Timočke

Za doprinos unapređenju turizma i podizanje kvaliteta usluga, Turistička organizacija opštine Knjaževac dobila je najviše priznanje u srpskom turizmu – nagradu “Turistički cvet“. “Turistička organizacija Knjaževca i destinacija Knjaževac su oni koji prave baštu turističkih cvetova i drugih nagrada“, rekla je na svečanosti u Plati Srbija Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.
Iza ove nagrade, koja podrazumeva učešće na sajmu turizma u Utrehtu u Holandiji i svih koje su u  Knjaževac stigle za nepunih godinu dana je veliki trud i timski rad, kazao je direktor Turističke organizacije Boban Marković.
– Ovo je za godinu dana drugo veliko priznanje, nakon nagrade za izuzetnu destinaciju Evrope. Moram da vam otkrijem da ćemo već u sredu dobiti još jednu veliku, međunarodnu nagradu za agresivni razvoj turizma – postali smo bvrend menadžer za jugoistočnu Evropu. Mi imamo sa čim da radimo i šta da promovišemo i nadam se da će dobar glas o jednom timskom radu dopreti do nadležnih organa, do ministarstava, Republike, Vlade, kojima je data na upravljanje Stara planina i da će se nastaviti radovi na Staroj planini – kazao je Marković.
Konkurencija je ove godine bila izuzetno jaka, rekla je na svečanosti u Palati Srbija u Beogradu direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac.
– Mogu da izrazim zadovoljstvo što nam se ove godine prijavio veliki broj konkurenata za nagradu “Turistički cvet“ i za nagradu EDEN. To govori da je turizam stao na pravo mesto i dobio onu vidljivost i značaj koji zaslužuje. To je uverilo sve nas u činjenicu da uspeh odlazi sinergičnim radom i verovanjem u ono što činimo – istakla je Plamenac.

Pre dvadesetak dana, u požaru koji je izbio preko puta kladovske Elektrodistibucije, izgorela je drvena baraka površine oko 300 kvadrata sa osam stambenih jedinica.  Borba sa vatrenom stihijom trajala je više od dva časa, koliko je bilo potrebno da se požar stavi pod kontrolu. Međutim, uprkos tome, plamen je progutao objekat u kome su stanovali Svetlana Vuković i Miroslav Poljaković, koji žive u vanbračnoj zajednici, tako da su oni za desetak minuta ostali bez krova nad glavom.

– Sve je izgorelo. Nameštaj, bela tehnika, lična dukumenta, odeća, obuća… Sve što smo sticali boreći se sa surovom stvarnošću otišlo je u nepovrat. Oboje smo bez posla, dovijamo se kako znamo, ali nas nevolja nije mimoišla –  s tugom u glasu govori Svetlana.

Na početku jeseni, Svetlana i Miroslav dane provode pod vedrim nebom iako im je obezbeđen prinudni smeštaj u susednoj baraci. Kako kažu – to nije dovoljno – jer im je sve izgorelo, tako da im je potrebna pomoć ljudi dobre volje.

– Potrebno nam je sve – od šporeta do garderobe. Obijamo pragove, svi obećavaju, ali za sada pomoć izostaje. Lokalna samouprava pružila nam je podršku i dodelila jednokratnu pomoć, ali su im mogućnosti ograničene – objašnjava Svetlana.

– Svaka pomoć nam je dragocena – nadovezuje se Miroslav. – Da li u novcu, građevinskom materijalu ili u nameštaju – nebitno je. Sve nam je sve potrebno, jer smo bez igde ičega. Ostali smo na ulici.

Prinudni smeštaj je trenutno rešenje iako ne ispunjava ni minimum higijenskih uslova. Stan je bez vode i sanitarnih prostorija, ali dvoje Kladovljana nemaju izbora, jer negde moraju da provedu zimu i uzdaju se u humanost svojih sugrađana.

Svetlana Vuković kaže da ljudi koji mogu da im pomognu novčani iznos treba da uplate na tekući račun broj 205 -9001019430714-02, kod Komercijalne banke. Ona se, veli između dva uzdaha, uzda u razumevanje Kladovljana koji je pamte kao redovnog učesnika Bogojavljenskog plivanja.

– Vatrena stihija progutala je i uspomene na 11 učešća na priredbi koja je deo srpske tradicije – odmahuje glavom Svetlana, krijući suze.

Železničar Zoran Simonović (62), koji je sigurne smrti spasao 50 putnika u vozu “šveđanka“ kome su otkazale kočnice nedaleko od Svrljiške klisure, dobio je nagradu od preduzeća u kome radi – 50 hiljada dinara, dok je na predlog Saše Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, Gradsko veće donelo odluku da se ovaj hrabri čovek nagradi sa – pola miliona dinara!

