Timočke

Na  sednici Opštinskog veća u Knjaževcu, održanoj početkom aprila,  usvojeni su Izveštaj o merama u 2015. i Program mera podrške sprovođenju poljoprivredne politike u ovoj godini. Budžetom opštine, za razvoj poljoprivrede u 2016. godini predviđeno je 21,3 miliona dinara.

U 2015. godini sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede koristilo je 220 poljoprivrednika od kojih je najveći broj dobio sredstva po konkursu za subvencionisanu nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme za poljoprivrednu proizvodnju. Značajan broj poljoprivrednika koristio je sredstva u oblasti voćarstva, kao i stočarstva.

– U 2015. realizovan je program ukupne vrednosti 22 miliona, dok je Planom za ovu godinu predviđen ukupan iznos sredstava od 21,3 miliona dinara. U međuvremenu stigla je i saglasnost Ministarstva na Plan za 2016. godinu, pa su ga i većnici  usvojili. Planiran je konkurs u oblasti pčelarstva, vredan tri miliona dinara, za nabvku mehanizacije i opreme planirana sredstva iznose 5,3 miliona, dok je za oblast voćarstva predviđeno sedam miliona dinara, a neće izostati ni subvencije za ovčarstvo, kozarstvo i mlečno govedarstvo –  rekao je na sednici Veća Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede.

Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke, naglasio je na današnem mitingu ove političke opcije u Boru da Rudarsko – topioničarski basen (RTB) “Bor” treba da bude razvojni projekat za ceo region.

– Za razliku od drugih koji su nudili da RTB nestane, moj odgovor je da će Srbija sačuvati RTB Bor. Rešićemo i pitanje Cerova 2, RBM Majdanpek, Borske jame i imaćemo rudu u borskoj topionici. Topionicu smo završili, RTB će da živi kao uspešna kompanija i jedna od najvažnijih u Srbiji – naglasio je Vučić.

On je dodao da veruje da će,ukoliko cena bakra sa sadašnjih 4700 dolara po toni ode na 5700, RTB moći da računa na profit.

– Uz dobru organizaciju možemo da računamo i na profit i uveren sam da će mnoge kompanije  doći u Bor. Pored RTB, ojačaćemo i razvijati i druge sektore u Timočkoj Krajini. Za nepune dve godine suočili smo se i sa velikom prirodnom katastrofom, borili se, i zadovoljni smo onim što smo uspeli da obnovimo, i mnoge gradove vratimo u život. Uspeli smo da dovedemo i mnoge investitore –kazao je Vučić.

Predsednik SNS je naglasio da bi svaki korak unazad značio propast za Srbiju.

-Biće mnogo problema ali će zemlja biti uspešna i više nikada neće biti pred bankrotom. Biće zemlja radnika i rudara, ljudi koji žele da rade, poštenih i odgovornih. Ako ovo sa Kinezima završimo u narednim danima, potpišemo ugovor, onda će Srbiji i svima nama biti mnogo lakše. A onda sve snage usmerićemo na RTB “Bor” i Resavicu. Čuvali smo našu nezavisnost, ustali da pokažemo da se zemlja  nalazi na evropskom putu ali isto tako mi smo jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj federaciji, zato što ne udaramo prijatelja kada nam je teško   – dodao je Vučić.

Blagoje Spaskovski , generalni direktor RTB i poverenik SNS, naglasio je da je Srbija spašena bankrota.

-Za razliku od prethodnih predsednika Vlade koji su iz ovoga kraja a pripadaju demokratama nisu ni prošli kroz Bor a Vučić je bio devet puta u gradu bakra. Izgrađeno je 100 i više kilometara puteva, Vučić je kao premijer prepoznao i podržao Bor i RTB. Ovde je uspeh pre svega Vlade koju je vodio Vučić –kazao je Spaskovski.

Predsednik Srpske napredne partije dr Nenad Popović istakao je da bi se ostvarili svi ciljevi, da je potrebna  ekonomski snažna Srbija.

-Prošlog veka na zahtev Vlade Srbije Rusija je sprečila donošenje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti. Rusija podržava našu listu jer je ona garant da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni su ovoj Vladi što ih nije izdala. Da su bili neki drugi sigurno bi izdali i Srbiju i Rusiju. Premijer Srbije Vučić se šest puta sastao sa predsednikom Putinom  u prethodne dve godine. Rusija ima najveće tržište na svetu, sve što proizvodimo iz Srbije izvozimo u Rusiju bez carina i tu šansu moramo iskoristiti – kazao je Popović.

