Timočke

Odredili smo tri pravca razvoja na kojima će opština Kladovo raditi u narednom periodu, a to su: poljoprivreda, mala privreda i turizam. Boriću se da do kraja svog mandata obezbedim otvaranje 300 do 400 novih radnih mesta. Već ima zainteresovanih investitora da započnu biznis u Kladovu, i omogućićemo im dobre uslove i biće oslobobođeni plaćanja svih opštinskih taksi, naglasio je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“, Radisav Čučulanović, predsednik opštine Kladovo.

Više

Nastavljamo borbu protiv kriminala i korupcije, suzbijanje krijumčarenja narkotika, trgovine ljudima i obezbeđenja lične i imovinske sigurnosti građana. Bezbedonosna situacija u gradu je povoljna, a među najvažnijim zadacima je veća komunikacija sa građanima, naglasio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Branislav Stojadinović, načelnik Policijske uprave (PU)  Bor.

Više

U narednom periodu više ćemo raditi na privlačenju investicija i otvaranju novih radnih mesta. U saradnji sa savetima mesnih zajednica, radićemo na poboljšanju putne infrastrukture i reševanju prioritetnih problema u opštini Negotin. Pojačaćemo i tim koji radi na projektima kako bi u skorijoj budućnosti uspešno realizovali veće programe u korist svih građana, izjavio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” Jovan Milovanović, predsednik opštine Negotin.

Više

Spremamo niz mera za 2017. godinu koje ćemo prezentovati javnosti. Kada je u pitanju dovođenje velikih kompanija, planiramo da uradimo transformaciju pasivne opštinske imovine u aktivnu, jer imamo šta da ponudimo potencijalnim investitorima. Cilj nam je i da formiramo Centar za obuku radnika za tekstilnu i kožarsku industriju, koje u Knjaževcu zapošljavaju najveći broj radnika, istakao je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac u intervjuu za nedeljnik „Timočke“.

Više

Razvoj turizma moramo započeti i na razvoju seoskog turizma, koji bi mogao da omogući sredstva za razvoj i ulaganje u borska sela. U pogledu razvoja poljoprivrede, važno je formirati I regionalnu organizaciju poput zadruge, koja bi pomogla poljoprivrednicima u Borskom i Zaječarskom okrugu, istakao je Živorad Petrović, predsednik opštine Bor u intervjuu za Borski nedeljnik “Problem”.

Kako ste zadovoljni proteklom 2015. godinom, u pogledu investicija i infrastrukturnih radova?

-Uvek može bolje ali smo prezadovoljni jer je urađeno puno stvari, a neke od njih nisu bile završene u poslednjih 20 godina. Urađen je Starobanjski i Novi zlotski put, saobraćajnica koja spaja selo Luku sa magistralom prema Majdanpeku, ulica „3. oktobar“, u svakom mestu su asflatirane dve do tri ulice. Uređene su sve seoske i gradske škole gde je rađena zamena krovne konstrukcije, stolarije, termoizloacija i obnova fasada. Ostala je samo škola u Slatini, i to ćemo uraditi ove godine. Zamenili smo kotlove u Brestovcu, sad menjamo kotao u Zlotu koji će da greje i školu i dom. Završena je izgradnja  tri seoska vodovoda u Luki, zlotskom reonu Manastirište, i  u Šarbanovcu, koji nije bio završen 20 godina. Oko 100 miliona dinara je uloženo samo na radovima u Zlotu, a oko 70 miliona dinara košta put Bor-Zlot. Puno toga je urađeno i nastavićemo sa radovima i ove godine.

Šta je u planu za ovu godinu?

– Već u aprilu imaćemo rebalans budžeta, kako  bi predvideli sredstva za put u Gornjanu, jer nije bio dobar predmer i predračun koji se odnosio na pet umesto četiri metara puta, koliko treba biti urađeno.  Završavamo treću traku na ulazu u Bor i radimo put Gornjane –  Rudna glava, jako značajan za stanovnike tog kraja. Krećemo i sa radovima na izgradnji vodovoda u Gornjanu, reč je o prvoj fazi, a u Brestovcu radimo zamenu stolarije, termoizolaciju, kotao je već zamenjen i ugrađen je novi.

Rad „Toplane“ opterećuju nagomilana dugovanja, a sa problemima se suočavaju i druga javna preduzeća. Šta je rešenje za javni sektor u Boru?

– U svim gradovima ima problema u javnom sektoru, pa tako i u Boru. Međutim, najvažnije je da te probleme nisu osetili građani.  Grejanje je ove zime bilo veoma dobro. Radi se na tome da „Toplana“ isplati obeveza za ugalj do početka naredne grejne sezone, jer smo u oktobru imali više od 300 milona duga za energente.  Najveći problem je sa dugovanjima za električnu energiju, koja su preko 800 miliona dinara. Lokalna samouprava je pomogla „Toplanu“, kako bi se deblokirao račun. To je dug koji se stvarao godinama. Preko 360 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao do 2010 godine a ništa nije plaćeno.  Stupili smo u kontakt sa nadležnim ministarstvima da vidimo na koji način može da se reši pitanje ogromnih dugovanja za struju, jer  blokada „Toplane“ nije rešenje. Najbolje prolaze oni koji su napravili taj dug. Mi smo ponudili  udeo kapitala, ali bez pomoći države  to sami ne možemo da rešimo. I „Vodovod“   ima problema sa dugovanjima za električnu energiju, ali su uspeli da urade reprogram i nisu u blokadi. Ostala javna preduzeća rade, i mi nastojimo  da poslove usmerimo ka njima, jer je neshvatljivo  da atmosfersku kanalizaciju u gradu radi neko privatno preduzeće a ne „Vodovod“ kome je to delatnost. Osim toga, efekta ima i štednja za koju smo se zalagali i koja daje rezultate.

Akcenat je i na jačanju privatnog sektora. Ima li u najavi novih investitora koji bi želeli da ulože svoj kapital u Boru ?