Mirković nam je kazao da je Simonović pokazao neverovatnu hrabrost i da je zato predložio Gradskom veću da ga nagradi sa pola miliona dinara.

– Smatram da je i ta nagrada mala za čoveka koji je od sigurne smrti izbavio 50 ljudi – kazao je Mirković. – Simonović je, na najbolji mogući način, postao ambasador Zaječara i smatram da je grad morao da mu se oduži.

Simonović je obavešten o nagradi koju mu je dodelilo Gradsko veće Zaječara i bio je, najblaže rečeno, šokiran.

– Pa, šta da kažem – zaplakao je Simonović, a onda, isprekidanim glasom, jecajući, nastavio: – Nisam se nadao tome. Nisam, zaista. Hvala im, nije trebalo, samo sam radio svoj posao…

Simonović nam je ispričao i da je od JP “Železnice Srbije“ dobio nagradu od 50 hiljada dinara, kao i obećanje da će mu zaposliti sina.

– Pozvala me je blagajnica i rekla da dođem do nje, jer ima nešto da mi da – usplahiren je Simonović. – Otišao sam, a ona mi je, smejući se, kazala: “Ih, bre, Zoki. Tolike urgenicije za 50 hiljada dinara“. Onda mi je izbrojala novac i pružila mi 25 novčanica u apoenima po 2.000 dinara.

Podsetimo, Simonović je voz “šveđanka“, sa 50 ptnika, kome su otkazale kočnice, uspeo da zaustavi tako što je izašao kroz prozor i, boreći se sa čeonim vetrom i viseći nad provalijom, uspeo da pređe nekoliko metara, stigne do platforme i ručno zaustavi podivljalo vozilo tako što je zavrnuo čeonu slavinu.

Nakon toga, voz koji je u smrt vozio 50 ljudi uspeo je da se zaustavi svega dva kilometra od Svrljiške klisure, duboke, na pojedinom mestima, i do 50 metara. Tu bi voz, izvesno je, da Simonović nije uspod da ga zaustavi, ispao iz šina. Posledice bi, sigurno je, bile stravične!

– Prijaju mi nagrade i to što su me ljudi u Srbiji prozvali “Supermen iz Zaječara“ – nasmejao se Simonović. – Ipak, pravo da vam kažem – meni je najveća nagrada što su ljudi u vozu, a i ja sa njima, ostali živi…

Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pomoći će više od tridesetoro mladih poljoprivrednika sa područja opštine da započnu ili unaprede svoj biznis. Ugovori o subvencionisanju potpisani su u Skupštini opštine.
Opština Knjaževac i Fondacija “Ana i Vlade Divac” pre dva meseca potpisali su ugovor o osnivanju Fonda za pomoć mladim poljoprivrednicima. Prvobitno je bilo planirano da 20 korisnika dobije subvencije u visini od po 180.000 dinara. U opštini Knjaževac potpisani su ugovori sa mladim poljoprivrednicima, a s obzirom na veliko interesovanje i mogućnost korigovanja planirane sume, subvencije će koristiti ukupno njih 34.
– Želim da se bavim voćarstvom, imam jedan zasad višanja, pa sam konkurisao i dobio frezu. Smatram da će mi dosta značiti u daljem obrađivanju zemljišta – kaže Vladimir Ignjatović, jedan od korisnika subvencije.
– Drago mi je da je Fondacija Divac prepoznala dobru nameru i izrazila želju da se priključi našem programu podrške poljoprivrednicima – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine. – Ovom direktnom pomoći mladi poljoprivrednici rešiće neke od svojih problema u proizvodnji. Ovo je jedna u nizu mera koje finansiramo iz opštinskog budžeta, a drago mi je što mogu da saopštim da su pregovori sa švajcarskim SDC-om uveliko u toku i odvijaju se u dobrom smeru, pa očekujem da do kraja godine realizujemo još jedan veliki konkurs namenjen voćarima, kao i onima koji bi da se bave proizvodnjom lekovitog bilja.
Naredni korak u realizaciji pomoći mladim poljoprivrednicima, najavljeno je iz Fondacije Ana i Vlade Divac, biće uplata novca krajem sledeće sedmice, a potom sledi nabavka sadnica, mehanizacije ili opreme za koju su korisnici konkurisali.