Studenka Kovačević, direktorka Borskog turističkog centra kazala je da su mladi budućnost Srbije.

– Naš grad je posle više od sto godina čist, bez dima. Budućnost su mladi i hvala Vučiću,  jer je uključio mlade u sve sfere društvenog života, u sve društvene i javne poslove – kazala je Kovačevićka.

Profesor Univerziteta u Beogradu i stručnjak za bezbednost dr Zoran Dragišić tvrdi da ono što politiku Vučića i Vlade koju je vodio izdvaja od svih prethodnih Vlada je činjenica da Srbija nikada ranije nije bila bezbednija a ni stabilnija zemlja.

-Zemlja ima prijatelje i na zapadu, severu i jugu. Srbija je danas partner i niko joj ništa ne nameće.  Imamo 300 kilometara novih puteva koji se grade, 120 000 novih radnih mesta. Bezbednost predstavlja temelj stabilnosti, na osnovu kojeg možemo graditi sigurnu budućnost naše zemlje – kazao je Dragišić.

N. Stevanović: Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. Jednostavno, od nas to traži tržišna ekonomija! – Smanjenje broja zaposlenih u RTB-u postalo poslovna nužnost jer mesečni troškovi zarada ubuduće mora da budu 1,1 milion dolara niži, zaključili članovi Upravnog odbora. – Prva mera podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz otpremninu, trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146

Rudarsko-topioničarski basen Bor može i mora da bude profitabilna kompanija, kompanija koja više neće generisati gubitke! Svetlo na kraju tunela, u koji je Basen gurnula ozbiljna ekonomska kriza prepolovivši vrednost „crvenog“ i plemenitih metala na berzi, najviši organ upravljanja kompanije video je u restriktivnoj i nemilosrdnoj štednji, kresanju svih troškova poslovanja i rigoroznoj kontroli potrošnje. „Gorka pilula“, kako se slikovito izrazio predsednik Upravnog odbora RTB-a Bor Nemanja Stevanović, moraće da se proguta i sve oštre i kompleksne mere za smanjenje materijalnih i drugih operativnih troškova moraće da se sprovedu kako bi se ublažile posledice, održao kontinuitet u poslovanju i obezbedila neophodna likvidna sredstva.

-Takve mere nisu nešto što od nas neko zahteva. Jednostavno, to od nas traži tržišna ekonomija! Ako želimo da sačuvamo ovu kompaniju, moramo da posegnemo i za najnepopularnijim merama. I to nije ništa novo i ništa što druge, mnogo moćnije i veće rudarske kompanije nisu već preduzele. „Glenkor“, „Rio Tinto“, „Friport“, svi su na istim mukama i svi prave rezove. Mnogi one najbolnije, poput zatvaranja rudnika i otpuštanja velikog broja radnika. Zato je, u svetlu poslovno-finansijske konsolidacije kao najvažnijeg cilja RTB-a Bor u ovoj godini, smanjenje broja zaposlenih nama prosto nametnuto kao poslovna nužnost – rekao je Stevanović.

Takva mera, kako se čulo na sednici Upravnog odbora, predviđena je i u „dju dilidžnsu“, dokumentu koji je za potrebe Vlade Srbije izradio KPMG, a sa namerom da se pokaže i dokaže da li RTB Bor u budućnosti može da posluje profitabilno.

-RTB se može i mora sačuvati! Po svaku cenu! A, ako je cena ta da, pored ostalog, troškove zarada snizimo za 1,1 milion dolara mesečno, kako predviđa „dju dilidžns“, mi ćemo to i uraditi. Nema druge. Ako troškove energenata moramo da smanjimo za oko milion dolara mesečno i troškove repromaterijala još za oko 300 hiljada dolara, opet na mesečnom nivou, uradićemo i to. Tekuće poslovanje kompanije mora biti pozitivno, uprkos padu cene bakra. RTB se mora održati u životu i mora biti profitabilna kompanija. Proizvodni planovi mora da se ostvaruju i svaki podbačaj u proizvodnji ili povećanje troškova mora pasti na teret zarada. Jer, nezarađeno se više ne sme deliti. Ne sme više biti generisanja gubitaka – istakao je generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.