– Obavio sam razgovore sa Slovencima, Iračanima, Rusima koji žele da rade u Boru ali to još nije izdefinisano do kraja. Moramo da shvatimo da nismo najatraktivnije mesto za ulaganje, pa ništa i ne može da se reši brzo, ali to ne znači da odustajemo od bitke za dovođenje novih investitora. Naprotiv, to je prioritet. „Friport“ je zbog pada cene bakra malo usporio istraživanja ali sigurno će na ovim prostorima da otvori rudnik. U istraživanjima učestvuje sada i „Rio Tinto“, ali ništa ne može biti gotovo preko noći. Spremni smo da potencijalnim investitorima ponudimo najpovoljnije uslove da bi započeli biznis u Boru, i na tome ćemo raditi i u budućem periodu.

Šta je u planu kada je reč o razvoju turizma?

– Smatram da je razvoj seoskog turizma razvojna šansa opštine Bor. Selo Gornjane je izvanredan turistički potencijal, i  činjenica je da može dobro da se živi od seoskog turizma, ali mislim da ljudi to još uvek  ne prepoznaju u pravom smislu. Želimo da pomognemo domaćinstva i razvijemo seoski turizam, jer naša okolna sela imaju potencijal. Imamo izvanredan sir, još pre Prvog svetskog rata smo izvozili sir iz Zlota u Evropu. Znači ,imamo proizvod i potrebno je da ga brendiramo. Nije problem u novcu već u idejama.

Nedavno ste održali sastanak sa predsednicima opština u Timočkoj krajini. Šta je dogovoreno ?

– Razgovarali smo o RVS „Bogovina“ jer je bila opasnost da osnivači izađu iz ove priče, da ostanu samo opštine Bor i Boljevac. Dogovor je da su za ovaj projekat pored Bora i Boljevca zainteresovane i opštine Knjaževac, Negotin i grad Zaječar.  Drugačije je kada delujemo udruženim snagama i onda možemo i kod nadležnih ministarstava da tražimo podršku za drugu fazu ovog projekta. Osim toga, razgovarali smo i na temu poljoprivredne zadruge. Opštine Bor, Boljevac, Negotin i grad Zaječar  zainteresovani su za osnivanje organizacije poput zadruge koja bi sa jedne strane poljoprivrednim  proizvođačima obezbedila repromaterijal, stočni fond,  po najeftinijoj ceni na tržištu, a sa druge strane bi vršila otkup tih proizvoda. Centar takve zadruge bio bi u Boljevcu. Važno je da za  region imamo centralnu zadrugu koja će pomoći poljoprivrendicima u Borskom i Zaječarskom okrugu. Već ima zainteresovanih, a to su Rusi koji su hteli da otkupe  meso i voće ali traže određenu  količinu tih proizvoda.  Naši ljudi su vredni  ali teško plasiraju svoje proizvode na tržište.  Ideja je da oživimo selo, razvijemo poljoprivredu i omogućimo porodicama uslove za rad i život na selu. Tako bi oslobodili radna mesta i u RTB  i u javnim preduzećima.

Na nedavno održanoj sednici SO Bor se dosta polemisalo u o radu seoskih mesnih zajednica.

-Reč je o tome da predsednici mesnih kancelarija u većini sela  imaju posla za dva do tri sata nedeljno. Dogovor je da svakog dana odlaze naši ljudi i budu prisutni u selima po dva sata u Gornjanu, Krivelju i Bučju, kako bi se nesmetano završavali poslovi u tim MZ.

Da li opština Bor planira da aplicira za sredstva iz IPA programa ?

– Hoćemo da konkurišemo i uključimo se u  IPA program, ali isključivo za ono što donosi korist Boru. Tako da ćemo ozbiljno pristupiti projektima, kako bi sagledali sve mogućnosti i potrebe opštine Bor.

Pojedini sportski klubovi u Boru su u nezavidnoj situaciji. Ima li rešenja za borski sport ?  

– Svaki sportski klub lokalna samouprava je sufinansirala prema programu za sport.  Fudbalskom klubu Bor smo isplatili 31. decembra više od milion dinara, a oni su sad u blokadi. Oni su pravdali sredstva i prikazivali  za jednu utakmicu, gde je ukupan broj igrača i uprave do 22, čak 200 sendviča. Ne može tako da se radi. Opština je pomogla i pokušali smo da promenimo upravu i klub postavimo na zdrave noge ali to je poništila sportska inspekcija i Ministarstvo sporta i rekli da nemamo prava da se mešamo, tako da to nismo ni činili. Fudbalski klub Bor može da zahvali svojoj upravi za ovo stanje u kojoj su se našli. Za budžetska sredstva postoji tačno određen način kako se ona pravdaju i to kontrolišu  naše finansijske službe ali niko neće moći da pravda srestva tako što prikazuje lažne račune. Mi ćemo u budućem periodu sagledati celokupnu situaciju s obzirom da je  stadion naš. Šteta je da jedan klub koji postoji od 1919 godine  ne bude na mapi takmičenja i sporta za grad Bor, tako da će morati da se pronadje neko rešenje. Opština je za realizaciju programa sporta do juna  odvojila 18 miliona dinara  i sufinansiraće se svi klubovi. Od juna ćemo Sportskom savezu preneti sredstva za sufinasiranje  30 do 35 klubova, kriterijume po kojima su određeni ti klubovi i planove za razvoj borskog sporta.

Budžet opštine Kladovo za 2016. godinu, projektovan na 677,5 miliona dinara,  manji je  za 60 miliona dinara, ali to neće ugroziti  funkcionisanje korisnika. Sve obaveze servisiraćemo na vreme, ali moramo biti racionalniji i ekonomičniji , da bi se bolje živelo. Ukinuta nam je nadoknada  na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 60 miliona dinara, a ekološka taksa koja je za HE „Đerdap 1“ prethodne godine iznosila 32 miliona dinara, u 2016. godini smanjena je na 10 prosečnih ličnih dohodaka u Srbiji, tako da na prihodnoj strani opštinske kase očekujemo „samo“ oko 600 hiljada dinara. U takvim okolnostima opredelili smo se za domaćinsko poslovanje, a ako  negde ipak „zaškripi“ intervenisaćemo  iz budžetske rezerve. Grad i opština moraju da funkcionišu  i u to niko ne treba da sumnja, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dragan Budujkić,  predsednik  opštine Kladovo.

