokaz da brinemo o svojoj tradiciji, folkloru i očuvanju bogatog kulturnog nasleđa našeg kraja, a cilj Susreta sela je upravo čuvanje od zaborava izvorne narodne pesme, folklora, predanja, nošnji, jednom reči svega što predstavlja narodno stvaralaštvo Negotinske Krajine – istakao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin na otvaranju smotre.

Običaje svojih sela do 23.aprila predstaviće kroz igru i pesmu 13 krajinskih sela mesnih zajednica od Sikola i Jasenice, preko Karbulova, Rečke, Tamniča, Kobišnice, Čubre, Bukovča, Mokranja, Vidrovca, Štubika, do Jabukovca i Šarkamena.

-Opština Negotin i u ovim teškim vremenima ulaže velika sredstva u razvoj mesnih zajednica. Prepoznali smo značaj i prioritete koji su veoma važni za razvoj sela, koja se iz godine u godinu prazne. U sela smo u prošloj godini uložili preko 70 miliona. Taj iznos će u ovoj biti veći. Samo za sanaciju putne mreže koja je u izuzetno lošem stanju, izdvojili smo četiri puta više novca nego prošle godine. Agrarni budžet ove godine je 25 miliona –rekao je Milovanović i dodao da lokalna samouprava nastavlja da pomaže sela i kulturna umetnička društva i kroz ovu smotru, pa će tako svakom selu, učesniku manifestacije, za pripremu i organizaciju opština Negotin dati po 60.000 dinara.

Sveukupni pobednik, po tradiciji, biće proglašen na završnoj smotri u maju u okviru “Majskih svečanosti”, a povodom Dana Opštine Negotin. Uz titulu najboljeg pobedničkom ansamblu pripašće i novčana nagrada u visini od 30.000 dinara, drugoplasiranom 20.000, a trećeplasiranom 10.000 dinara.

KNJAŽEVAČKIM ŠAHTAMA DO DVOPREPREĐNE ČARAPE

Udruženje građana Timočki klub iz Knjaževca realiziovalo je projekat “Svakim korakom bliže tradiciji” u okviru kojeg je, motivima sa dvopređnih čarapa, oslikano dugačko stepenište, koje iz centra grada vodi do Gurgusovačke kule.
Namera je bila da se bogatstvo sačuvanih elemenata materijalne baštine knjaževačkog kraja izvuče iz muzeja i približi kako Knjaževčanima, tako i turistima, kojima je sve interesantnija varoš na istoku Srbije.
U julu, oslikavanjem stepeništa bavile su se profesorke likovne kulture Tatjana Vidojković Koprivica i Ana Jovanović. Tako je nastala ogromna, šarena dvopređna čarapa, a da bi je posetioci lakše pronašli, u gradu su nikli jedinstveni putokazi – obične šahte oslikane su motivima sa čarapa (cvećem, životinjama, geometrijskim slikama), baš onakvi su u davna vremena nastajali rukama naših baka. Ovi “putokazi“ vode do pravog umetničkog dela na otvorenom.
Džinovska dvopređna čarapa postala je novo zanimljivo mesto za fotografisanje i deljenje na društvenim mrežama, kao još jedna turistička aktrakcija u Knjaževcu. U Zavičajnom muzeju u Knjaževcu čuva se zbirka dvopređnih čarapa Timoka, koja predstavlja kulturno dobro od velikog značaja. U zbirci se nalazi preko 600 pari unikatnih čarapa.

ZLATNU SVADBU PROSLAVILO 79 PAROVA

-„Zlatnu svadbu” i 50 godina braka ove godine proslavilo je 79 bračnih parova, od kojih je 25 prisustvovalo svečanosti u Boru. Manifestacija “Zlatna svadba” koja se po 15 put organizuje u gradu bakra, promoviše ljubav i toleranciju, kao recept za uspešan brak.

– Čestitam svima koji proslavljaju 50 godina braka. U Boru je ove godine sklopljeno 180 brakova, a 76 već razvedeno, tako da sami možete da vidite da ste vi bogatstvo ovog grada. Nikada nije bilo lako i ovo je veliki životni uspeh, jer mnogi od vas izdržavaju decu i rade više od mladih, a uspeli su da sačuvaju slogu i mir svoj porodice – rekao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

Boranin Ilija Tankikić (73), koji je sa suprugom Stanom (72) proslavio pola veka zajedničkog života, naglašava da je najvažnije međusobno razumevanje supružnika.