Nemačka organizacija GIZ školama u opštini Kladovo poklonila je 105 košarkaških lopti. Donacija je deo projekta „Najuspešnije lokalne samouprave u oblasti naplate poreza na imovinu“, kao nagrada za lokalne samouprave koje nisu učestvovale u podeli bespovratnog fonda od milion franaka. Iskustva su potvrdila da je procenat napleta poreza na imovinu najniži u delu istočne Srbije i zato je uz podršku GIZ pokrenuta kampanja da se taj odnos promeni.

– Za razvoj svake opštine veoma važno je da svi građani plate porez na imovinu i to na realno stanje njihovih nekretnina. Taj novac se dalje koristi kako bi se poboljšao kvalitet usluga koje opštine pružaju građanima – izjavio je Aleksandar Grunauer, predstavnik GIZ, koji je predao košarkaške lopte za dve srednje i pet osmogodišnjih škola u kladovskom kraju. Oko 320 lopti GIZ je podelio i školama u Knjaževcu, Majdanpeku i Golupcu – opštinama koje su učestvovale u realizaciji projekta.

Knjaževčani su ovog septembra bili više nego iznenađeni velikim brojem ptica na krovovima, terasama, prozorima… Laste, spremne za dug put u toplije krajeve, “okupirale“ su varoš, možda da poruče da će se vratiti sa prvim danima proleća.

Uvek u isto doba godine, kada dani postanu kraći, počinje velika seoba ptica iz hladnih u tople krajeve planete. Laste, koje ornitolozi zovu i kosmopolitskim pticama, jer žive na svim kontinentima i svim geografskim širinama, na putu dugom nekoliko hiljada kilometara, na kratki predah svratile su u Knjaževac.

Na iznenađenje Knjaževčana, a kao po nekom unapred pripremljenom planu, naselile su terase stanova i kuća, žice za veš, telefonske kablove. Nekima je prizor ličio na one iz legenedarnog Hičkokovog filma, drugi su pokušali da se sprijatelje sa pticama, koje ih svojom pesmom bude u ranu zoru.
Laste su, kaže narodno verovanje, simbol slobodnog plavog neba i večne sreće, pa se misli da uništavanje njihovih gnezda donosi nesreću. U Srbiji se od davnina smatra da kada lasta stane na prozor, doći će pismo ili lepa vest. Kad ko vidi prve laste, treba da dodiruje novac u džepu, pa će ga imati cele godine.

Knjaževac nastanjuju golubovi, kojima varoš, prema legendi, duguje i svoje staro ime – Gurgusovac. Pre nekoliko godina došle su rode, koje se svakog proleća vraćaju na dimnjake, a možete ih sresti na obali Timoka, ili u šetnji drvoredom. Možda su i laste odlučile da je Knjaževac dobro mesto za život.  U svakom slučaju, prizor zabeležen ovog septembra u varoši, bio je zanimljiv i našem fotoreporteru.

Dalibor Ilijić, iz Knjaževca, višestruki državni šampion i rekorder u pauerliftingu, postigao je veliki uspeh na Svetskom prvenstvu koje je održano u Las Vegasu, jer je u disciplini dead lift zauzeo prvo mesto i osvojio zlatnu medalju. Zanimljivo je da će, dobrim delom i zbog izvanrednih rezultata srpskih predstavnika, naredno Svetsko prvenstvo biti održano u septembru sledeće godine u Nišu.

Crveni krst u Kladovu je u saradnji sa CK Srbije i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike obezbedio 300 paketa pomoći za najugroženije porodice i to za samohrana staračka domaćinstva i za porodice sa više dece. U naselju Mala Vrbica spiskove meštana je sastavila komisija Mesne zajednice. Iskustva potvrđuju da je stopa siromaštva najveća u seoskim sredinama i zato je pomoć Crvenog krsta dobro došla jer sadrži sredstva za higijenu i osnovne životne namirnice.

– Nažalost, broj onih koji nemaju povećava se iz godine u godinu, tako da ne uspevamo da podmirimo sve potrebe. Paketi sa hranom i sredstvima za higijenu samo trenutno će ublažiti nezavidan status određene kategorije stanovništva. Crveni krst pokušava da im ublaži tegobe, ali su naše mogućnosti limitirane – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta u Kladovu.

Jednokratnu pomoć u naselju Mala Vrbica dobilo je osam porodica koje žive ispod granice siromaštva.

– Nama se javio znatno veći broj, ali smo sagledali gde je situacija najteža i pakete su dobile porodice u kojima žive i deca. Nije bilo lako doneti odluku i zato smo smo u saradnji sa Crvenim krstom načinili spisak domaćinstava koja će u narednoj raspodeli imati prioritet – objašnjava Ljubiša Daskalović, predsednik Saveta MZ Mala Vrbica.