Koliko je na projektovani budžet uticala restrektivna politika s obzirom da je Vlada umanjila dotacije lokalnim samoupravama?

 -Naša je obaveza da se ponašamo u skladu sa smernicama republičke Vlade i Ministarstva finansija. Štednja je neminovna.  U startu smo prihvatili sugestiju premijera Aleksandra Vučića  da stegnemo kaiš. Smanjili smo izdvajanja za reprezentaciju,uveli  štednju na svim nivoima jer je naš prioritet odgovorno poslovanje. Za samo četiri godine prihodna strana budžeta ostala je bez 118 miliona dinara na ime firmarine koju je 2011. godine plaćao Đerdap, i tog novca danas nema.

Hoće li u opštinskoj kasi ipak biti dovoljno novca za infrastrukturne radove u gradu i selima?

– Budžetom smo za tekuće popravke i investicije  predvideli 71,5 miliona dinara. Za funkcionisanje 22 mesne zajednice izdvojili smo 28,8 miliona dinara. Meštanima moramo  poboljšati uslove za život, jer se oni najčešće žale na lošu  saobraćajnu infrastrukturu,  neredovan prevoz od središta opštine do njihovih naselja, ukazuju na probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zdravstvenom zaštitom i uličnom rasvetom. Novca je malo, a problema mnogo, jer su propusti iz ranijeg perioda,  nama stigli na naplatu. Ipak, uložićemo sve napore da  poslove završimo u što kraćem roku.

U opštini Kladovo  sve je više siromašnih. Koliko je novca  izdvojeno za socijalna davanja?

 – S obzirom da se broj socijalnih korisnika rapidno povećava, svakodnevno mi se obraćaju građani  zbog brojnih problema ,od neizmirenih računa za komunalne i druge usluge , do zahteva da im se obezbedi radno mesto. Za aktivnosti  Centra za socijalni rad  odvojeno je 19.7 miliona dinara. To sigurno nije dovoljno, ali su naše mogućnosti limitirane. Ipak smo za socijalni program obezbedili više nego ranije,  tako da tvrdnje opozicije da budžet niji ni socijalni ni razvojni nemaju argumente.

U takvim okolnostima, ima li novca za funkcionisane Agrarnog fonda ?

 – Kladovo je jedna od retkih opština koja do sada nije imala Fond za poljoprivredu i nije brinula o Ključkim domaćinima. Mi smo formirali fond , izdvojeno je 15 miliona dinara ili polovina od planiranih sredstava. Poljoprivrednicima smo dostavili anketne listiće u kojima smo tražili odgovore o prioritetima u njihovoj proizvodnji, što će biti polazni osnov za raspodelu subvencija.

Meštani iz četiri naselja , njih oko 4000 , posle osam meseci i dalje piju vodu iz namenskih rezervoara zbog povećane koncentracije sadržaja nitrata u vodosistemima u selima Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo. Da li je rešen taj problem ?

 -Rešenje je kopanje novih paralelnih bunara, što je stav stručnjaka instituta „Jaroslav Černi“ koji su nakon sagledavanja  situacije na terenu utvrdili da je to najefikasnije.Ti radovi koštaće oko 16,5 miliona dinara. Kompletna procedura je završena. U međuvremenu sam o tom problemu  razgovarao i sa  gospodinom Vranićem, savetnikom premijera Vučića i šefom njegovog kabineta gospodinom Kojićem , i zamolio ih za finasijsku podršku kako bi se rešio problem vodosnabdevanja. Nadam se povoljnom odgovoru i meštane tih naselja molim za strpljenje, jer mi ne sedimo skrštenih ruku. S druge strane, da resorna ministarstva imaju razumevanje za naše inicijative potvrđuje odluka  Zorane Mihajlović  koja nam je obećala sredstva za  kompetnu rehabilitaciju dela državnog puta  Brza Palanka – Kladovo, radova na izgradnji u poplavama srušenog  mosta kod Milutinovca su u toku, odobreno nam je 175.000 evra iz donacije Vlade Italije za sanaciju korita Velike reke u Velikoj Kamenici. Brza Palanka dobija kišni kolektor, saniraće se kanal u Kladušnici „Šajna Matke“ i za te radove odobreno je 10 miliona dinara. Imamo podršku Vlade  i to nas hrabri da sve započete poslove uspešno privedemo kraju.

Odavno se u Kladovu priča o izgradnji industrijske i privredne zone.

-Industrijska i privredna zona moraju biti zamajac razvoja Kladovskog kraja.Da bi se te dve lokacije dovele do eksploatacije potrebno je opremanje. Za gradnju trafoa u industrijskoj zoni koja se prostire na pet hektara u ataru sela Davidovac,  dobili smo sedam miliona dinara,  međutim, taj posao nije odrađen onako kako je planirano.Tamo je problem i vodosnabdevanje, a projekat vredan 30 miliona dinara  finansiraće HE Đerdap.

Puno se očekuje i od projekata u turizmu i poljoprivredi.

– Bogato kulturno-arheološko nasleđe, Dunav i prirodne lepote Đerdapskog područja su idealni preduslovi za razvoj turizma pod uslovom da budemo  spremni da odgovorimo na sve zahteve probirljive turističke klijentele. Prvi korak je izgradnja ponton-pristana , radove sa 23 miliona dinara finansira resorno ministarstvo,a druga faza su pregovori koje smo započeli sa tur-operaterima iz nekoliko Evropskih zemalja, tako da prvi put znatno konkurentniji dočekujemo početak nove letnje turističke sezone. Posle 30 godina, Kladovu vraćamo ono što mu je oduzeto, jer je pristanište oduvek  bilo simbol grada. Godišnje pored Kladova prođe oko 600 kruzera , a  njihove posade dobiće mogućnost da se zaustave na Dunavskom keju između dva hotela.

