Timočke

Sve lokalne samouprave , sa teritorije Timočke krajine , moraju zajednički delovati ka nadležnim republičkim institucijama koje se bave vodosnabdevanjem, kako bi kroz jedinstvene  projekte bio rešen višegodišnji problem snabdevanja  zdravom pijaćom vodom pojedinih sela  čiji  meštani i danas koriste vodu za piće iz neadekvatnih bunara ili sa izvorišta iz kojih voda za piće nije hemijski i bakteriološki ispravna,  rečeno je na sastanku predstavnika Saveta Borskog i Zaječarskog upravnog okruga koji je organizovala regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, RARIS.  Osim predstavnika oba okruga, sastanku su prisustvovali i predstavnici javnog preduzeća Srbija vode, Direkcije za vode kao i stručnjaci  instituta „ Jaroslav Černi „ , koji su , u saradnji sa RARIS-om, još pre godinu dana  počeli izradu sveobuhvatnog projekta koji će rešiti pomenuti problem.

– Evidentno je da na teritoriji Timočke krajine ima dovoljno pijaće vode, ali ona nije ravnomerno raspoređena. Znamo da je projekat Bogovina, čija je izgradnja prve faze već završena, a time je Bor rešio ovaj problem, od krucijalnog značaja za ceo region, ali za njegov završetak potrebno je mnogo para. Međutim, kada se sagledaju sve činjenice, na primer sve je manje stanovnika u Timočkoj krajini, zatim potrebe industrije,za koju znamo u kakvom je stanju, realnije je pravilno sagledati stanje i preraspodelom i nekom vrstom umrežavanja vodovodnih mreža, dovesti vodu do krajnjih potrošača, a to je upravo i cilj ovog projekta. Povezivanjem akumulacije Grlište i izvorišta u Knjaževcu možemo postići stabilno snabdevanje pijaćom vodom pet opština u regionu – rekao je Vladan Paunović, načelnik Zaječarskog upravnog odbora.

[fve]https://youtu.be/5jpfebra3ZM[/fve]

Realizacijom ovog projekta, spajanjem  vodovodnih mreža svih opština regiona u jedan sistem rešio bi se problem pijaće vode i za najudaljenija sela. Međutim, da bi se projekat realizovao potrebna su značajna materijalna sredstva i angažovanje svih lokalnih samouprava.

– Dovoljno je samo reći da postoje naseljena mesta bez izgrađenih sistema za vodosnabdevanje, da ljudi koriste nekontrolisanu vodu iz privatnih bunara, da se još koriste azbestne cevi, pa je zato neophodna revitalizacija sistema primarne i sekundarne mreže. Kada je reč o rešavanju ovih problema, moramo da pođemo od činjenice da mnogo toga zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava. Svako pojedinačno rešenje košta i po nekoliko miliona evra, što su značajna finansijska sredstva za svaku lokalnu samouoravu u regionu pa je neophodno da se ujedinimo i problem vodosnabdevanja rešimo – kaže Miroslav Knežević, načelnik Borskog upravnog okruga.

Za završetak vodosistema “Bogovina” koji je trebalo da reši  problem pijaće vode za sve stanovnike Timočke krajine nema para, a hoće li novi projekti to omogućiti ostaje da se vidi.

VODOSNABDEVANJE BORSKE OPŠTINE STABILNO

– Snabdevanje Bora zdravom pijaćom vodom na duže staze rešeno je završetkom prve faze vodosistema „ Bogovina“,iako se grad vodom snabdeva sa četiri izvorišta – kaže Živorad Petrović, predsednik opštine Bor.

– Za sada samo Bor finansira vodosistem „Bogovinu“ iz kojeg se vodom snabdeva i jedan deo Boljevca. Drugi osnivači za sada ne učestvuju, pa smo ih mi pozvali da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo šta ćemo dalje sa ovim projektom. Mi sa izvorišta „ Mrljiš „ vodu koristimo najviše do četiri sata  dnevno,  jer imamo dovoljne količine vode sa drugih izvorišta. Trenutno radimo na studiji izvodljivosti za fabriku vode i fabriku otpadnih voda, što nam je mnogo bitnije u ovom trenutku, jer je vodosnabdevanje cele opštine stabilno – kazao je Petrović.

Predsednik opštine  Knjaževac  Milan Đokić razgovarao je u Minićevu sa predsednicima mesnih zajednica minićevskog kraja. Teme sastanka bile su infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, a u razgovorima su učestvovali predstavnici Vitkovca, Petruše, Novog Korita, Debelice, Manjinca, Jakovca, Drenovca, Jelašnice, Koželja, Ošljana, Radičevca.

Nepovoljna infrastruktura, zdravstvena zaštita, javni prevoz, snabdevanje, neke su od tema o kojima je sa predsednicima mesnih zajednica  razgovarao predsednik opštine Milan Đokić. Oni su ukazali na loše puteve, lekare koji zaobilaze ovaj kraj, neljubaznost vozača u javnom prevozu. Predložili izradu lične karte svakog sela, pitali ko je narodni poslanik iz Knjaževca.

Đokić kaže da su ovakvi i slični susreti korisni za obe strane.

-Sve su ovo iskusni ljudi, koji dugo rade u mesnim zajednicama i siguran sam da ćemo u narednom periodu napraviti krupne korake za ovaj kraj –kazao je Đokić.

Sastanak je organizovala mesna zajednica Minićevo, čiji predsednik Slavoljub Milanović očekuje da će, uz podršku lokalne samouprave početi rešavanje nekih od gorućih problema.

Predsednik knjaževačke opštine informisao je predsednike mesnih zajednica o opštinskom programu podrške poljoprivredi i pozvao ih da predlože projekte koji će se u njihovim sredinama finansirati iz budžeta za ovu godinu.