Naredna akcija Crvenog krsta je podela besplatnih drva za ogrev, podseća dr Mirčetić, i dodaje da se do sada prijavilo više od 250 meštana iz te podunavske opštine. Kriterijume za dobijanje drva za ogrev određuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Minule godine besplatan ogrev su dobila 283 domaćinstva, ali će ta brojka ove jeseni biti premašena smatraju u kladovskom CK.

Predškolska ustanova “Bajka” u Knjaževcu spremno je dočekala početak nove radne godine, a zaposleni su pripremili i puno aktivnosti za najmlađe.

Ove godine u 31 grupi Predškolske ustanove “Bajka“ boravi 700 mališana. Nažalost, s obzirom da su kapaciteti ograničeni, nije bilo mesta za svu decu, kaže direktor Dragan Đorđević.

– Za 16 mesta u grupama prijavljivalo se i po 30 roditelja – ističe Đorđević. – Mi smo u obavezi da poštujemo zakon i kriterijume Ministarstva prosvete. Bilo je nezadovoljnih, ali nemamo prava da narušavamo bezbednost dece i kršimo zakon.

Đorđević ističe da ima roditelja koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema vrtiću.

– Ozbiljna su dugovanja pojedinih roditelja. Ja bi ih molio da, uzimajući u obzir trenutak u kome živimo i doba godine kada su troškovi porodica veliki, da izdvoje malo novca i pokriju deo svojih dugovanja, kako bi smo stvorili još bolje uslove za boravak dece – apeluje Đorđević.

Aktivnosti u vrtićima počele su sa prvim danima septembra. Nakon “Klincezijade“, priprama se Dečja nedelja, a u pripremnoj grupi vrtića “Crvenkapa“ čak se spremala i zimnica, pa su na sto direktora stigle teglice sa turšijom i pekmezom

Milan Ostojić, iz Negotina, pobednik je prvog otvorenog takmičenja u uličnoj gimnastici, koje je održano u borskom parku “Lavirint“. On je bio najbolji u konkurenciji 40 takmičara iz Bora, Kladova, Negotina, Knjaževca, Kosovske Mitrovice i Novog Sada, kao i iz zemalja u okruženju. Takmičari su se nadmetali u pet disciplina: sklekovi, zgibovi, propadanje, apsolutni zgibovi i slobodnom stilu.

Lokalna samouprava, uz pomoć FAO – Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, stočarima koji su prošle godine u poplavama pretrpeli štetu, donirala je stočnu hranu. Pomoć je dobilo 120 poljoprivredna gazdinstva u 25 sela, prema ranije utvrđenom redosledu i spisku. Tako su u prvoj tranši pomoć u hrani za stoku dobili poljoprivrednici u Aleksandrovcu, Braćevcu, Crnomasnici, Kovilovu, Rajcu, Rogljevu i Veljkovu, a zatim i stočari iz Čubre, Mokranja, Rečke, Plavne, Srbova, Bukovča, Negotina i Štubika, kao i proizvođači u selima Dušanovac, Karbulovo, Mihajlovac, Radujevac, Sikole, Trnjane, Urovica, Prahovo, Samarinovac i Slatina.  

– Donacija se sastoji od 38,4 tone stočne hrane. Od te količine 30.4 tone je koncentrat za svinje, a osam tona za krave. Iako je u opštini Negotin štetu od prošlogodišnjih poplava pretrpeo daleko veći broj poljoprivrednih gazdinstava donacijom ove međunarodne organizacije bili su obuhvaćeni poljoprivrednici koji se bave i stočarskom proizvodnjom – kaže Dejan Stefanović, član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu i saradnju sa mesnim zajednicama.

Svakom od domaćinstva sa spiska pripalo je po 320 kilograma stočne hrane, odnosno po osam džakova. Poljoprivrednici navode da im je svaka pomoć dobrodošla jer su već dve godine suočeni sa brojnim elementarnim nepogodama, i poplavom i sušom.

– Mislim da je donacija dobrodošla našim stočarima koji već dve godine imaju problem sa hranom za stoku. Prošle godine je to bilo zbog poplava, a ove će hrane biti manje zbog dugotrajne suše-  kaže Stefanović.

Inače, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO, distribuirala je stočnu hranu i poljoprivrednicima u susednom opštinama, Zaječaru i Boljevcu.