Minule godine ostvarili ste puno kontakata sa  Rumunima, najviše u oblasti ekonomije. Može li to pospešiti prekograničnu saradnju?

 – Nama su jako bitni Evropski IPA fondovi koji se finansiraju u okviru prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Konkurisali smo sa pet projekata, koji se odnose na kulturno-istorijsko nasleđe,  turističke i infrastrukturne sadržaje. Potrebna je podrška i lobiranje i na tom planu činimo sve da nas rumunski prijatelji podrže. Polovinom februara, Kladovo će biti domaćin srpsko-rumunskog biznis foruma na kojem će učestvovati vlasnici malih i srednjih preduzeća i to bi mogao da bude novi vid saradnje.

Koliko problema  nadležnim institucijama  u opštini Kladovo zadaje  Zakon o višku zaposlenih u javnom sektoru. Da li će biti otpuštanja ?

 -Uredbom Vlade,  Kladovo je svrtstano u sredine do 50.000 stanovnika  što znači da nam je kvota  za 2015. godinu limitirana sa 354 zaposlenih. Sada je višak  27 radnika,  ali zakon nalaže da do kraja realizacije ove odluke,  broj zaposlenih u javnom sektoru smanjimo za 172 osobe, što je puno. ,Međutim odstupanja nema i moramo pronaći rešenje od toga da se ljudima obezbede  otpremnine do posredovanja u zapošljavanju  u drugim preduzećima .

Da li ste optimista ?

 -Naravno. Trudiću se svim silama da se obezbede uslovi za kvalitetniji život građana. To je preduslov da  nam deca ostanu u zavičaju, a da ne odlaze u veće centre u potrazi za poslom. Podrška nam je potrebna i računam da će pomoći I naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja, a  voleli bi da njihovi unuci ostanu da žive i rade u Kladovu.

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović u intervjuu za „Timočke“ poručuje da će javna preduzeća biti izvučena iz dubioze kao i da će se nastaviti radovi na uređenju seoskih i gradskih mesnih zajednica. U planu je i otvaranje Gerontološkog centra u Boru i uređenje puteva koji su od velike važnosti za stanovnike Bora i meštane okolnih sela.

U prethodnom periodu puno se radilo na sređivanju seoskih mesnih zajednica.

-Tako je. Puno se u prethodnom periodu radilo u borskim selima, na sređivanju puteva, škola i seoskih i gradskih, domova kulture, ambulanti,  izgradnji vodovoda, i ostalim poslovima, i sigurno je uloženo više od 250 miliona dinara. Prioritet je bila izgradnja vodovoda, jer je nepojmljivo da u nekim selima u 21. veku nema pijaće vode. Uspeli smo da završimo četiri seoska vodovoda u Luki, zlotskom rejonu Manastirište, Šarbanovcu i Metovnici Timok, čime smo rešili velike probleme. Sve seoske škole su sređene, kao i prostorije za ambulantu u Metovnici i Slatini.  U narednom periodu više pažnje posvetićemo gradskim mesnim zajednicama, jer je naselje Metalurg  totalno zanemareno, ulice su u očajnom stanju, kao i Slatinsko naselje i Staro selište, ali nećemo zanemariti ni sela, gde ćemo nastaviti sa redovnim poslovima.

Šta su prioriteti za narednu godinu?

– Iduće godine počećemo izgradnju vodovoda u selu Gornjane, za šta je neophodno oko 50 miliona dinara.  Ostaje nam da rešimo i vodosnabdevanje u Bučju, gde problem predstavlja veliki broj divljih priključaka. Sredićemo put Gornjane – Rudna glava, spajamo tu deonicu,  što je velika prednost za sve meštane ovog borskog sela. Radićemo i na uređenju gradskih mesnih zajednica, i sve seoske i gradske škole biće sređene. Završena je i rekonstrukcija novog Zlotskog puta, koji je presvučen novim asfaltom, što je takođe, investicija od 50 miliona dinara. U planu je i osnivanje zadruge, koja ima za cilj da pomogne poljoprivrednicima.

Da li ste zadovoljni kako je startovala grejna sezona u Boru ?

-Nisam zadovoljan, što sam i rekao u nekoliko navrata. Na startu grejne sezone, kada je bilo veoma hladno, polovina grada je ostala bez grejanja. To je nešto na šta sam upozoravao ranije, da „Toplana“ van grejne sezone mora da radi na otklanjanju svih kvarova, da mreža ne sme da bude prazna. Trebalo je da se rade tople probe, jer su one pokazatelj mreže, što oni nisu uradili. Jer 15. oktobar nije početak grejne sezone, već onda kada je hladno i  kada se  temperatura spusti ispod 12 stepeni. Sa druge strane, stalno se žale ljudi na službu „Toplane“ da se niko ne javlja, a žele da ukažu na neki problem, tako da ne mogu da budem zadovoljan. Oni moraju da štede ugalj, ali ne na način kvaliteta već regulacije, jer ne sme da se dešava da se neki delovi grada pregrevaju a da u drugim uopšte nema grejanja.

„Toplana“ i „Vodovod“ su opterećeni velikim dugovanjima. Šta je rešenje?