Pošto je RTB Bor Grupa sa 4.996 radnika jedno od najbrojnijih proizvodnih preduzeća u Srbiji, pa troškovi zarada imaju veliko učešće u ukupnim operativnim rashodima poslovanja, a s druge strane, kako se čulo, ne postoji ekonomsko opravdanje za visoke troškove zarada imajući u vidu obim proizvodnje i produktivnost po zaposlenom, Upravni odbor Basena doneo je odluku o sprovođenju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih u kompaniji. Ova odluka „naslanja se“ na odluku Vlade Srbije o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su u postupku privatizacije i podrazumeva otpremninu u iznosu 200 evra po godini radnog staža.

Kadrovske i pravne službe svih basenskih preduzeća RTB Bor Grupe su, prikupljajući podatke za sednicu Upravnog odbora, pripremile i dostavile svim zaposlenima anketni listić čijim se popunjavanjem dobio podatak o broju onih koji su spremni da dobrovoljno prihvate jednu od ponuđenih opcija socijalnog programa. Naravno, pre toga, poslovodstvo kompanije razgovaralo je o tome i sa reprezentativnim sindikatima. Predočene su i njima sve mere za očuvanje kompanije, pa i ova prva koja podrazumeva socijalni program za zaposlene sa 38, 39 i 40 godina radnog staža, a takvih je, prema podacima nadležnih stručnih službi, ukupno 510. Oni bi, uz propisanu finansijsku stimulaciju (otpremninu), trajno napustili posao i sa primljenom naknadom sačekali ispunjenje uslova za penziju. Ovoj brojci dodati su „dobrovoljci“, a anketa je pokazala da ih je za sada ukupno 146.

Tehnološki viškovi i plaćena odsustva

Pred članovima Upravnog odbora našao se i podatak o broju zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zbog smanjenja obima posla ili prekida rada određenih proizvodnih celina i službi, pa su tako 94 radnika označena kao tehnološki višak, a 252 će, kako se čulo, biti upućena na plaćeno odsustvo. Reč je o radnicima pogona „Istražni radovi“ (njih 79-oro će u naredna dva i po meseca biti na plaćenom odsustvu i za to vreme primati 60 odsto plate), zaposlenima u Fabrici bakrane žice, Livnici i Preradi (ukupno njih 119), kao i osoblju hotela „Jezero“ na Borskom jezeru (njih 54-oro). Naravno, pobrojane neproduktivne celine neće do početka aprila „zjapiti“ prazne i biti bez ljudi. Svuda će, rečeno je na sednici Upravnog odbora, ostati minimalan broj zaposlenih da brine o imovini, opremi, instalacijama.

Odluke o sprovođenju postupka utvrđivanja viška zaposlenih u RTB-u Bor i privremenom prekidu rada Fabrike bakarne žice, Livnice, Prerade metala, Istražnih radova i hotela „Jezero“, donete su uz istovetne komentare članova Upravnog odbora, najbolje oslikane u rečenici koju je izgovorio profesor Nenad Vušović: „Mislim da u RTB-u ima previše zaposlenih. Sistemu je potrebna relaksacija, a ove mere su neophodne kako bi se išlo dalje.“

U okviru ovih mera koje za cilj imaju smanjenje troškova poslovanja po osnovu zarada najmanje za 1,1 milion dolara mesečno, predviđeno je i ukupno smanjenje plata zaposlenima, pre svega onima u radnim zajednicama, odnosno tzv. režiji. – Radnicima u neposrednoj proizvodnji: rudarima, bageristima, buldozeristima, topioničarima, elektrolizerima, floterima, paliocima, vozačima teških kamiona, kranovođama, električarima, mašincima i ostalima – plate bi ostale iste – istakao je Spaskovski.

Samo uz sprovođenje ovakvih mera i uz uslov da cena bakra sa sadašnjih 4.600 ne padne ispod 4.100 dolara RTB Bor je održiva priča, zaključeno je na sednici Upravnog odbora.

