Timočke

Rezultati uzorkovanja vode sa deset javnih česmi i izvora u opštini Kladovo, koje su obavili stručnjaci zaječarskog Zavoda za javno zdravlje „Timok“, potvrdili su da je voda sa artetske česme u centru Kladova fizičko- hemijski i mikrobiološki ispravna i može se koristiti za piće i pripemu hrane. Zbog povećanog sadržaja amonijaka nije za piće voda sa gradske plaže, dok zbog  povećane koncentracije sadržaja nitrata za piće i pripremanje hrane nije voda sa seoskih izvora „Alu Meljanku“ i „La Fntna“ u Maloj Vrbici.

Kada je reč o izvorima, fizičko-hemiijski i mikrobiološki ispravna je za piće i pripremu hrane  voda sa kaptažnog izvora „Lolić“ i voda sa izvora „Stari kladovski put“ u Korbovu. Uprkos povećanom sadržaju amonijaka, za upotrebu kao „tehnička“ se može koristiti voda sa arterske česme kod baraka u Ulici “29. novembra“, na kladovskom buvljaku. Analizom kvaliteta je ustanovljeno da zbog prisustva koliformnih bakterija i streptokoka fekalnog porekla nije za piće voda sa izvora „Marićević“ i kod „Vojinovića“, kao i sa izvora „Pemci“. To potvrđuje da je na tropskim temperaturama tokom dugotrajnog sušnog perioda voda sa javnih česmi nesiguran izvor vodosnabdevanja.

– Kontrola ispravnosti vode za piće na javnim česmama u opštini Kladovo sprovodi se redovno, što znači da se Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće poštuje. Laboratorijske analize obavlja ZZJZ „Timok“ i mi rezultate redovno prezentujemo javnosti. Iskustva potvrđuju da se mikrobiološki  i hemijski parametri menjaju s vremena na vreme. To meštani uglavnom znaju i pridržavaju se naših uputstava – kaže Zvezdan Stefanović, opštinski inspektor za zaštitu životne sredine.

Na tropskim temperaturama dodatnu nevolju meštanima Mala i Velike Vrbice, Korbova i Rtkova stvaraju povećane koncentracije sadržaja nitrata u seoskim vodosistemima, tako da voda nije dobra za piće i pripremanje hrane, a oko 3.000 stanovnika tih naselja više od pet meseci pitkom vodom se snabdeva iz namenskih rezervoara zapremine 1.000 litara. Taj problem prisutan je od 2006. godine saznali smo u JP „Jedinstvo“, ali do danas njegovo rešavanje nije stiglo na red.

Služba Ginekologije Doma Zdravlja Sokobanja je, zahvaljujući projektu Mionke Nikolić i nevladine organizacije „Odbor za ljudska prava“,

kancelarije Majdanpek, dobila ginekološki sto i CTG aparat. Ovom donacijom je zanovljena osnovna ginekološka oprema stara više odo trideset godina.

CTG aparatom je omogućeno trudnicama sa teritorije Opštine Sokobanja da ovo snimanje obavljaju u ovdašnjem Domu Zdravlja, mada su do sada bile primorane da u prethodnom periodu odlaze do Aleksinca ili Niša, koji su udaljeni 30, odnosno 60 kilometara od Sokobanje. Projekat je finansiran u okviru programa Poljske razvojne saradnje Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske za 2015.godinu.

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu „Štrbačko korito“. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.

Klizište u Jabukovcu, koje se na površini od četiri hektara aktiviralo krajem minule godine, odnevši deo puta i ozbiljno ugrozivši okolne kuće, uskoro bi trebalo da bude podvedeno nameni, bar u meri koja neće dodatno ugrožavati stanovništvo, a sve zahvaljujući angažovanju Jabukovčanina, dr Radivoja Petrikića, jednog od najpoznatijih advokata u Beču.

Dr Petrikić, poznati dobrotvor i humanista, nedavno je uručio Dobrovoljnom vatrogasnom društvu u Jabukovcu vatrogasno vozilo, dar grada Beča, što će jabukovačkim vatrogascima koji pokrivaju teritoriju ovog, ali i sela Vratna, Dupljane, Urovica, Malajnica, Štubik i Plavna, znatno olakšati rad, budući da su na ovoj teritoriji požari, naročito u letnjem periodu, prilično česti. Dr Petrikić sam finansira i radove na delu sanacije ovog aktivnog klizišta, čija dubina dostiže i do pet metara, a izvodi ih zaječarsko Preduzeće za puteve.

Za sada nije poznato koliko će koštati ovi radovi, budući da se sanira deo oko takozvanog starog puta koji je najviše stradao kada se u nekoliko navrata zbog obilnih padavina aktiviralo ovo klizište. Meštanima je zbog urušavanja ovog puta bio čak i zabranjen prilaz lokaciji, iz bezbedonostih razloga, dodatno izazvanog i činjenicom svakodnevnog rizika od padanja bandera u tom delu sela, zbog čega je isključena i ulična rasveta.

Inače, projekat sanacije klizišta i puta sa tehničkom kontrolom u Jabukovcu, vredan oko 1,2 miliona dinara izradio je, na inicijativu lokalne samouprave, novosadski „Hidrozavod DTD“ AD. Njime je predviđena sanacija klizišta na površini od oko hektar i po, s tim što bi sanacija po ovom projektu detaljnije i sadržajnije rešila problem, s tim što bi uz drenažu, izradu šipova i ostalih rešenja koštala više desetina miliona dinara.

Tropske temperature, sušan period, ali i nepažnja meštana koji pale biljne ostatke na otvorenom prostoru, uzroci su serije poljskih i šumskih požara koji su ovog leta priničili veliku materijalnu štetu u opštini Kladovo. Brojni apeli i upozorenja nisu imali efekta, jer su samo u julu i avgustu kladovski vatrogasci, uz podršku kolega iz drugih sredina, gasili 75 požara na otvorenom prostoru.

Najteže je bilo u ataru sela Kiloma, gde je posle višednevne borbe lokalizovan šumski požar na potezu „Štrbačko korito“. Na površini od oko 550 hektara, vatra je zahvatila livade, nisko rastinje, makiju i prostranstvo pod listopadnom šumom.Uprkos teško pristupačnom terenu i tropskim uslovima, vatrogasi spasioci iz gotovo svih kraje Srbije uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju.

-Vatru je gasilo gotovo 60 vatrogasaca sa 15 vozila, uz nesebičnu podršku lokalne samouoprave. Predstavnici opštine Kladovo prepoznali su ozbiljnost situacije i sve raspoložive tehničke resurse uključili su u gašenje požara. Osim vatrogasaca iz opština Borskog okruga, imali smo podršku kolega iz Beograda, Beočina, Pančeva, Novog Sada i drugih gradova Srbije – kazao je Miodrag Marković, načelnik Odeljenja za vanredne situacije PU Bor.

Mesto požara obišli su dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo, i Radisav Čučulanović, opštinski menadžer.

– Svedoci smo da su ovog leta požari izbijali na razlišitim lokacijama, od polja i divljih deponija do šumskih prostranstava. Iskustva potvrđuju da su najčešći uzroci požara na otvorenom prostoru nemar i nepažnja. I, zato se više mora raditi na prevenciji – smatra prvi čovek opštine Kladovo.

Budujkić  je još jednom uputio apel meštanima kladovskog kraja da ne pale vatru na otvorenom prostor i podsetio da se ti prekršaji i sankcionišu u skladu sa odredbama zakona.