– U braku ima velikih oscilacija. Ima i dobrih trenutaka, ali i teških kada je najvažnije da se supružnici razumeju, čak i žrtvuju jedan za drugog, da bi brak opstao i bio uspešan. Tako se stvara i dobra porodica, i rađaju zdrava i uspešna deca. Bez zdravog brka nema napretka, i nema zdravog društva – rekao je Tankikić.

Njegova supruga Stana ističe da treba prihvatiti vrline, ali i mane supružnika.

– Mladima bih poručila, pošto su se uzeli iz ljubavi, da je ljubav i mana supružnika, koju treba prihvatiti. Tolerancijom, strpljenjem i ljubavlju sve se može pobediti, zarad srećnog detinjstva dece, jer deca najviše ispaštaju ako se brak razori – kaže Tanikićka.

Za bračne parove je pripremljen i bogat kulturno umetnički program u bioskopu „Zvezda“.

PRONAĐEN ANTIČKI NAKIT U RAVNI

Prvi put otkrivena tokom izgradnje puta Ravna–Debelica, nekropola iz kasnoantičkog i ranosrednjevekovnog perioda na lokalitetu “Slog“ u Ravni, kod Knjaževca, i ove godine bila je predmet pažnje argheologa, koji su u istraženim grobovima pronašli zlatni i srebrni nakit.

Zbog manjka novca, istraživanja su trajala samo dve sedmice, ali su nalazi zanimljivi i vredni, kaže dr Sofija Petković, viša naučna saradnica Arheološkog instituta u Beogradu.

– Bez obzira na mali broj istraženih grobova, mogu se pohvaliti izuzetnim nalazima – kaže dr Petković. – To su nalazi kasnoantičkog nakita – par zlatnih i srebrnih naušnica – što je potvrda ranijeg horizonta srednjivekovne nekropole, koji je konstatovan 2013. godine.

Po njenim rečima, nastavak istraživanja očekuje se sledeće godine, jer ona se i inače radi da bi se nekropola zaštitila i sanirali delovi ugroženi erozijom tla.

– Kada to završimo, možda ćemo se okrenuti istraživanju utvrđenja, a do tada se nadam da će konzervacija ispitanih delova arhitekture bar početi – očekianja su dr Pteković.

Istraživanja u Ravni Arheološki institut i Zavičajni muzej realizovali su uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

ODRŽANA “ŠIPURIJADA“

Selo Novo Korito u opštini Knjaževac, na samoj granici sa Bugarskom, bilo je i ovog oktobra domaćin devete po redu “Šipurijade“.
Šipurak, “korisni korov“, jestiva divlja biljka, koja raste u ovom kraju na zapuštenim livadama i njivama, na obroncima šuma bio je inspiracija za Turističku organizaciju opštine Knjaževac, Atelje “Toplica“ iz Slovenije i mesnu zajednicu Novo Korito, da pre devet godina pokrenu privredno – turističku manifestaciju “Šipurijada“. Ona se održava u seoskom zadružnom domu i okuplja proizvođače marmelada, džemova, kolača od šipurka. Stalni učesnici su i učenici osnovnih škola, za koje se organizuje likovni i literarni konkurs na temu “Šipurak“.
Bira se najveći šipurak, najbolji proizvod, najlepše uređen štand. Ovogodišnja “Šipurijada“ okupila je izlagače iz Srbije, Bugarske i Slovenije, koji su izložili proizvode od šipurka i drugog voća, ali i rukotvorine autentične za svoj kraj. U kulturno – umetničkom programu učestvovali su čuvari narodne tradicije iz Srbije i Bugarske.
– Opština Knjaževac podržava svaku manifestaciju koja promoviše selo i aktivnosti u selima, kazala je na otvaranju dr Ljubica Nikolić, zamenica predsednika opštine. – Mi ćemo nastaviti da podržavamo ovu manifestaciju, jer vidimo da to ima smisla. Puno je vas, puno proizvoda, a to zaslužuje podršku.
Idejni tvorac “Šipurijade“ Toplica Ignjatović poreklom iz Novog Korita, živi u Sloveniji. Pokretanjem ove manifestacije želeo je da rodnom kraju pokloni dan koji će okupiti celo selo.
– Zamislili smo da to bude smotra narodnog stvaralaštva, prezentacija proizvoda od šipuraka i  prilika da se bar jednom stanovnici sela okupe, da dođu oni koji su se odselili i druže na jednom mestu – rekao je Ignjatović.