G. Tončev Vasilić

Iako su poslednjih meseci intenzivirani radovi na mnogim infrastruktrukturnim projektima širom opštine Negotin, lokalna samouprava najavljuje da će u narednoj godini za takve projekte izdvojiti i više sredstava iz opštinske kase. Po rečima prvog čoveka Negotina, predsednika Jovana Milovanovića, ukoliko vremenski uslovi dozvole do kraja ove 2015. biće realizovano još nekoliko projekata.

– Jedan od tih projekata je zamena stolarije na zgradi inspekcije čija je rekonstrukcija krova završena ove godine. Takođe je započeta rekonstrukcije zgrade u centru, završena je rekonstrukcija ulice Stojanke Radosavljević, kao i krov na Domu kulture i Vatrogasnom domu. Za 2016. planiramo četiri puta veći iznos za sređivanje putne infrastrukture, što će se odraziti na kvalitet infrastrukture opštine Negotin – ističe Milovanović.

Predsednik opštine podseća i na rešavanje dugogodišnjih problema u oblasti zdravstva, gde se olekuje da uskoro bude pokrenuta javna nabavka za rekonstrukciju krova na Domu zdravlja, koji je na pojedinim delovima u katastrofalnom stanju.

– Dao sam nalog da se do kraja godine pokrene javna nabavka za realizaciju projekta rekonstrukcije krova na Domu zdravlja koju je uradio Zavod za urbanizam. Sredstva za ove radove su odvojena i plan je da se rekonstrukcija krova završi za tri godine po fazama. Nadam se da će se sprovesti javna nabavka kako bi radovi počeli ove godine. Potrebno je što pre krenuti sa radovima s obzirom da ste videli da je pao plafon na dečijem odeljenju. Reč o ravnom krovu, ali su zahvaljujući aktivnosti direktorke sredstva obezbeđena i za početak te rekonstrukcije. U Domu zdravlja smo izvršili nabavku računarske opreme tako da pravilno raspoređujemo finansijska sredstva – dodaje Milovanović i podseća na ulaganja u poljoprivredu, ali i na probleme sa kojima se proizvođači susreću, pre svega zbog sporosti procedure potpisivanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede.

– Opet je došlo do zakupa državnog zemljišta sa namerom da se ulaže u organsku proizvodnju. Kasni se sa pripremom ugovora, tako da ćemo i ove godine imati istu situaciju što se tiče sklapanja ugovora sa Ministarstvom poljoprivrede i onima koji su zemljište zakupili u januaru. Predviđam da će se ponovo poklopiti taj termin, iako bi trebalo brže što bi zakupcima omogućilo da brže uđu u posed i da izvrše planirane radove – kaže prvi čovek Opštine Negotin.

Zahvaljujući povoljnoj hidrologiji u oktobru, umesto planiranih 267 miliona, hidroelektrana “Đerdap 1” proizvela je 375 miliona kilovat-časova električne energije ili 40 odsto više od plana za taj mesec. Za devet meseci, hidrocentrala kod Kladova EPS je isporučila  4,4 milijarde kilovata struje, odnosno 92 odsto od plana za taj period u godini. Plan za novembar je oko 319 miliona kilovat-sati električne energije . Pri trenutnom dotoku od 4.000 kubika vode u sekundi, hidroagregati u prvoj đerdapska hidrocentrali dnevno proizvedu 12 miliona kilovat–časova električne energije

Za prvih devet meseci hotel „Đerdap“, u Kladovu, imao je za oko 35 odsto veći broj pansiona nego u istom periodu prethodne godine. Tome su doprineli brojni sadržaji, profesionalno osoblje i visok nivo kvaliteta usluga. Najveći broj pansion dana u ovom hotelu ostvaren je u okviru programa kongresnog i sportskog turizma.

– U oba segmenta imali smo maksimalnu popunjenost kapaciteta. Možda su za nijasu veći broj noćenja ostvarili učesnici tradicionalnih RSI. Tu ekspanziju imali smo tokom, maja, juna i septembra, dok su u julu i avgustu kapciteti bili popunjeni gostima koji su u hotelu boravili u okviru programa „Leto na Đerdapu“ – ističe Nenad Gavrilović, menadžer prodaje u AD „Đerdap- turist“.

