“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(6)
Od prvomajskih praznika pa do polovine avgusta ove godine, Zlotske pećine posetilo je preko 3.500 turista, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje od oko 10 odsto. Do kraja turističke sezone, koja traje do kraja oktobra, očekuje se rekordna poseta. Ovakav trend bi za par godina dostigao posećenost od oko 10.000 posetilaca.
“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(5)
Kafić u Borskoj jami
“Turizam nije afirmisan kao razvojna aktivnost, a jedan od razloga je što je rudarsko – topioničarski basen ozbiljno ugrozio životnu sredinu i prirodno okruženje kao bazične turističke resurse. Bor je u posleratnom periodu izgradio značajne rekreativne i sportske kapacitete, prvenstveno za odmor i oporavak zaposlenih, a delom i za druge korisnike. U Boru su izgrađeni značajni sportski i rekreativni sadržaji, a u njegovom tradicionalno izletničkom okruženju, posebno u Brestovačkoj banji i na Borskom jezeru, značajni su sadržaji turističke ponude (uz manje sadržaje punktova na Dubašnici, Stolu i uz Lazarevu pećinu).“
Sa željom da potencijalnim investitorima predstavi neke od najatraktivnijih lokacija, Opština Negotin organizovala je nedavno sastanak „Poljoprivreda u godini preduzetništva“ u čijem su radu učestvovali naši zemljaci na privremenom radu u inostranstvu, preduzetnici, predstavnici udruženja i gazdinstava. Mr Daniela Pejčić, član Opštinskog veća zadužena za obrazovanje i dijasporu prisutnima je održala prezentaciju realizovanih programa i projekata opštine Negotin u poslednje tri godine, dok je Dejan Stefanović, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu govorio o ključnim aktivnostima i rezultatima negotinske lokalne samouprave iz oblasti agrara.
“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(4)
Da li je turizam u Boru u napredovanju, stagnaciji ili nazadovanju? Ako izbegnemo krajnosti koje se ogledaju u crno-beloj slici stanja, svi naši mnogobrojsni sagovornici se slažu da pomaka ima. Ali, generalno preovladava i mišljenje da se sve radi haotično i bez jasnog plana i programa. Sama “Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011 – 2021. godina“, u kojoj je značajno mesto dato i razvoju borskog turizma, je obiman popis lepih želja. Neke od njih su realne a neke, po nama, nerealne i neostvarive.
“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(3)
’’Programom podrške održivog razvoja turizma u opštini Bor a u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja turizma Republike Srbije treba nastojati da se stvori širi osnov za preduzimanje konkretnih mera radi razvoja ove grane privrede, kao nedovoljno iskorišćenog resursa održivog razvoja.
“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(2)
Foto: Putokazi
Nakon što je Skupština opštine Bor, 28.05.2013. godine, usvojila “Strategiju lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011. – 2021. godine“, razvoj turizma u opštini Bor postao je sastavni deo i čak, po rečima vodećih ljudi lokalne samouprave, prioritet i same strategije. Smatramo zato da je, i sa medijskog aspekta neophodno upoznati čitateljstvo sa suštinskim ciljevima, rokovima i načinom sprovođenja Strategije, jer i ona definiše da je nemoguće parcijalno pristupati razvoju opštine Bor, pa samim tim ni turizma:
“Participativni pristup poboljšava kvalitet donetih odluka time što omogućava formiranje baze znanja za odgovoran proces donošenja odluka zasnovanih na činjenicama, široku bazu podrške za donesene odluke, kolektivno vlasništvo nad problemima i rešenjima problema, jačanje lokalnih kapaciteta za implementaciju projekata i omogućuje povratne informacije neophodne za kvalitetnije rukovođenje.“
“Cilj izrade Strategije lokalnog održivog razvoja opštine Bor bio je definisanje vizije opštine Bor radi poboljšanja spremnosti lokalne samouprave i pratećih stručnih institucija na teritoriji Opštine za nove izazove u oblasti održivog razvoja u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Izrađena u skladu sa standardima Evropske unije, ona predstavlja podlogu za određivanje razvojnih pravaca opštine Bor, održavanje stabilnog i održivog ekonomskog rasta i zapošljavanja, obezbeđivanje socijalnog napretka i smanjenje siromaštva, promovisanje inovacija, efikasnu zaštitu životne sredine i unapređenje sveobuhvatnog kvaliteta života građana, poštovanjem politike jednakih mogućnosti i ravnopravnim učešćem polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka u svim oblastima društvenog života.
Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor je dokument koji predstavlja rezultat zajedničkog rada lokalne samouprave, relevantnih opštinskih institucija, privrede, eksperata, civilnog sektora i građana.
Strategija objedinjuje postojeću stvarnost, realne mogućnosti i upravljanje promenama.
Ona sagledava celokupnu situaciju na teritoriji naše Opštine i određuje listu prioritetnih oblasti koje imaju najveći uticaj na lokalnu zajednicu.
Svima koji su pomogli izradu ovog sveobuhvatnog razvojnog dokumenta izražavamo zahvalnost i nadamo se ćemo zajednički raditi na realizaciji postavljenih ciljeva u skladu sa principima održivog razvoja.“
Foto: Putevi
“Strategija održivog razvoja odnosi se na održivi razvoj života, rada i funkcionisanja na teritoriji opštine Bor i uvodi integrisani sistem planiranja koji obuhvata sva bitna pitanja lokalne zajednice, uključujući i pitanja od međusektorskog značaja (socijalnu inkluziju, opštu društvenu informisanost, zaštitu životne sredine i sl.). Metodologija je zasnovana na participativnom pristupu, što podrazumeva direktnu uključenost svih zainteresovanih javnih i privatnih strana u toku trajanja celokupnog procesa, i ne odnosi se samo na zajedničku izradu strateškog dokumenta i akcionog plana, nego omogućuje šire učešće zajednice i u identifikaciji, aktiviranju i koordinaciji partnerstava za implementaciju pojedinih aktivnosti i projekata.
Participativni pristup poboljšava kvalitet donetih odluka time što omogućava formiranje baze znanja za odgovoran proces donošenja odluka zasnovanih na činjenicama, široku bazu podrške za donesene odluke, kolektivno vlasništvo nad problemima i rešenjima problema, jačanje lokalnih kapaciteta za implementaciju projekata i omogućuje povratne informacije neophodne za kvalitetnije rukovođenje. Različiti subjekti, poštujući politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života sa različitim ulogama i funkcijama su bili uključeni u proces izrade Strategije održivog razvoja počev od faze planiranja pa do faze definisanja realizacije projekata i upravljačkih aktivnosti, a izrada dokumenta se odvijala kroz tri tematske radne grupe: grupe za zaštitu životne sredine, grupe za društveni razvoj i grupe za ekonomski razvoj.
Proces izrade Strategije održivog razvoja sastojao se od 5 glavnih faza koje je neophodno ponoviti u budućim desetogodišnjim ciklusima:
Ciklus izrade Strategije održivog razvoja opštine počeo je izradom Analize tekućeg stanja – profilisanjem zajednice kojom se tekuće stanje i faktori održivosti u zajednici identifikovani i procenjeni. Kao sledeći korak sledi definisanje vizije, ciljeva i prioriteta u okviru Strateškog dokumenta na lokalnom nivou. Nakon ove faze, usledilo je definisanje aktivnosti i projekata u okviru lokalnog Akcionog plana. Na kraju radi postizanja rezultata u fazi implementacije projekata treba da je uspostavljen upravljački i monitoring sistem.“
Ako se decidno kaže da je: “Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor je dokument koji predstavlja rezultat zajedničkog rada lokalne samouprave, relevantnih opštinskih institucija, privrede, eksperata, civilnog sektora i građana.“, sa medijskog aspekta se nezaobilazno nameće pitanje koliko su građani upoznati sa realizaciojom ove strategije, koliko relevantne opštinske institucije, privreda, eksperti, civilno društvo?
Foto: Zapošljavanje
Posebno je važno je dokle se odmaklo u realizaciji Strategije po fazama (pokretanje procesa strateškog planiranja, analiza tekućeg stanja, definisanje prioriteta, vizije i ciljeva, programi i aktivnosti za određene rezultate i implementacija, upravljanje, praćenje.), koja su prateća dokumenta usvojena (organizaciona struktura, izveštaj o održivosti, strateški dokument, akcioni plan, upravljački sistem.)?