– Toplana duguje 1,2 milijarde dinara, od toga 800 miliona dinara za struju. Oko 315 miliona dinara su dugovanja za ugalj iz Kolubare koji se uzimao od 2002. do 2010. godine, a nije se plaćao. Elektroistoku se za struju duguje oko 350 miliona dinara, što su opet dugovanja od 2002. godine, i to ćemo morati na neki način da rešimo. Spas je u novim kotlovima. Postojeći jesu dobri i sređeni, ali su konstrukcijski loši, jer su veliki potrošači i troše onu vrstu uglja koji je najskuplji na tržištu. Ideja je da se nabave drugi, efikasniji kotlovi, sa stepenom iskorišćenja do 85 odsto. To je investicija od 1,2 miliona evra. Mi planiramo da odvojimo određena sredstva iz opštinskog Eko fonda, i a razgovarali smo i sa predsednikom Udruženja toplana Srbije za KfW kredit na 10 godina, sa grejs periodom od tri godine. To ćemo morati da završimo, inače sledeće grejne sezone neće biti. Oko 600 miliona dinara nas sad košta grejna sezona, i te troškove moramo da smanjimo na 400 miliona, jer u tom slučaju „Toplana“ to može da isplati. Sa druge strane velika su i dugovanja građana i tu će morati da se intenzivnije krene u naplatu poraživanja. I Vodovod ima velika dugovanja, ali se snalaze i rade. U svakom slučaju, sagledaćemo sve mogućnosti kako bi izvukli sva javna preduzeća iz dubioze, što ćemo i učiniti.

Da li je u planu otvaranje Gerontološkog centra?

– Po završetku izgradnje Doma za stara lica, taj objekat je predat republičkoj Direkciji za imovinu. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, nije zainteresovano za otvaranje tog objekta gde bi moglo da se zaposli oko 30 ljudi, pa smo se obratili Direkciji za imovinu da se objekat vrati na gazdovanje lokalnoj samoupravi kako bi ga što pre stavili u funkciju. Već sada ima zainteresovanih firmi da Geronto centar uzmu u zakup, a ima interesovanja i kod starijih lica za smeštaj u tom objektu. Nadamo se da će uskoro početi sa radom Dom za stara lica.

Da li je opština Bor konkurisala kod IPA fondova za neki od projekata?

– Apliciraćemo za projekat koji se odnosi na sređivanje puta Bor 2 – Banjsko polje, kao i za put koji vodi od Zlota do pećine, i za renoviranje Zlotskog motela. Izgrađeno je i novo postrojenje biodiska u naselju Banjsko polje, a do kraja godine uradićemo biodisk i u naselju Metalurg, a na proleće ćemo isti posao završiti i u naselju Bor 2.

Da li ima izgleda da se u skorije vreme otvore nova radna mesta?

– I dalje smo u pregovorima sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“ koja nije odustala od ideje  za otvaranje fabrike za prednaponsku zaštitu u Boru. Od izuzetnog značaja za opštinu Bor je i prisustvo američke rudarske korporacije Friport Mekmoran koja planira da otvori rudnik kod Bora. Nezvanične informacije ukazuju da na proleće kreću sa izradom niskopa što označava početak rada rudnika, ali to je proces koji traje pet do sedam godina. Međutim, tu će biti potrebe za većim brojem radnih mesta.

Opština Knjaževac ne duguje nikome ništa, nijedno javno preduzeće nam nije u blokadi, plate se isplaćuju redovno i, uprkos teškim vremenima, uspevamo da investiramo u infrastrukturu, poljoprivredu, kulturu… – kazao je u intervjuju za nedeljnik “Timočke“ predsednik knjaževačke opštine, Milan Đokić.

Kada govorimo o vestima koje dolaze iz Knjaževca, najveću pažnju javnosti pobudio je besplatni javni prevoz, koji je počeo da funkcioniše 25. avgusta. To je jedinstven primer u Srbiji.

– Mi smo prva opština u Srbiji u kojoj su besplatnim prevozom obuhvaćeni svi žitelji, sve kategorije stanovnika. Nemogućnost da se prevezu od sela do grada i obrnuto je problem na koji su nam ukazivali građani i odlučili smo da ga rešimo. Računica je pokazala da je ovo isplativa mera, jer ćemo za besplatan prevoz do svih naseljenih mesta potrošiti svega 15 do 20 odsto više nego da smo besplatan prevoz organizovali samo za đake osnovnih škola, što je, inače, zakonska obaveza svake opštine. Opština Knjaževac ima 86 sela. U njima žive uglavnom stariji ljudi, koji su do sada morali da se snalaze na različite načine da bi došli do grada jer javni prevoz nije funkcionisao. Organizovanjem autobuskog prevoza, značajno ćemo olakšati njihov život. Moći će lako i bez ikakvih troškova da odu do lekara, apoteke i prodavnica.

Opština Knjaževac opredelila se da u ovoj godini uredi saobraćajnice ka selima. Investiraće se i u uređenje atarskih puteva. Asfaltiranje je počelo sredinom jula, iskjučivo sredstvima iz lokalnog budžeta, kako ste i najavili.

– Krajem prošle godine odlučili smo da ovu godinu posvetimo uređenju saobraćajnica na teritorji opštine. Knjaževac je poznat kao gradska sredina, bez neasfaltiranih ulica. Međutim, putevi ka selima nisu u tako dobrom stanju, pa smo se opredelili da izdvojimo sredstva iz budžeta kako bismo popravili stanje na tim saobraćajnicama. One su nam itekako važne, ako želimo da naša sela opstanu, ostanu u životu i počnu da oživljavaju. Zato smo u budžetu izdvojili 150 miliona dinara za te namene. Koliko je to važan posao, najbolje govori podatak da je naša saobraćajna mreža duga 300 kilometara! I to nije sve. Najvažnije ulice u selima presvući ćemo asfaltom. Nismo zaboravili ni atarske puteve. Za tu namenu izdvojeno je 17 miliona dinara. U septembru počinjemo sa radovima. Mislim da je to jako važno, da bismo obezbedli poljoprivrendnicima prilaze do njiva, plantaža…

Pomenuli ste poljoprivrednike. U opštini Knjaževac najviše je voćara, proizvođača višanja. Oni su ovog leta bili zadovoljni i rodom i cenom i otkupom. Osim toga, sve je više ljudi koji egzistenciju traže u poljoprivredi. Da li je, jednim delom, to zasluga i podsticaja koje opština obezbeđuje iz agrarnog fonda?