Ovogodišnja letnja sezona  bila je nova mogućnost za afirmaciju turističke ponude kladovskog hotela „Akvastar Denjub“. Za razliku od prethodne, ove godine hotelsko zdanje sa četiri zvezdice bilo je u sferi većeg interesovanja probirljive turističke klijentelejer, budući da je ovog leta turistima bilo na raspolaganju krstarenje putničkim brodom „Kroz istoriju“ od Beograda do Tekije.

– Sezona je znatno uspešnija od prošlogodišnje, jer su kapaciteti bili i te kako puniji. Brod „Akvastar Maksim“ je 35 puta plovio na relaciji od Beograda do Tekije. Očigledno je da su raznovrsni programi i atraktivna ponuda ovog dela Srbije bila „mamac“ za goste iz naše zemlje, ali i iz inostranstva – zadovoljan je Mileta Adžić, vlasnik hotela smeštenog na dunavskom keju.

Nakon nekoliko godina provedenih u stečaju, sokobanjski hotel “SUNCE“ prodat je na licitaciji u zaječarskom Privrednom sudu za pola miliona evra preduzeću “Pantelić”, iz Kraljeva

Svako spominjanje hotela “Sunce“ kod većine meštana i gostiju Sokobanje izaziva nekoliko vrsta osećanja. Od nostalgije, preko uzbuđenja do razočarenja, što je jedan od reprezentativnijih ugostiteljskih objekata u banji pod Ozrenom dospeo u fazu raspadanja. Mnoge generacije Sokobanjčana i gostiju imale su priliku da posete ovaj hotel, koji je, pre svega, svojom arhitekturom, ali i toplinom, izazivao da mu se mnogi ponovo vraćaju.

Nekada u sastavu preduzeća Trebič, koje je prodato na licitaciji 2003. godine za tadašnjih 86,9 miliona dinara, hotel “Sunce“ je postao zasebna celina koja je trebala da bude jedan od motora razvoja sokobanjske turističke privrede. Preduzeće R-5 vlasnika Siniše Stojčića, brata pokojnog Radovana Stojčića Badže, ambiciozno je krenulo u posao sa hotelom “Sunce“.

Međutim, iz mnogih razloga, hotel nikada do kraja nije renoviran i nije postao ono što su svi očekivali da će biti. Nakon ulaska u stečaj, hotel je zatvoren i prepušten propadanju. Pravih informacija o razlozima za ovakvo stanje nikada nije bilo, pa je i sama prodaja hotela na licitaciji u Privrednom sudu prošla skoro nezapaženo. Na prvoj licitaciji, početna cena prodaje hotela bila je oko million evra i taj postupak je proglašen neuspešnim. Drugi postupak prodaje je obavljen 11. avgusta, a pošto je dostavljena samo jedna ponuda manja za 50 posto od ponuđene cene, morao se složiti i odbor poverilaca.

Novi vlasnik je “Pantelić“, iz Kraljeva, firma koja se bavi proizvodnjom hrane za životinje. Jasmina Petrović, sudija Privrednog suda u Zaječaru, potvrdila je da je hotel prodat i da je stečajni upravnik dobio saglasnost Odbora poverilaca i da je potencijalni kupac obavešten da su ispunjeni uslovi za prodaju i da se trenutno čeka da se zaključi ugovor o kupoprodaji i da se odredi rok od petnaaest dana za uplatu ostatka novca.

Za odgovor na pitanje kakva sudbina očekuje nekada poznati hotel i da li će novi vlasnik uspeti da mu vrati stari sjaj, moraće da se sačeka još neko vreme. Jer, već su uložni prigovori na prodaju, zbog čega će se najverovatnije voditi sudski postupak.

U Samarinovcu, kod Negotina, zahvaljujući pomoći lokalne samouprave, koja je izdvojila 4,6 miliona dinara, završeni su radovi na krovu Doma kulture, kao i sanacija atarskih puteva, a u toku su radovi na adaptaciji prostorija za mlade. Po rečima Dimitrija Lungulovića, predsednika saveta MZ Samarinovac, do kraja godine bi trebalo da bude saniran put koji vodi do seoskog groblja, ali i uređenje samog tog kompleksa. Selo će, ističe Lungulović, sopstvenim, ali i sredstvima opštine Negotin, nastaviti radove na Domu kulture, a planiraju da urede teren za mali fudbal i nastave sa sanacijom atarskih puteva.