Kako je Strategija “izrađena u skladu sa standardima Evropske unije“, i kako ona “predstavlja podlogu za određivanje razvojnih pravaca opštine Bor, održavanje stabilnog i održivog ekonomskog rasta i zapošljavanja, obezbeđivanje socijalnog napretka i smanjenje siromaštva, promovisanje inovacija, efikasnu zaštitu životne sredine i unapređenje sveobuhvatnog kvaliteta života građana, poštovanjem politike jednakih mogućnosti i ravnopravnim učešćem polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka u svim oblastima društvenog života“, smatramo da je i osnovica za medijsku tezu kojoj težimo da samo održiv turizam u opštini Bor može doprineti povećanom zapošljavanju, stvaranje profita od razvoja infrastrukture i smeštajnih kapaciteta, podizanja komunalne infrastrukture oko već prirodom datih “bisera borskog turizma“.
Redakcija “Timočkih“
Izvor:“Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011. – 2021. godina“
Projekat “Borski biseri turizma u timočkoj nisci” sufinansira se sredstvima iz budžeta Optine Bor – “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(1)
Teško je egzaktno ustvrditi da analiza i afirmacija turističkih resursa i potencijala opštine Bor nikada nije rađena. Turizam u opštini Bor sastavni je deo svih ekonomskih, političkih pa i geopolitičkih dešavanja decenijama iza nas. Činjenica je, pak, da je mnogo toga urađenog na turističkoj infrastrukturi još od druge polovine prošlog veka vremenom zapušteno, propalo i nije više u fuknciji koju je imalo. Do značajnijeg pomaka dolazi tokom proteklih 5-6 godina, ali je to nedovoljno i nije na nivou velikih potencijala i mogućnosti koje postoje.
Zadatak ovog medijskog ciklusa je ukazivanje na sve te neiscrpne potenicijale, postojeću i potrebnu infrastrukturu, kao i animiranje nadležnih na ozbiljniji i konkretniji pristup turizmu u kontinuiranom i planskom smislu. Nasotojaćemo da damo bar mali medijski doprinos upoznavanja šire javnosti sa svim tim turističkm biserima i potencijalima i mogućnostima njihovog stavljanja u funkiciju održivog turizma. Sve to pod geslom: sveobuhvatno, pojedinačno, afirmativno, realno i perspektivno o borskom turizmu.
Nakon zavidnog stepana razvoja turističkih potencijala tokom prošlog veka došlo je do velike stagnacije, pa i propadanja kompletne turističke infrastrukture. Deo te infrastrukture obnovljen je i stavljen u funkciju, ali ukupan potencijal opštine Bor daleko je od svoje održivosti, značajnom učešću u prihodima budžeta, većoj posećenosti, medijskoj i svakoj drugoj dostupnosti građanima Srbije pa i šire.
Dvorac karađorđevića: foto 1856, početkom ovog veka i danas
Sve dosadašnje lokalne vlasti imale su kampanjski pristup i malo je planskih dokumenata i organizovanih kadrovskih i finansijskih resursa uloženo u podizanju turističke ponude na viši i isplativiji nivo. Potencijali su neosporni, raznovrsni i neponovljivi, ali su i dalje velika tajna, sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta, stručnog rada, marketinga…
Opština Bor ima neiscrpne potencijale za značajan iskorak u rekreativnom, planinskom, lovnom, ribolovnom, sportskom, zimskom, jezerskom, banjskom, seoskom turizmu, u kvantitativnom smislu, ali sve to ne prati ni elementarna infrastruktura.
Borski aerodrom: foto 2009. godine i danas
Uprkos velikim turističkim potencijalima, opština Bor je u privrednom smislu monostrukturna i usko povezana sa sudbinom Rudarsko-topioničaskog basena “Bor“ . Sve više sazreva stanovište da je to pogrešno i da je neophodno pokrenuti i sve ostale resurse i staviti ih u funkciju dinamičnijeg privrednog razvoja, novih održivih radnih mesta i zadržavanja stanovništva na ovim prostorima, a posebno u seoskim sredinama.
Sa medijskog stanovišta, postoji opravdana potreba da se ukaže na sve prednosti i mane, da se ovoj oblasti pristupi transparentnije i da se animiraju nadležni kako bi sve turističke potencijale podigli na komercijalniji, atraktivniji i primamljiviji nivo.
Opši cilj projekta je osposobljavanje članova projektnog tima, u užem i širem smislu, za kvalitetnije praćenje i medijsko uticanje na razvoj borskog turizma i njegovo predstavljanje široj javnosti.
Foto: napušteni bazeni u Brestovačkoj banji i borski bazeni
Cilj projekta je i animiranje privatnog sektora i preduzimljivih pojedinaca da se opredele za ovu perspektivnu i ispltivu delatnost, naročito u oblasti seoskog turizma i šanse mladih na selu.