– Od 2012. godine do sada opština Knjaževac izdvojila je 110 miliona dinara za podršku poljoprivrednicima. Ta pomoć se ogleda u podeli na hiljade besplatnih sadnica voćaka. Zahvaljujući tome, danas imamo više od 600 hektara novih zasada višaanja, više od 60 hektara pod šljivama, 50 hektara novih zasada dunje, šest do sedam hektara jagodičastog voća. Kada uzmemo u obzir nekoliko stotina hektara plantaža “Džervina“, kao i površine koje smo do pre nekoliko godina imali pod višnjom – kada sve to bude u punom rodu, mi ćemo kao opština biti među prvih deset država proizvođača višanja u Evropi. To će, verujem, obezbediti prisustvo otkupljivača, stvoriti sirovinsku bazu za otvaranje još nekog preradnog kapaciteta, osim “Džervina“. Svima njima biće u interesu da višnju koja je najkvalitetnija u Evropi, plasiraju na dalja tržišta.“

Interesantno je da se na konkurs fondacije “Divac“, sa kojom je opština Knjaževac potpisala ugovor o saradnji, a namenjen je mladim poljoprivrednicima, javilo čak 500 mladih Knjaževčana.

– Naš program za podršku poljoprivredi prepoznat je kao jedan od najboljih, da ne bedem neskroman, možda i najbolji u zemlji. Zbog toga se svakodnevno javljaju ljudi koji se tom tematikom bave na državnom nivou. Jedna od njih je i fondacija “Ana i Vlade Divac“, sa kojom smo udružili sredstva, raspisali konkurs na koji se javilo više od 500 mladih ljudi. To nas veoma raduje i govori nam da smo na pravom putu. Naš poljoprivredni program prepoznala je i švajcarska fondacija SDC i za nekoliko nedelja očekujemo i njihovu finansijsku podršku, koja će biti usmerena na voćarstvo i na podršku onima koji žele da se bave gajenjem lekovitog bilja.

Nove investicije, nove fabrike, nova radna mesta, zapošljavanje…To su teme koje najviše interesuju građane. I to je problem koji tišti ne samo Knjaževac, već i čitavu Srbiju.

– Srbija čezne za novim fabrikama, investitorima, ali građani moraju da znaju da su danas investitori veoma obazrivi, da je kapital plašljiviji od zeca – na svaku najavu promena, nestabilnosti, investitori se okreću i odlaze. Srbija, na žalost, decenijama unazad nije poznata po tome da pruža stabilne zakonske, finansijske i političke uslove. Još uvek imamo tromu i sporu administraciju. To su razlozi zbog kojih imamo sve manje investitora u Srbiji. Ali, mi ne odustajemo od toga da u Knjaževcu stvorimo uslove za otvaranje fabrike italijanskog “Prodžetija“, pogona koji će na tradiciji proizvodnje malih traktora nekadašnjeg IMT, zaposliti, uslovno rečeno, mušku radnu snagu. Sve češće nam se javljaju oni koji žele da otvore fabrike za proizvodnju peleta, koji će, direktno, ili indirektno, zaposliti veliki broj Knjaževčana. Međutim, mi želimo da knjaževačke njive postanu knjaževačke fabrike. Naš kapital su hektari upotrebljivog, rodnog, kvalitetnog zemljišta. Uveren sam da Knjaževčani kroz bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, a shvatajući je kao biznis, mogu da zarade mnogo više i da žive bolje, nego radeći za minimalnu platu u fabrikama tekstila i obuće.

Turizam je grana privrede u ekspanziji i oblast na koju Knjaževac svakako najviše računa. Nagrada EDEN za izuzetnu destinaciju Evrope tome svakako ide u prilog. Imamo Staru planinu, termalne vode, istorijsko nasleđe, brojne manifestacije, Festival mladih, najstariji na Balkanu.

– Na hiljade posetilaca koje smo ovog leta sretali u Knjaževcvu odavde je otišlo sa utiskom da nisu boravili u jednom malom mestu na istoku Srbije, već u mnogo većem i bogatijem gradu i u mnogo većoj i srećnijoj zemlji. To je činjenica na koju treba da budu ponosni svi žitelji naše opštine. Mi činimo sve kako bi građani Knjaževca bili ponosni na svoju varoš, a ako su ponosni iz nje neće otići i rado će je predstavljati svojim prijateljima, rodbini, poslovnim saradnicima. Ove godine, nakon tri decenije, značajna sredstva uložili smo u rekonstrukciju bazena na Banjici. Tamo već imamo najlepši olimpijski bazen sa termalnom vodom (tokom zime pokriven), mali bazen za najmlađe, spa centar, sportska igrališta, mini akva park. Predstoji nam izgradnja velikog akva parka sa toboganima i očekujemo investitore koji će graditi smeštajne kapcitetete. Za nekoliko dana počinje adaptacija planinarskog doma na Babinom zubu, koji je veoma drag Knjaževčanima, jer su ga mnogi od njih gradili svojim rukama. Uložićemo novac u termo izolaciju, u novu kuhinju, u renoviranje soba. To je, uostalom objekat koji po svojim cenama, odgovara knjaževačkom standardu. Turizam jeste naša značajna šansa. Država, na žalost, poslednjih godina ne prepoznaje Staru planinu kao mesto gde treba investirati. Na nama je da ponovo probudimo interesovanje u investicionim krugovima. Složićete se da “krov Srbije“ i stanovnici Knjažvca i okoline to zaslužuju.

Od početka mandata vi i vaši saradnici trudili ste se da što više i na svakom mestu promovišete Knjaževac kao mesto za zdrave investicije, prijateljski nastrojeno, bogatog nasleđa, kulture… Da li su takva nastojanja urodila plodom?

– Knjaževac je postao poznat ne samo među građanima Srbije, već i među diplomatama. Mi smo krenuli iz, rekao bih, očajničke želje i potrebe da smanjimo, ili zaustavimo iseljavanje i odlazak iz Knjaževca. Iako neki kažu suprotno, dobar glas se, ipak, daleko čuje, pa smo imali čast da ugostimo ambasadore najvećih i najmoćnijih zemalja sveta (Austrije, Amerike, Japana). Njihove reči  podrške da radimo dobro i kvalitetno nam znače puno, jer znamo da smo na pravom putu.