– Jedan od prioriteta opštine Negotin jeste unapređenje i razvoj mesnih zajednica. Upravo u tu svrhu mi podržavamo projekte i inicijative saveta mesnih zajednica, koji su bitni za rešavanje problema i za dobrobit celog sela. Budžetom opštine Negotin za mesne zajednice planirana su sredstva u iznosu od 93 miliona dinara – kaže Aleksandra Veličković, pomoćnica predsednika opštine Negotin za razvoj mesnih zajednica, socijalnu politiku i nacionalne manjine, prilikom obilaska radova u Samarinovcu.

Zahvaljujući pomoći opštine Negotin, u Samarinovcu je sanirano skoro 12 kilometara atarskih puteva i većina neasfaltiranih ulica u selu, koje su bile u veoma lošem stanju. Uporedo sa sanacijom atarskih puteva i ulica, očišćene su i divlje deponije pored puta.

Radno je i bilo i u Jabukovcu, u kojem su tokom ove godine uređeni atarski putevi za koje je utrošeno 378.000 dinara, a završeno je i proširenje vodovoda sa izvora Alu Bela, investicija vredna skoro 2,2 miliona dinara. Prošle sedmice završeno je presvlačenje asfaltom 230 metara glavnog lokalnog puta Jabukovac – Dupljane, za koje je utrošeno 1,71 milion dinara.

Ekipe Preduzeća za puteve iz Zaječara bile su angažovane na presvlačenju asfaltom centra Plavne i Štubika, po javnoj nabavci koju je raspisalo Javno preduzeće za građevinsko zemljište opštine Negotin. U Plavni je planirano presvlačenje asfaltom prostora od 1.400 kvadrata, a vrednost tih radova iznosi 2,52 miliona dinara, dok se u Štubiku radi na deonici od 900 kvadrata, ukupne vrednosti 1,62 miliona dinara.

Tokom ove godine u Plavni je završeno uređenje atarskih puteva, za šta je utrošeno 397.000 dinara, dok je za tamponiranje i nasipanje puteva u selu izdvojeno 1,61 milion dinara. I u Štubiku se radilo na uređenju atarskih puteva. Lokalna samouprava je za ove namene izdvojila oko 700.000 dinara, dok su deo, po principu dinar na dinar, finansirali i sami meštani.

Danijela Jovanović, načelnica Odeljenja finansija u SO Bor, odlukom Živorada Petrovića, predsednika opštine, smenjena je sa te funkcije – saznaje portal timocke.rs.

Nisu poznati razlozi zbog kojih je smenjena Jovanovićeva, koja je načelnica Odeljenja finansija bila proteklih nekoliko godina.

Po informacijama našeg portala, novi načelnik Odeljenja finansija biće Živana Tutorić, nekadašnja direktorica DP “Ugostiteljstvo“.

Nekada nosilac razvoja vinogradarstva u Srbiji sa preko 3.000 kooperanata i godišnjim izvozom od 200 vagona vina na tržišta desetak zemalja, negotinsko “Krajina vino” sada čeka da njegovu preostalu imovinu kupi neki zainteresovani investitor.

Novosadska banka OTP Factoring D.O.O. oglasila je prodaju preostale imovine nekadašnjeg privrednog giganta, koja će se obaviti javnim prikupljanjem ponuda – tenderom. Procenjena vrednost imovine, nepokretnosti i opreme iznosi 1,8 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a rok za dostavljanje ponuda je 26. oktobar do 12 sati.

Prodaje se objekat za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića sa kancelarijskim prostorom, laboratorijama, kuhinjom i restoranom, ukupne površine 11.482 kvadrata, pomoćni objekti za proizvodnju vina i bezalkoholnih pića, cisterne, četiri tanka, pomoćne zgrade i nadstrešnica, ukupne površine od 7.165 metara kvadratnih, u ulici Miomira Radisavljevića Pikija broj 13 u Negotinu. Imovina se prodaje u viđenom stanju, bez prava na naknadnu reklamaciju kupca, a zainteresovani mogu da razgledaju objekte i dokumentaciju do 25.oktobra.

Kako se navodi u tekstu oglasa, depozit za učešće na tenderu iznosi 180.000 evra, u dinarskoj protivrednosti. Ponude će biti otvarane javno 26.oktobra u 12 sati i 15 minuta u prostorijama OTP Factoring D.O.O. u Novom Sadu.