Razvoj turizma u dugoročnom smislu doprineće privrednom razvoju, većem broju radnih mesta i afirmaciji ovog kraja. Stručne analize su pokazale da pored eksploatacije bakra perspektiva leži i u razvoju turizma, koji će pospešiti razvoj mnogih proizvodnih i uslužnih grana.
Projekat će u medijskom smislu staviti pred oči javnosti sve turističke lokalitete, njihove smeštajne, infrastrukturne prednosti i mane i ponuditi kompetentna mišljenja o daljim pravcima delovanja, shodno raspoloživim mogućnostima, mogućnostima korišćenja fondova države i EU.
Privatni preduzetnici, mladi nezaposleni, seosko stanovništvo i svi ostali građani, doći će do većeg broja informacija koje ukazuju na mogućnosti i šanse ličnog angažovanja, ali i sveukupnog značaja za razvoj opštine Bor. Razvoju turizma značajno mogu da doprinesu i strani investitori sa dodatnim finansijskim sredstvima i novim idejama.
Foto:put za “malu Švajcarsku“(Gornjane)
Medijski projektni tim će najpre detaljno opisati postojeće stanje, gde nije sve crno, ali nije ni plansko, isplativo i perspektivno. Kakvo je trenutno stanje u borskom turizmu odgovoriće oni koji su za to kompetentni.Šansu za to dobiće i kritičari i promoteri.
Da bi bili postignuti željeni rezultati neophodno je posredstvom stručne javnosti, pozitivnih primera i konkretnim predlozima rešenja i pravca delovanja odgovoriti šta treba uraditi kratkoročno, srednjoročno i dugoročno da borski turizam stane na svoje noge i ne bude tek samo trošak.
Sve aktivnosti biće sporvedene u pravcu da se dokaže da turizam u Boru, uz relativno mala finansijska sredstva ili podrškom adekvatnih fondova može sam da dođe u poziciju da zarađuje i sopstvenim sredstvima investira u svoj razvoj i održivost.
Zadatak projekta biće da dokaže da će razvoj turizma podtaći i razvoj još nekih grana privrede i opštem boljem stanju:prizvodnja zdrave hrane, domaće radinosti, stanje u kulturi, sportu, boljem kvalitetu života na selu, većem prilivu sredstava u budžet opštine…zapošljavanju, povećanju nataliteta!
Medij sam po sebi ne može da realizuje same projekte u oblasti turizma ali može da ima značajnu ulogu u boljem informisanju, sagledavanju i podsticanju rasparava na ovu temu.
Redakcija “Timočkih“
Projekat “Borski biseri turizma u timočkoj nisci” sufinansira se sredstvima iz budžeta Optine Bor – “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
Rudarsko – topioničarski basen (RTB) „Bor“ ostvario je za prvih šest meseci ove godine pozitivan rezultat od 6,54 miliona dolara iz tekućeg poslovanja bez amortizacije, naglasio je Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB. Više
Danas su vođeni tek prvi zvanični razgovori koje ćemo nastaviti. Očekujemo suštinsku saradnju u narednom periodu – rekao je Njegova ekselencija Li Manchang. – Razgovarali smo, pre svega, o odnosu RTB-a Bor i „Železare“ Smederevo, tačnije šta „Železara“ može iskoristiti iz RTB-ove šljake i drugih nusproizvoda, a druga tema je bila saradnja u oblasti rudarstva – istakao je generalni direktor Basena Blagoje Spaskovski. Više
Hidroelektrana „Đerdap 1“ jedan je od najvažnijih ogranaka Elektroprivrede Srbije (EPS) i hidro projekata u Evropi. Zato je važno da u postupku revitalizacije šest hidroagregata osposobimo, da i u narednom periodu rade kao i u minule 44 godine – ovo je za nedeljnik “Timočke“ izjavio Milorad Grčić, v.d direktora EPS-a nakon razgovora sa poslovodstvom naše najveće hidrocentrale.
U Donjem Milanovcu, u petak je proradila ekspozitura „Poštanske štedionice”. Za stanovnike ove varoši to je veoma značajno, jer je godinu i po dana, ovo mesto 50 kilometara udaljeno od najbližeg grada, bilo bez ijedne banke, pošto je toliko proteklo od kako je “Komercijalna banka”, u ovom mestu, zatvorena. Opština Majdanpek je preduzela mere da problem reši u interesu Donjomilanovčana, ali i brojnih gostiju.