Srbija je među 11 zemalja u svetu u kojima će broj stanovnika opasti za najmanje 15 odsto između 2015. i 2050, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija. Kada procente prevedemo u cifre dolazimo do podatka da će u Srbiji u narednih 35 godina biti milion i po do dva miliona stanovnika manje, kažu stručnjaci.

O natalitetu u Srbiji se govori već decenijama unazad, ali malo je  primera da su preduzeti konkretni koraci.

Ovim problemom je najviše pogođen region Južne i Istočne Srbije,a o njemu smo razgovarali sa prvim čovekom Timočke krajine,predsednikom Skupštine grada Zaječara, Sašom Mirkovićem.

Depopulacija je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava,a Istočna Srbija je među najpogođenijima,kakve mere preduzimate po tom pitanju?

– Srbija se svrstava među demografski najstarije zemlje sveta. Starenje stanovništva je intenzivirano. Svakodnevno se govori o velikom padu nataliteta. Sve nas je manje, a malo je konkretnih mera koje smo preduzeli kao država. Grad Zaječar je načinio prvi korak. Mi smo od početka ove godine obezbedili besplatan vrtić za sve mališane na teritoriji naše opštine. Grad Zaječar je jedini u Srbiji koji je na taj način izašao u susret roditeljima. U sedam vrtića, dva seoska i pet gradskih, svakodnevno boravi 1.043 mališana. Na listi čekanja je više od 60 mališana, što je nama signal da počnemo da razmišljamo o izgradnji još jednog vrtića.

           Zaječar je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima fondaciju za podsticanje rađanja. Da li ima konkretnih rezultata?

           – Imajući u vidu da na negativne trendove u rađanju značajno utiče odlaganje rađanja prvog deteta, kao i sterilitet, naša fondacija za podsticaj rađanja dece je tokom prošle i ove godine obezbedila značajna sredstva za 15 žena za vantelesnu oplodnju. Izuzetno smo ponosni na to što finansijski pomažemo bračnim parovima koji se bore sa ovim problemom da dobiju željeno potomstvo. Jednokratnu novčanu pomoć dobija svaka porodilja u iznosu od 20 do 60 hiljada dinara, u zavisnosti od broja rođene dece.

          Da li mislite da je ulaganje u mlade ulaganje u budućnost ?

          – Na negativan prirodni priraštaj svakako utiče i to što mladi ljudi koji odu na školovanje u velike univerzitetske centre posle zavrsenih studija ostaju tamo da žive i rade. U poslednje dve godine se trudimo da ih motivišemo da se vrate tako što smo obezbedili stipendije za najbolje od njih. Pravo na stipendiju dobijaju oni sa najboljim prosekom ili oni koji se opredele za deficitarna zanimanja. Mislim da je rešenje problema ulaganje u njih od najranijeg detinjstva. Govorili smo već o  besplatnim vrtićima za najmlađe, ali Grad Zaječar brine o toj deci tokom čitavog školovanja. Svi đaci prvaci dobijaju tablet računare, a najbolji srednjoškolci besplatna letovanja. Ulaganje u našu decu je ulaganje u budućnost, a to nema cenu.

          Istočna Srbija je poznata po tome sto ima dosta svojih građana na privremenom radu u inostranstvu. Da li to utiče na negativnu demografsku sliku?

          – Ono što je nekada bila naša prednost koja se ogledala u tome što smo imali veliki broj naših sugrađana na privremenom radu u inostranstvu danas postaje naš problem. Prva i druga generacija tih ljudi je tamo zarađivala novac, a ulagala ga i trošila ovde. Danas imamo treću i četvrtu generaciju naših ljudi koji su rođeni van granica naše zemlje, tamo se školuju i zasnivaju porodice. Oni o svom zavičaju znaju uglavnom iz priče. Zbog toga sam pokrenuo inicijativu o otvaranju Kancelarije za saradnju sa dijasporom u okviru Gradske uprave Zaječar. Moramo da pronađenomo način da motivišemo te mlade ljude čiji su koreni ovde da postanu pokretačka snaga Istočne Srbije. Uspostavljanje linkova između nas i dijaspore će biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

          Ovo je svakako problem koji ne može da reši pojedinac ili jedna institucija. Da li je potrebno ovaj problem rešavati na višim nivoima vlasti?

          – Pozivam kolege iz opština i gradova širom zemlje da radimo na rešavanju ovog problema, a isto tako smatram da bi i Vlada Republike Srbije trebalo da preduzme hitne korake i uspostavi paket mera kako bismo ovaj problem rešili. Obnavljanje stanovništva jedino može da da pozitivan  rezultat kroz veću društvenu brigu i odgovornost. Kao narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije ću svakako insistrati da se ova tema nađe na dnevnom redu na nekoj od narednih sednica i da se nešto konkretno uradi po tom pitanju. Nismo u situaciji da štedimo na deci i mladima.

Dugovanja „pritiskaju“ rad javnih preduzeća, a rešenje je u povećanju stepena naplate tih firmi. Neophodna je bolja organizacija rada organa lokalne samouprave kako bi se obezbedio napredak na svim poljima, poručuje u intervjuu za „Timočke“ Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

 Kakva je situacija u javnom sektoru ?

– Funkcionisanje komunalnih preduzeća je opterećeno  dugovanjima, tako da situacija nije nimalo sjajna. U najtežem položaju su JKP „Toplana“ i „Vodovod“, koji imaju velika dugovanja za struju. Računi koji su sada došli na naplatu su se skupljali godinama i dugovi se moraju vratiti i to je u redu. S obzirom da je „Toplana“ u blokadi, već smo ugovorili sastanak sa predstavnicima Udruženja toplana Srbije i Ministarstva energetike i nećemo insistirati na tome da se otpišu dugovanja, već da se uspostavi novi reprogram, koji će preduzeća morati da poštuju i da plaćaju svoje obaveze. Opština je do sada pomagala, odvajala subvencije, što za narednu godinu ne mogu da garantujem. Ako budemo u mogućnosti, videćemo na koji način možemo da pomognemo. Važno je napomenuti da javna preduzeća moraju da nauče da posluju samostalno.