“Krajina vino”, nažalost, podelilo je sudbinu brojnih preduzeća, ali za razliku od nekih kojima je država otpisala dugove, ovoj se to nije dogodilo, pa joj je zbog dugova prema državi za neisplaćene akcize, ali i vinogradarima za kupljeno grožđe iz čak nekoliko sezona, račun blokiran još 2004.

Iako je u tom trenutku firma posedovala 200 hektara vinograda, prodajne centre u Nišu i Lapovu, podrume u Mihajlovcu, Rajcu, Radujevcu i Negotinu u kojima je bilo skoro 2.000 vagona vina, ovo preduzeće se 2005. našlo u stečaju. Te su godine zbog nedostatka sredstava za angažovanje radnika, za energente i ostale potrebe vinogradi na “Bukovskom zlatnom brdu” po prvi put ostali neobrani. Plantaža su narednih godina zakupljivali norveški “Ju-Nor”, subotički “Insajder”, privatni zakupci… Znatan deo vinograda je iskrčen.

Brojna imovina “Krajina vina”, osnovanog 1890. godine, rasprodata je po sudskim presudama, jer zaposlenima, koji su i većinski vlasnici preduzeća, privatizovanog 2.000 godine po starom zakonu o privatizaciji, nisu bile namirene plate i doprinosi. Država je bila vlasnik 42,15 odsto imovine “Krajina vina”. U trenutku stečaja, radnici su se našli na birou za nezaposlene, sa neizmirenim zaradama i doprinosima i bez dinara otpremnina. I pored brojnih pokušaja da nađu kupca, to se nije dogodilo, već je firma koja je nekad bila za primer kako se raspolaže imovinom i stvara profit, prodavana parcijalno, pa sada tavori opustošena i čeka da se na njenu zlehudu sudbinu konačno stavi tačka.

Od 1. oktobra, Privredno društvo “Đerdap“, u čijem sastavu posluju hidroelektrane “Đerdap 1 i 2“, “Vlasina“ i “Pirot“, koje strujom snabdeva više od četvrtine Srbije – ostalo je bez direktora. Jer, Goran Knežević, koji je do sada obavljao tu funkciju, prelazi na drugo radno mesto u EPS.

Naše informacije govore i da će upravljanje nad našom najvećom hidroelektranom “Đerdap 1“, kod Kladova, preuzeti Petar Manzalović, koji je do sada bio na funkciji rukovodioca revitalizacije. Inače, najveća HE u Srbiji je bez direktora već nekoliko meseci, otkada je to mesto napustio Ljubiša Jokić.

Knežević, koji je po struci diplomirani ekonomista, već je bio direktor PD “Đerdap“ od 2008. do 2010, a na tu funkciju je došao sa mesta zamenika generalnog direktora JP “Putevi Srbije“. Iz tog perioda ostao je upamćen po tome što je izneo stav da bi sa ruskom firmom “Silovije mašine“, koja je dobila posao revitalizacije HE “Đerdap 1“, “ukoliko nastave sa kašnjenjem, trebalo raskinuti ugovor i raspisati novi tender“.

Na mestu direktora PD “Đerdap“ nasledio ga je Dragan Stanković. Ali, Knežević, koji je, navodno, kadar Nove Srbije, koju vodi ministar bez portfelja Velimir Ilić, vratio se tu fotelju 2013. godine, nakon formiranja nove Vlade Srbije.

Nije poznato da li je Knežević smenjen ili je sam napustio mesto direktora, ali je činjenica da se situacija iskomplikovala nakon strukturnih promena u Elektroprivredi Srbije, jer je umesto Privrednog društva, “Đerdap“ postao ogranak EPS.

A, zbog nepovoljne hidrologije u septembru, hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je 214,4 miliona kilovat-časova električne energije ili 81 odsto od plana za taj mesec. To je „cena“ sušnog perioda, tako da je realizacija dinamičkog proizvodnog plana od 260 miliona kilovat-sati struje umanjena za 19 odsto. Za devet meseci hidrocentrala kod Kladova EPS je isporučila više od četiri milijarde kilovat-časova struje, odnosno 89 odsto od dinamičkog plana za taj period u godini. Plan za oktobar je oko 267 miliona kilovat-sati električne energije. Pri trenutnom dotoku od samo 2.600 kubika vode u sekundi, hidroaagregati u prvoj đerdapskoj hidrocentrali dnevno proizvedu 8,2 miliona kilovat-časova električne energije.