SOKOBANJA – MESTO KOJE JE NUŠIĆ VOLEO

Može li se započeti priča o ovom mestu, a da se izostavi krilatica: „Sokobanja, Soko grad, dođeš star, odeš mlad“? Može, ali u senci bi onda ostala i anegdota o Branislavu Nušiću koji ju je skovao jednog leta. Sjajni komediograf, tvorac uvek aktuelnih dela, bio je čest gost ovog kraja, pa ga je fotograf Siniša Ristić zamolio da sa suprugom „ispozira“ pred njegovim objektivom. Kada je Nušić otišao po fotografiju, bio je zadivljen kako je ispala i kako je na njoj izgledao Soko grad, uzeo je hemijsku i na slici zapisao onu krilaticu. I upravo je ona fotografiju pretvorila u razglednicu, koja je narednih godina obavezno stizala na adrese onih čiji su prijatelji i rođaci boravili ovde. Tako se šarmantna priča lepo „ugnezdila“ u kontekst svega onog što Sokobanja jeste i što je čini srpskom kraljicom turizma.

Nekada se zvala jednostavno – Banja. Za vreme Hajduk Veljka bila je Banjica, potom Velika Banja, onda opet Banja, pa Aleksinačka Banja, zatim Soko Banja i od 1859. Sokobanja. Kada je knez Miloš 1834. naredio da se obnovi turski amam i podigne kupatilo, potencijali mesta su počeli da se koriste, broj gostiju koji su dolazili da se leče, odlaze u kupatila, šetaju do izvora Moravice i Ozrena, rastao je… Između dva svetska rata je važila za mondensko letovalište i lečilište, ali je vremenom, ne gubeći na lepoti, postala prijemčiva za široke narodne mase. Dobar glas o njoj dugo se i daleko čuje. Ovu privilegiju duguje samim položajem, činjenicom da je tu u jugoistočnoj Srbiji smeštena u podnožju Ozrena, ali okružena i Rtnjom, Devicom i Bukovikom. Zasluženo je zovu gospodarem banjskog turizma, jer joj osim lokacije u prilog ide idealna nadmorska visina, ruža vetrova i velika koncentracija negativnih jona u vazduhu. To verovatno najbolje znaju oni koji u banju na obali Moravice dolaze da dišu. Astma, bronhitis i ostala oboljenja respiratornih puteva ovde gube bitku, zbog čega je Sokobanja punih 180 godina cenjeni zdravstveni centar. Nekoliko specijalizovanih ustanova radi punim kapacitetom tokom čitave godine, ali vazdušna banja je atraktivna i za one koji bi samo da odmaraju ili da se ponašaju kao pravi turisti.

Ovde za svakog ima po nešto, zbog čega je Sokobanja jedna od najposećenijih mesta u Srbiji. Osim bolnice za plućne bolesti, tu je i ona za lečenje očnih problema, ali je ova banja melem i za osobe koje imaju problema sa nervima, žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, bubrezima, anemijom… Olakšanje pronalaze kupajući se u kadama na Banjici gde se koriste hipotermalni izvori, sa temperaturom između 28 i 34 stepena Celzijusovih.

Manje je poznato da je reč i o prvoj ekološkoj opštini u Srbiji koju osim termomineralnih izvora (pet) odlikuje i specifična klima, pa boravak ovde doprinosi opštem stanju organizma. Sve to uz uživanje u prirodi koja na mnogim mestima deluje kao istinski netaknuta, a dovoljno je lepa i u parkovima u centru.