Gde vidite rešenje problema u kome su se našla javna preduzeća ?

– Rešenje je, svakako, u poboljšanju stepena naplate. Oko 620 miliona dinara je dugovanje građana i privrede prema „Toplani“. Kad bi se polovina te sume naplatila, to bi rešilo mnoge probleme. „Toplana“ i „Vodovod“ moraju da imaju najmanje 90 odsto stepen naplate, jer nijedna toplana u Srbiji koja ima manji iznos naplate ne može da opstane. Situacija nije ni izbliza dramatična kao u vreme kad sam ja bio imenovan za direktora „Toplane“, jer je račun firme bio u blokadi, od četiri izmenjivača nijedan nije radio, vraćali smo dva kredita, ali sam uspeo da preduzeće izvedem iz dubioze i povećam stepen naplate na 120 odsto, i građani su bili zadovoljni grejanjem. Sada je  situacija drugačija – svi izmenjivači rade i kotlovi su sređeni. Direktori moraju da snose odgovornost za ono što je učinjeno ili nije.

Šta će se desiti ukoliko se ispostavi da direktori nisu dobro radili svoj posao?

– Za sada se maksimalno trude i ozbiljno rade svoj posao, ali cilj je da krenu efikasnije u naplatu svojih potraživanja. Dešava se da ljudi uspostave reprogram, plate dve rate i više ne izmiruju dugovanja. Moramo da vidimo ima li mogućnosti da se dugovanja isplaćuju preko odbitaka od zarade ili penzije. Sa druge strane, ukoliko se ispostavi da direktori ne rade dobro svoj posao, biće smenjeni.

Nedavno je doneta odluka o uvođenju minimalne zarade za sve zaposlene u „Toplani“, „Vodovodu“ i „Bogovini“?

– Ta odluka je ishitrena i doneta u mom odsustvu, a da me prethodno niko do saradnika o tome nije obavestio. Suština je u tome da predsednik opštine ne može da naredi javnim preduzećima da smanje plate na minimalnu zaradu, jer to zakonski nije izvodljivo. Ono što je dozvoljeno je da takvu preporuku može da uputi Opštinsko veće.  Nadzorni odbor, direktor i sindikati preduzeća, treba da preuzmu odgovornost za situaciju u kojoj su se našle te firme. Uopšte ne moraju da smanjuju plate, ukoliko posluju dobro. Za zarade u „Toplani “ odlazi 13,5 miliona i 13 miliona u „Vodovodu“, i mi više subvencije za plate ne možemo da dajemo. Bitno je da obezbede sredstva za zarade radnika iz naplate svojih potraživanja i te odluke su na preduzećima. Da li će da dođe do uvođenja minimalne zarade odlučiće nadležni u javnim preduzećima.

Prema nacrtu zakona o određivanju broja radnika očekuje se smanjenje  zaposlenih. U kakvoj je situaciji opština Bor?

– Očekujemo dopis u septembru i onda ćemo sagledati kompletnu situaciju. U javnom sektoru i Opštinskoj upravi ima oko 1.200 radnika. Kada budemo dobili tačna uputstva, znaćemo i kako je predviđeno smanjenje broja zaposlenih i koliki je višak.

Američka rudarska kompanija „Friport Mekmoran“ i kanadska kompanija „Reservoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najbogatijih ležišta bakra i zlata na svetu ?

 – Rezultati geoloških istraživanja su takvi da daju nadu da se u dogledno vreme otvori rudnik. Ukoliko dođe do toga, reč je o velikim  investicijama koje za sobom „povlače“ veći broj manjih investicija u oblasti ugostiteljstva, građevine i turizma, što je veliki plus za našu opštinu. Međutim, u pitanju je  dugoročan proces, koji traje od pet do osam godina.

 Da li ima novih radnih mesta do kraja godine ?

 – Fabrika za proizvodnju strujomera EWG je dobila posao na tenderu i kada krenu da rade punom parom očekujemo da će oko 300 ljudi dobiti posao u toj firmi. U septembru i veliki trgovinski lanac „Tekijanka“ otvara objekat u Boru, gde će takođe biti zaposleno oko 40 novih radnika. Pregovori su završeni i sa slovenačkom firmom „Iskra zaštita“, koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru, tako da se nadamo da će se i to desiti u narednom periodu.

Opština izdvaja značajna sredstva za rad Narodne kuhinje u Boru. Da li ste zadovoljni kako to funkcioniše ?

 – Za rad Narodne kuhinje iz budžeta se izdvaja oko 15 miliona dinara. Redovno proveravamo  kuhinju, jer je ranije bilo primedbi korisnika da nema dovoljno mesa i hleba, tako da idemo u iznenadne kontrole i za sada ona dobro radi. Želimo da ispoštujemo sve normative kada je reč o Narodnoj kuhinji, jer je ta pomoć zaista potrebna građanima. Nastavićemo i nadalje da kontrolišemo isporuku i kvalitet obroka koji se daje korisnicima.

Da li ste zadovoljni  radom organa lokalne samouprave ?

 – Nisam zadovoljan. Neophodno je uraditi reorganizaciju pojedinih odelenja u smislu efikasnijeg delovanja. Očigledno je da inspekcija ne radi dobro svoj posao, i na mesto onih inspektora koji svoju funkciju ne obavljaju u potpunosti, dovešćemo mlade i perspektivne ljude.  U odeljenju finansija je nepojmljivo da sav posao zavisi od jednog čoveka. Sporo se završavaju poslovi, i administrativno je dosta preopterećena Opštinska uprava i moramo drugačije da reorganizujemo poslove.