U Domu kulture u Knjaževcu potpisani su ugovori o subvencijama u oblasti mlečnog govedarstva i subvencionisanoj nabavci mehanizacije i opreme za poljoprivredu. Parafirano je 306 ugovora, ukupne vrednosti 14,6 miliona dinara.

Mere koje lokalna samouprava, preko Fonda za razvoj poljoprivrede, sprovodi od 2012. godine vidljive su u svakom delu opštine Knjaževac.

– U prethodnom periodu imali smo više od 1.000 korisnika po raznim konkursima našeg Fonda. U ovom delu Srbije smo jedinstvena opština koja je u periodu od 2012. do ove godine uložila 1.000.000 evra u direktnu podršku razvoju poljoprivrede – kaže Dalibor Stanojević, predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac.
Opština Knjaževac program podrške ruralnom razvoju realizovala je kroz tri mere. Prva je intenzivno investiranje u poljoprivrednu proizvodnju.

– Ljudi koji su na selu moraju od nečega da žive, a mi smo u prethodne tri godine više od 100 miliona dinara uložili u mere subvencije u vidu pomoći voćarima i stočarima. Takođe, mnogo je urađeno po pitanju ruralne infrastrukture. Više od 250 miliona dinara uloženo je u popravku puteva, sisteme vodosnabdevanja, elektrifikaciju. Treća mera, po kojoj smo jedinstveni u Srbiji, je besplatni javni prevoz na području opštine za sve kategorije stanovništva – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine.

Rešavanje problema vodosnabdevanja jedan je od ključnih ciljeva opštine u narednom periodu – kaže predsednik opštine Boljevac Nebojša Marjanović. – Novac dobijen od nemačke organizacije GIZ i švajcarske Vlade za najuspešniju naplatu poreza u istočnoj Srbiji, biće iskorišćen za radove na vodovodnoj mreži u boljevačkim selima.

U toku je izrada projekta, a početak radova planiran je za kraj godine. Podsećanja radi, Boljevac je nagrađen sa 333.000 evra u konkurenciji devet opština istočne Srbije, a projekat su zajednički organizovale i pratile švajcarska i nemačka Agencija za razvoj i saradnju.

Dugotrajna suša koja je pogodila Istočnu Srbiju, a posebno Borski okrug, značajno je umanjila ovogodišnji rod najznačajnije poljoprivredne kulture – kukuruza. Na pojedinim parcelama, ističu stručnjaci, roda uopšte i nema, a na onima gde ga ima, šteta je i do 50 odsto. Ovom kulturnom je na području Borskog okruga, inače, zasejano oko 20.000 hektara.

– Prinosi su smanjeni, u zavisnosti od parcele, od 30 do 50 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, koji je oko pet tona po hektaru – navodi dipl. inženjer Zorica Petkanić, stručni saradnik za tehnologiju biljnih proizvoda negotinske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Najveću štetu prouzrokovale su izrazito visoke temperature, konstantno preko 35 stepeni, baš u vreme oplodnje kukuruza, pa polen uopšte i nije mogao da bude aktivan.

– Kada se ovome doda i činjenica da jako mali broj poljoprivrednih proizvođača navodnjava svoje njive, ovakvo stanje useva kukuruza ove proizvodne godine uopšte nije za čuđenje. S obzirom na globalno zagrevanje, rast godišnje sume temperatura za stepen-dva, od izuzetnog je značaja da se naši poljoprivrednici pozabave problemom navodnjavanja svojih njiva, kako bi se na duži vremenski period izbegle posledice koje suša ostavlja na poljoprivredne useve – ističe Petkanićeva i podseća na aktuelne podsticaje Ministarstva poljoprivrede, koje onima koji kupe sisteme za navodnjavanje vraća 40 odsto uloženog novca.

U Negotinskoj Krajini dugotrajna suša uzela je danak i hlebnom zrnu. Osim što su umanjeni prinosi, a prosečno je obran rod od oko četiri tone po hektaru, pšenica je podbacila i u kvalitetu.