Uređena izletišta, čak 16, su ono što banju čini primamljivom za uživanje u prirodi, piknikovanje, bezbrižno igranje sa decom… Najveću cenu i dalje drži Lepterija, proglašena predelom izuzetnih odlika, a udaljena od centra svega kilometar i po. Prijatni i vrlo ljubazni meštani će vam ispričati legendu po kojoj je zapovednik Soko grada imao lepu ćerku Lepteriju u koju se zagledao sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada Župan. Roditelji su branili vezu, jer se nije uklapala u njihove planove. Međutim, mladi su se dogovorili da se iskradu jedne noći, a kada je to primetio, Lepterijin otac je poslao poteru za njima i naredio vojnicima da ćerku ubiju čim je pronađu. Upravo to se dogodilo, pa je Župan odlučio da presudi sebi. Skočio je u najdublji vir Moravice, koji je nazvan po njemu, a kao uspomena na devojku ostao je proplanak Lepterija. Više načina možete da izaberete da biste došli do nje, ali možda najviše prija put koji vodi duž same obale Moravice. Kada spazite veliko odmaralište, apartmane sa restoranom, park sa mobilijarom za mališane i uređenu plažu, na pravom ste mestu. Ovaj prostor je uvek posećen, a pogotovo u vreme prvomajskih praznika. Ko ne želi da sam pravi roštilj, može da svrati u restoran napravljen ispod same stene na obali reke, gde vodenica okreće ražanj. Turisti obično krenu i u potragu za Bogorodicom sa Isusom u naručju, udubljenjem u steni, koje se nalazi na desnoj obali Moravice, čim se pređe drveni mostić. U blizini se sakrila i Hajduk Veljkova pećina i crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice, pa je poseta Lepteriji zanimljiva iz više razloga. Obično u paketu sa obilaskom ovog izletišta ide i penjanje do Soko grada, srednjovekovne tvrđave izgrađene na temeljima utvrđenja iz četvrtog veka. Ako se odlučite da je osvojite, računajte na uspon koji morate da savlađujete u udobnoj obući, ali i u dobroj formi. Sve uzdahe koje ćete do Soko grada ispustiti zaboravićete kada stignete do njega i spazite kakav vidikovac pruža…

ČETIRI DECENIJE TIMACUM MINUSA

Izložbom “Timacum minus – dva sveta“, arheologa Bojane Ilijić, Zavičajni muzej obležio je 40 godina od prvih sistematskih istraživanja arheološkog lokaliteta u Ravni.
Pre četiri decenije, danas daleke 1975. godine, Arheološki institut iz Beograda i Zavičajni muzej iz Knjaževca započeli su prva istraživanja Timacum minusa, najstarijeg rimskog vojnog utvrđenja u timočkoj oblasti, je izložbom “Timacum minus – dva sveta“, arheolog Bojana Ilijić, naglašavajući da vreme za arheološko nalazište u Ravni tek dolazi, s obzirom da je reč o rudarsko – metalurškom naselju, koje je snabdevalo celo rimsko carstvo.
– Utvrđenje u Ravni ima dva sloja od kojih je jedan srednjovekovni, a drugi antički. Htela sam da prikažem, ta dva različita sveta – jedan svetovni, a drugi duhovni. Arheologija se obično povezuje sa materijalnim ostacima, ali na osnovu njih možemo dosta da saznamo i o duhovnoj kulturi. Nalazište u Ravni ima još puno toga da kaže srpskoj i svetskoj arheologiji, zato što je jedini  arheo – metalurški centar iz doba kada su Rimljani ostali bez Dakije i kada im je bio potreban novi zlatonosni rudnik koji će snabdevati celo rimsko carstvo – kazala je o izložbi Bojana Ilijić.
Prvi arheolozi na Timacum minusu bili su dr Petar Petrović iz Arheološkog instituta u Beogradu i knjaževački arheolog Svetozar Jovanović. Od tada, ove dve institucije zajednički brinu o lokalitetu od velikog značaja za srpsku kulturu i nauku, podsetila je Sofija Petković, koja danas rukovodi istraživanjima.
– Mesto Timacum minusa je među arheološkim nalazištima od velikog značaja. To je njegova zvanična kategorizacija, ali Timacum minus  je i “karika koja nedostaje“, jedino rimsko nalazište na putu između utvrđenja i grada, između zanatskog i metakurškog centra i jedne velike urbane anglomeracije,“ kaže Petkovićeva.
U brojim poštovaocima ispunjenom dvorištu Muzeja, sećanja sa publikom podelili su i arhitekta Sima Gušić, idejni tvorac Arheo – etno parka u Ravni, te Vladimir Petrović, sin Petra Petrovića i sam arheolog. Za svesrdnu podršku u radu i promociju Timacum minusa uručene su zahvalnice  institucijama i pojedincima iz knjaževačke opštine i Republike.