Ekspozitura „Poštanske štedionice” u Donjem Milanovcu radiće sve poslove koje obavlja banka uključujući dinarsko i devizno poslovanje kako sa stanovništvom, tako i s privredom. Meštani su dobili banku u kojoj mogu da podignu novac, plate račune, a penzioneri ne moraju putovati u okolne gradove da bi rešili administrativne poslove. Mogućnost da neophodne bankarske transakcije obave u ovoj banci, puno će značiti preduzetnicima.
-Ovo je veliki dan za našu lokalnu zajednicu, jer je banka u Donjem Milanovcu preko potrebna njegovim stanovnicima, budući da je najbliža udaljena preko 50 kilometara – istakao je Srećko Nikolić, zamenik predsednika Opštine Majdanpek i podsetio da se u neposrednoj blizini nalazi Muzej Lepenski vir koji godišnje poseti 36 hiljada ljudi, te da će od brojnih kruzera koji plove Dunavom, više od 120 tokom ove godine pristati i zadržati se određeno vreme u Donjem Milanovcu.
Ekspozitura banke otvorena je zahvaljujući dobroj saradnji i angažovanju čelnih ljudi opštine Majdanpek i “Poštanske štedionice”, koja zadnjih godina ima tri slogana, “najduže se znamo”, budući da postoji od 1921.godine, “još bliže vama”, sa ciljem da 40 novih ekspozitura otvori u ovoj godini i “penzije unapred”, na šta je podsetio Bojan Kekić, iz Nadzornog odbora “Poštanske štedionice”.
Čelni ljudi opštine Majdanpek, otvaranjem ove banke, na pravi način odreagovali su na opravdane zahteve stanovnika Donjeg Milanovca i okolnih naselja.
– Svesni da banka mnogo znači građanima i privredi, u saradnji sa “Poštanskom štedionicom”, uradili smo neophodno. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da razvija turizam, pogotovu na ovom delu Dunava, pa je otvaranje banke prvi korak – rekao je Branislav Tomić, odbornik SO Majdanpek.
Sredstva za opremanje banke, izdvojila je „Poštanska štedionica”, na neodređeno vreme zaposlila je četiri radnika, a ova ekspozitura radiće svakog radnog dana od osam do 15 časova, a subotom od osam do 13.
U hotelu Stara planina na Jabučkom ravništu otvorena je ekspozitura banke Poštanska štedionica. Početak rada označili su Vladimir Simović, direktor Javnog preduzeća Stara planina i Srđan Cekić, predsednik Izvršnog odbora Poštanske štedionice.
Posetioci Stare planine i gosti istoimenog hotela na Jabučkom ravništu od sada mogu da koriste usluge banke Poštanska štedionica. Na svečanosti organizovanoj povodom zvaničnog početka rada ekspoziture prisutnima se obratio Vladimir Simović, direktor Javnog preduzeća Stara planina.
– Za nama je veoma uspešna zimska sezona na Staroj planini. Prva aktivnost tokom ove letnje sezone, nam je otvaranje Banke Poštanska štedionica u kompleksu hotela. U dogovoru sa rukovodstvom Banke, uvideli smo neophodnost ovakvog sadržaja i siguran sam da na ovaj način podižemo nivo usluga na zadovoljstvo naših posetilaca – rekao je Vladimir Simović, direktor JP Stara planina.
Otvaranjem samostalnog šaltera i instaliranjem bankomata značajno će se poboljšati kvalitet usluga u finansijskom sektoru, smatra Srđan Cekić, predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica.
-Nivoom naših usluga sigurno će biti zadovoljni gosti hotela Stara planina i verujem da će se to odraziti da neki od njih postanu i naši klijenti – dodao je Cekić.
Banka Poštanska štedionica, otvaranjem šaltera na Staroj planini, kontinuirano širi svoju poslovnu mrežu. Planirano je da u ovoj godini bude otvoreno još 40 šaltera i ekspozitura širom zemlje.
Fond za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac raspisao je konkurse za subvencije poljoprivrednicima. Sredstva od ukupno 18.300.000 dinara, namenjena su razvoju mlečnog govedarstva, ovčarstva i kozarstva, kao i za nabavku mehanizacije i podizanje višegodišnjih zasada voća.
Raspisivanjem konkursa u oblasti mlečnog govedarstva, odnosno razvoja ovčarstva i kozarstva, počela je ovogodišnja realizacija opštinskih mera podrške poljoprivredi.