U maloj sali Skupštine opštine Boljevac održana je 50. redovna sednica Opštinskog veća. Među 14 tačaka na dnevnom redu, najviše reči bilo je o dodeli priznanja i nagrada za najbolje učenike srednjih i osnovnih škola u ovoj opštini, ali i o imenovanju Počasnog građanina opštine Boljevac. Manju polemiku na ovoj sednici izazvala je odluka o nadoknadi štete građanima, koji su zadobili povrede od ujeda pasa lutalica. Podsećanja radi, Dan Opštine Boljevac biće obeležen 10. septembra bogatim kulturno umetničkim program.

Na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave, HE „Đerdap“, JP „Jedinstvo“ i mesnih zajednica Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo, stručnjaci Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ prezentovali su ocenu uzroka zagađenja sistema za vodosnabdevanje  u četiri naselja sa predlogom rešenja. Ekspertizom je utvrđeno da kvalitet vode za piće nije zadovoljavajući zbog povećanog sadržaja  koncentracije nitrata. Ustanovljeno je da na zagađenost zemljišta utiču geološki uslovi, što je i ključ za rešenje problema.

– Prvi korak na terenu biće istražni radovi koji sadrže testiranje bušotina i mikorobiološke analize podzemnih voda, bušenje novog bunara na dubini od 20 metara u Korbovu, dok je predviđeno da dubina bunara u Maloj Vrbici bude 15 metara. Obe bušotine biće blizu Dunava, jer su analize potvrdile da u toj vodi nije registrovana pojava nitrata. Ekspertizom je utvrđeno da i meštani naselja na posredan način doprinose emitovanju određene količine zagađenja vode za piće u bunarima – kazao je Milan Radovanović, direktor Instituta “Jaroslav Černi“ .

Idejna rešenja u novonastaloj situaciji  su najracionalnija i  najefikasnija, a to je izuzetno važno kada je reč o snabdevanje meštana vodom za piće.

– Naša obaveza je da rešimo problem sa kojim se suočava više od 4.000 meštana. Kada dobijemo konačne izveštaje moramo ubrzati proces izgradnje novih bunara. Zašto to do sada nismo uradili? Sprečile su nas objektivne, ali i subjektivne okolnosti. Bitno je da su nam stručnjaci iz Instituta za vodoprivredu uradili potrebne ekspertize i pronašli model za eliminaciju problema. To podrazumeva da bi do zime moglo da se normalizuje vodosnabdevanje u četiri naselja u kojima se meštani vodu piju iz namenskih rezervoara – istakao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Radisav Čučulanović, menadžer opštine Kladovo, jednoglasno je izabran za predsednika Upravnog odbora Fudbalskog kluba “Đerdap“. On je dobio podršku 20 delegata, koliko ih je učestvovalo u radu vanredne izborne Skupštine.

-Smatram da je svima u interesu da klub izađe iz krize. Međutim, na dnevnom redu sednice morali su da se nađu izveštaji o radu i finansijskom poslovanju. Zaslužujemo odgovore na pitanja kako i zašto je “Đerdap“ ispao iz Srpske lige, iako je imao zatvorenu finansijsku konstrukciju. Gde se pogrešilo – pitao je Branislav Prikulović, delegat sekcije veterana, i predložio da se vanredna sednica Skupštine odloži, odnosno da se najpre održi redovna godišnja Skupština.

Petar Tihojević, predsedavajući radnog predsedništva, zamolio je delegate da budu kooperativni u radu. On je podržao Prikulovićeve predloge, ali je insistirao da se sednica nastavi sa predloženim dnevnim redom, uz obećanje da će se svi izveštaji naći na dnevnom redu redovne Skupštine, koja će se održati za 15 dana.

U nastavku sednice, Čučulanović je prezetovao smernice rada u narednom preriodu istakavši da očekuje maksimalnu podršku svih relevantnih struktura u gradu.

– Naš je prevashodni zadatak konsolidacija u organizacionom i tehničkom pogledu. Ako u tome uspemo, naredne godine prioritet će biti povratak u Srpsku ligu. Da bi to sproveli, moramo poboljšati stručno-pedagoški rad, jer je to temelj za uspešan razvoj kluba. U tom pravcu moramo unaprediti saradnju sa “Brodoremontom“, ali i drugim klubovima na lokalu. Potrebni su nam red, rad i disciplina. Ko ne može da odgovori zadatku – nije mu mesto među nama – poručio je Čučulanović

Za članove Upravnog odbora izabrani su Saša Nikolić, Bane Prvulović, Nikola Dumitrašković, Goran Lazarević, Veselin Majović, Sead Tirović, Dragan Marinović, Ljubiša Ciklušević, Goran Matović i Milisav Slabić, dok su Zoran Radulović, Slobodan Golubović i Tomica Murganović novi članovi Nadzornog odbora.