NASTAVLJENA ISTRAŽIVANJA NA ŠARKAMENU

Carska palata na lokalitetu “Vrelo” kod Šarkamena, tridesetak kilometara od Negotina, kako napreduju istraživanja, mogla bi da bude deo stalne arheološke turističke ponude Srbije, na kojoj joj je još od 1996. kada je pronađen set zlatnog nakita carice-majke Maksimina Daje, i odavno mesto. I pored toga što se ovaj lokalitet i dalje istražuje, a poslednje tri godine sistematski nakon decenije pauze, “Vrelo” Šarkamen godišnje privuče veliki broj turista. Iako poznat po svom najvećem nalazu, setu zlatnog nakita neviđene lepote, “Vrelo” Šarkamen ima šta da ponudi posetiocima, ako se zanemari da do samog lokaliteta ne postoji asfaltiran put.

Ovogodišnja istraživanja koja Muzej Krajine u Negotinu sprovodi u saradnji  sa Arheološkim institutom iz Beograda i Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Niša, bila su fokusirana na monumentalnu jugoistočnu kulu, kružne osnove, čiji je spoljašnji prečnik čak 16 metara. Ulaz u ovu kulu arheolozi predvođeni dr Sofijom Petković, višom naučnom saradnicom Arheološkog instituta, koja je rukovodilac projekta i Gordanom Janjićem, muzejskim savetnikom Muzeja Krajine, inače koordinatorem projekta, otkriven je prošle godine, a karakterističan je po monumentalnom stepeništu, koje je jedinstveno u rimskom fortifikacionom graditeljstvu. Prošle godine ekipa arheologa je otkrila i ostatke starijeg utvrđenja vile koja je predhodila izgradnji carske rezidencije, a reč je o kuli kvadratne osnove sa delom istočnog i južnog bedema, ukomponovane u fortifikaciju palate. Ni ovogodišnja istraživanja nisu prošla bez jedinstvenih nalaza.

– Uz južni bedem, zapadno od ulaza u jugoistočnu kulu, otkriveno je postrojenje za snabdevanje vodom, vodotoranj koji je imao zadatak da vodu koja je dolazila akvaduktom u samu palatu pročisti, reguliše dotok vode i da je sprovodi u utvrđenje. Mi pretpostavljamo da je voda dovođenja baš sa lokacije Vrelo, po kojem i lokalitet nosi ime. To je jedan zanimljiv izvor, podzemni, jer je Vrelska reka delom ponornica, izvire iz jednog pećinskog podzemnog jezera. Verujemo da razlog izgradnje ovog vodovoda treba tražiti u njenim lekovitim svojstvima koje su Rimljani veoma cenili, a s obzirom da je Maksimin Daja podigao rezidenciju u rodnom mestu, po uzoru na ostale tetrarhe, sigurno su mu bila poznata blagotvorna svojstva Vrelske vode – kaže rukovodilac radova dr Sofija Petković.

Arheološka ekipa, koju su pored Petkovićeve i Janjića činili i Branko Aleksić, apsolvent arheologije i Nikola Ivanković, apsolvent arhitekture, podsećaju da su očuvani vodotornjevi veoma retki. Samo u Srbiji su otkrivena dva, jedan u blizini palate “Mediana” cara Konstantina Velikog u Nišu i drugi na “Caričinom gradu” kod Lebana, koji je podigao car Justinijan prvi.

– U ovogodišnjoj kampanji otkriveno je spoljašnje lice jugoistočne kule, njeni spojevi sa istočnim i južnim bedemom i njen središnji kontrafor, jedinstvene konstrukcije, a sve u cilju završetka konzervatorsko-restauratorskih radova na ovom objektu sledeće godine – ističe muzejski savetnik, arheolog Gordan Janjić, koordinator projekta.

Tokom narednih kampanja, istraživanja će, osim na jugoistočnoj kuli, biti fokusirana i na zapadnoj kapiji utvrđenja, a planirane su i njihove prezentacije, konzervatorsko-restauratorski radovi i što je najvažnije i izgradnja puta, parkinga, mokrog čvora i svega što bi ovoj carskoj palati i memorijalnom kompleksu omogućilo da postane pravi turistički biser ovog kraja.