– Za mlečno govedarstvo subvencija iznosi 30.000 dinara po grlu, korisnik je u obavezi da zadrži postojeći fond, odnosno da ga uveća za broj grla za koja je ostvario subvenciju. U oblasti ovčarstva i kozarstva pružamo subvencije u odnosu 10:1, što znači za nabavku 10 ženskih i jednog muškog grla, a maksimalni iznos subvencije je 10.500 dinara po grlu – rekao je Dalibor Stanojević, predsednik UO Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Knjaževac.
Početkom ove sedmice raspisana su još dva konkursa – za dodelu subvencija za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme i za podizanje višegodišnjih zasada voća.
– Opredelili smo se da subvencionišemo nabavku sitnije mehanizacije i opreme, dok za onu veće vrednosti od 100 hiljada poljoprivrednicima pružamo usluge kompletiranja dokumentacije i konkurisanja kod Ministarstva poljoprivrede. Odredbama konkursa određeno je da subvencionišemo 50% vrednosti investicije, a najviše do 50.000 dinara. Konkurs za podizanje višegodišnjih zasada raspisan je za one poljoprivrednike koji su nabavili sadni materijal nakon završetka konkursa u prethodnoj godini, tako da pokriva jesenju sadnju 2015. i prolećnu u ovoj godini. Subvencionišemo 80% sadnog materijala, a maksimalno 80.000 dinara po zahtevu – napominje Stanojević.
Za sva četiri konkursa ukupno je opredeljeno 18.300.000 dinara. Poljoprivrednici koji konkurišu za subvencije moraju da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji opštine Knjaževac. Kod podizanja zasada voća rok za podnošenje zahteva je do 11. jula, dok će se za preostala tri konkursa zahtevi primati do utroška sredstava.
U Radujevcu kod Negotina, nakon dvogodišnjeg procesa komasacije, vredne 52 miliona dinara, prosečna veličina parcela ukrupljena je četiri puta, za koliko je smanjen i broj parcela. Prvobitno je ovaj veliki posao bio predviđen na površini od 283 hektara, ali je lokalna samouprava uz podršku resornog ministarstva poljoprivrede prepoznala značaj komasacije i područje proširila na oko 2.500 hektara, od kojih je čak 2.000 ha obradivo. Atar Radujevca pre komasacije obuhvatao je 9.993 parcele, a nakon što je ona, u okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na lokalnom nivou u Republici Srbiji“ koji finansira Evropska unija, nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i naše Ministarstvo poljoprivrede, sprovedena ukupan broj parcela sveden je na 2.414.
-Benefiti komasacije su više nego očigledni i ogledaju se pre svega u rešenim imovinsko-pravnim odnosima, sređenom katastru nepokretnosti od čega koristi pored meštana Radujevca ima i država. Uvećanje poseda i prosečne veličine parcele omogućava proizvođačima da primene sve agrotehničke mere i na taj način povećaju prinose, ostvare uštedu u gorivu, jer neće morati da obrađuju veliki broj relativno usitnjenih parcela razbacanih po ataru, već jednu ili dve parcele, znatno veće površine– istakao je Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin na završnoj svečanosti povodom zvaničnog otvaranja komasacionog područja i obeležavanja uspešno sprovedene komasacije u katastarskoj opštini Radujevac.
Svečanosti koja se odvijala u svečanoj sali “Negotinske gimnazije”, ali i u samom Radujevcu u kojem je otkrivena pregledna karta komasacionog područja Radujevac, pre i posle sprovedene komasacije, prisustvovali su i Zoran Rajić, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kao i Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji. O ovom velikom projektu, ali i izazovima koje je komasacija nosila govorili su Ana Virc, vođa projekta i Živojin Marković, predsednik Komisije za komasaciju. O efektima komasacije sve same hvale preneli su i meštani Radujevca.
-Zadovoljni smo kako se odvija ovaj projekat koji inače obuhvat sedam opština istočne i jugoistočne Srbije. Komasacija se radila i ranijih godina, ali nije završena do kraja, pa je ovo prilika da se dozovemo pameti i ne dozvolimo da propadne tako dobra mera– zaključio je državni sekretar Zoran Rajić.
Zvanično otvaranje komasacionog područja Radujevac uveličali su i hor “Negotinske gimnazije” kao i etno grupe “Ajduci” i “Marinika” pod upravom Danijele Stojkić Marković.
Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin
KOMENTARI