ZAVRŠENI MOKRANJČEVI DANI

Izvođenjem jednog od najboljih dela današnjice, monumentalne Betovenove Devete simfonije u interpretaciji sjajnog hora i simfonijskog orkestra Radio televizije Srbije u Negotinu su 16.septembra završeni jubilarni, 50. „Mokranjčevi dani“. Grandiozna simfonija, ali i briljantna interpretacija muzičara, horista i solista Evgenije Jeremić, Jelene Končar, Nenada Čiče i Atile Mokuša oduševila je publiku.

– Velika je privilegija biti deo jedne ovako bogate, a pre svega Mokranjčeve istorije, jer bez Mokranjca ne bi bilo ni festivala, niti bi mi mogli da govorimo o srpskoj muzici da nije bilo njega. Sa njegovog izvora zaista mnogo kompozitora kasnije je pilo. Mokranjčeva muzika je i dan danas najživotnija muzika koji živi prvenstveno među horovima u zemlji i širom sveta – kaže dirigent Bojan Suđić, koji je imao tu čast da svojim slovom o Mokranjcu otvori festival, a Betovenovom Devetom simfonijom, efektno zatvori.

Ove godine na festivalu je nastupilo preko 1.500 izvođača. „Mokranjčeve dane“ obeležile su pune sale i publika koja je uživala u nastupima čak 10 horskih ansambala, ali i dva naša najznačajnija orkestarska ansambla– Beogradska filharmonija, koja je nastupila posle 15 godina u Mokranjčevom Negotinu i Suđićev Simfonijski orkestar i Hor RTS.

Festival je, međutim, i pored izvesnih oscilacija u kvalitetu horova iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, Rusije i Srbije, definitivno obeležilo i tradicionalno “Natpevavanje” na kojem su ubedljivo trijumfovali Bugari, hor “Angel Manolov” iz Sofije pod upravom Darene Popove. Drugo mesto pripalo je horu “Elegija” iz Moskve pod upravom Marine Aleksejeve, dok je trećeplasirani “Sound” iz Bukurešta sa dirigentom Vojkuom Popeskom.

– Uzbuđeni smo zbog pobede i oduševljeni prijemom publike. Do ove Mokranjčeve Druge rukoveti, koja nam je bila obavezna kompozicija na “Natpevavanju” nismo imali Stevana Mokranjca na repertoaru, ali od sada ćemo ga sigurno pevati – kaže dirigent Darena Popova.

Ovogodišnje 50. „Mokranjčeve dane“ obeležila je i premijera muzičko–scenskog prikaza „Zvezdani časovi čovečanstva“, koncertnom izvođenju radio drame „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, u režiji Saše Latinovića, po tekstu muzikologa Maje Čolović-Vasić, urednika rubrike „Muzička kritika i savremeni tokovi“ Muzičke redakcije drugog programa Radio Beograda, koja je rasla, sazrevala i školovala se uz – Mokranjca!

– Kao Negotinka sam sentimentalno vezana za Mokranjca, i moram da priznam da ja Mokranjca obožavam. Kako godine prolaze moja ljubav prema njemu je sve veća, višesložnija i ima više segmenata od tog pukog ponosa što potičem iz njegovog grada – kaže Maja Čolović-Vasić, čija je radio drama „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, na osnovu koje je i nastao ovaj scenski prikaz, premijerno izvedena prošlog novembra na Drugom programu Radio Beograda povodom obeležavanja 100-ogodišnjice Mokranjčeve smrti.

Među upamćenije i uspešnije ostao je i nastup najmlađeg negotinskog hora “Vivak” kojim upravljaju Dragana Simonović-Marinović i Aleksandra Đukić, program “Omaži i sećanja” moderatora mr Aleksandre Paladin, koja se sa svojim gostima efektno “prošetala” kroz sve faze nastavnka i razvoja festivala, promocija slika sa ovogodišnje 17. po redu likovne kolonije “Eho muzike”, kao i promocija feljtona dr Branke Radović o Mokranjcu u formi male brošure koju prati i kompakt disk sa Mokranjčevom Šestom rukoveti.

Apsolutni utisak festivala, veli muzikolog dr Branka Radović, selektor, je novoustanovljeni program „Koncert u 11“, koji je svakodnevno na centralnom gradskom trgu realizovalo četvoro studenata beogradskog FMU: Mila Smiljković (prva violina), Nina Opsenica (druga violina), Gradimir Orbanović (viola) i Jovana Radojković (violončelo).

– Ovi programi su privukli veliku pažnju publike, a posebno mladih. Ta direktna poruka kojoj sam se nadala svih godina, poruka građanstvu Negotina da učestvuje  direktno u muzici i da kontaktira direktno sa muzičarima i programima, ostvarila se na ovom festivalu. Mislim da je to veliki pomak i da smo njime počeli da gajimo najmlađu negotinsku publiku – istakla je dr Radović.

KNJIGA, TI I LETO

Izložba fotografija u holu kladovskog Doma kulture finale  je trećeg konkursa „Knjiga, ti i leto“ ovdašnjeg Centra za kulturu. Odlukom žirija, prva nagrada dodeljena je Stefanu Bibuloviću (Kladovo), drugu nagradu osvojila je Milica Živojinović (Brza Palanka), dok je trećenagrađena Zlatana Lečić, iz Beograda.
Na konkurs su pristigle 72 fotografije, od 28 autora iz devat gradova Srbije. Sve su odgovorile zahtevima konkursa, a tematska kompozicija najčešće je bila porodica – kazala je na otvaranju izložbe Žaklina Nikolić, direktorka Centra za kulturu.

– Namera foto konkursa bila je da se promovišu knjiga i čitanje, ali i turistički potencijali našeg kraja. Izložba je svojim sadržajem, formom i postavkom ispunila cilj, a to je da se grupa ljubitelja čitanja i fotografije okupila oko iste ideje – promocija knjige i čitanja koja je tematski zabeležena i vidljiva na prispelim fotografijama – istakla je Nikolićeva.

Pokrovitelj nagradnog konkursa“ Knjiga, ti i leto“ je kompanija „Tekijanka“, dok je Centar za kulturu svakog učesnika nagradio knjigom.

MAJA – MAJSTOR FRULE

Maja Kostandinović, iz Boljevca, tek šest godina druguje sa frulom, a već je dvostruki pobednik Sabora frulaša u Prislonici i dobitnik brojnih nagrada na festivalima u Srbiji.

– Sviram frulu od svoje pete godine, a prvu nagradu sam dobila na takmičenju sa šest godina. Nisam tada imala tremu, jer sam bila mala – kaže ova talentovana devojčica, koja je “zanat“ učila od samoukih majstora frule Milivoja Stojkovića i njegovog sina Nikice, koji kažu da je ova devojčica neosporni talenat.

Maja ide u peti razred Osnovne škole, odličan je učenik, a uporedo pohađa i osnovnu Muzičku školu u Boru gde uči da svira flautu. Planira da kasnije upiše i srednju muzičku školu. Roditelji je u svemu podržavaju, voze na sabore i takmičenja odakle se uvek vraća sa nagradama i priznanjima.

KIKLOPO NA DUNAVSKOM KEJU

Ljubitelji pozorišta u Kladovu, njih stotinak, imali su privilegiju da u okviru programa četvrtog „Kazan kulta“ vide pozorišnu predstava „Kiklop“, po teksu Euripida, u prevodu Gordana Maričića i adaptaciji Nebojše Bradića. Reč je o antičkoj drami napisanoj pre dve i po hiljade godina, čija je radnja i danas aktuelna.

– Predstava opstaje, jer i danas smo svedoci nepravdi, izbeglica, ratova i patnji brojnih naroda. Kiklop je jedina satirska igra koju posedujemo u celosti, kao ostatak dramske forme koja je zamišljena kao dopunska u odnosu na tragediju, s obzirom da se davala kao poslednja u tetralogiji posle tri tragedije. To je, ustvari, alternativa pridružena horu veselih družbenika Dionoisovih. Publika nas je dobro prihvatila i to opravdava ono što radimo u okviru projekta „Kazan kult 2015“ – kaže Miloš Milić, jedan od glumaca u predstavi.

Osim njega, na otvorenoj sceni amfitetra Doma kulture na Dunavskoj keju u antičkoj drami su igrali Andrija Kuzmanović, Sandra Bugarski i Miloš Perović. Iako im je bila „teška“ za gledanje, publika je aktere predstave nagradila aplauzom. Organizator“Kazan kulta“ je Centar za kulturu, a program je sufinansiralo resorno ministarstvo.