Šteta koju je jak olujni vetar naneo Zdravstvenom centru i Pošti u Negotinu prvog februarskog dana procenjena je na više od 20.000 evra, bez PDV. Prema podacima stručne komisije Štaba za vanredne situacije Opštine Negotin na krovu Opšte bolnice u Negotinu vetar je odneo lim i prateću krovnu konstrukciju sa 240 metara kvadratnih i pričinio štetu od 7.435 evra, bez uračunatog poreza na dodanu vrednost, dok je na zgradi Pošte šteta procenjena na 13.020 evra, takođe bez PDV-a, budući da je reč o površini od 484 kvadrata.

Nadležni u Zdravstvenom centru Negotin brzo su reagovali, pa je na adresu resornog ministarstva, koje je odmah po nemilog događaju reagovalo obećanjem da će hitno obezbediti potrebna sredstva za sanaciju, blagovremeno upućena potrebna dokumentacija, a nakon pregovaračkog postupka i ponuđač radova krenulo se i sa sanacijom oštećenog dela krovne konstrukcije iznad operacionog bloka ortopedskog odeljenja.

-Ministarstvo je odobrilo sredstva za sanaciju, po hitnom postupku izabran je izvođač radova, „Cvetkova gradnja“, koji je garantovao rok od 5 dana za završetak radova, ali su njihovi radnici krov sanirali i pre roka, za tri dana – ističe dr Biljana Paraskijević, vršilac dužnosti direktora ZC Negotin.

Pošta će, po rečima nadležnih, svoj krov sanirati sopstvenim sredstvima. Na ovom objektu je deo krova pao na trotoar, dok je veći deo ostao da visi, a podupiralo ga je nekoliko dimnjaka. Preostali lim uklonili su radnici ovdašnjeg komunalnog preduzeća “Badnjevo”, uz sve neophodne mere bezbednosti.

U Kalni je obavljena primopredaja rekonstruisane zgrade Zdravstvene stanice. Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić uručio je ključeve objekta Milošu Živiću, predsedniku Mesne zajednice. Tu je počela da radi i apoteka, a očekuje se da uskoro u novim prostorijama bude organizovan i rad lekara.

Meštani Kalne i okolnih sela duži vremenski period prinuđeni su da zdravstvenu zaštitu potraže u za te namene privremeno preuređenim prostorijama. Razumljivo je zato da su više nego zadovoljni zbog činjenice da je završena rekonstrukcija ambulante.
– Bilo je dosta problema u prethodnom periodu sa zdravstvenom zaštitom na ovom području. Očekujemo da će u ovim novim i uređenim prostorijama naše ambulante sve funkcionistati na mnogo bolji način – ističe Branislav Denčić, penzionisani nastavnik iz Kalne.
– Posebno je bilo teško zbog nedostatka ambulante, pa smo morali da se snalazimo za lekove tako što bi neko morao da nam ih donosi iz Knjaževca ili Pirota. Očekujem da sada sve bude bolje – dodaje meštanka Iva Milić.
– Ovaj objekat ima veliku važnost ne samo za stanovnike Kalne, već i za meštane svih okolnih sela. Mogu slobodno da kažem da smo na korišćenje dobili jedan od najlepših objekata ovog tipa u Srbiji, a sada je na nama da, u dogovoru sa ljudima iz Zdravstvenog centra, obezbedimo da ovde što pre “prorade” i lekari – kaže Miloš Živić, predsednik MZ Kalna.
Nakon završteka radova na rekonstrukciji i dogradnji Zdravstvene stanice u Kalni i izvršenog tehničkog pregleda izvedenih radova, Odeljenje za urbanizam Opštinske uprave Knjaževac izdalo je upotrebnu dozvolu da se objekat, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, može koristiti.
– Mi smo, kao lokalna samouprava, ovaj objekat renovirali, dogradili i adaptirali, sada ovde postoje i ortopedska sala, laboratorija i apoteka. Ne samo za meštane Kalne i Budžaka, već i za sve one turiste koji dolaze u ovaj kraj, ovaj objekat znači mnogo. Lokalno stanovništvo je, na žalost, pretežno staračko, pa im je adekvatna zdravstvena zaštita više nego potrebna. Ovde imaju sve uslove, ne samo za osnovne zdravstvene usluge već i za značajan broj onih složenijih, pa će na taj način znatno da se smanji potreba za putovanjem u Knjaževac ili Pirot – izjavio je Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac.
Ova investicija vredna je oko 60 miliona dinara. Radovi na rekonstrukciji objekta trajali su nekoliko godina, a čitav proces dodatno se odužio zbog usklađivanja procedura i propisa. Čekalo se na izdavanje upotrebne dozvole, ali svi ti administrativni poslovi su završeni, objekat je u potpunosti spreman i, prema rečima predstavnika lokalne samouprave, može odmah da počne da radi.

Predsednik opštine Kladovo dr Dragan Budujkić i ekonomski ataše italijanske Ambasade u Srbiji Silvio Pentrela definisali su dinamiku  izvođenja  radova na uređenju oko četiri kilometra korita Velike reke u ovdašnjem selu Velika Kamenica.Reč je o investiciji vrednoj oko 170.000 evra, a novac za njegovu realizaciju obezbedila je Vlada Italije.

To je jedan od sedam projekata na unapređenju sistema za zaštitu od poplava u Srbiji, jer je italijanska Vlada donirala 800.000 evra za izvođenje radova u opštinama Loznica, Krupanj, Osečina i Kladovo. Ugovore sa izvođačima radova odabranim na tenderu potpisao je ambasador Italije u Srbiji Ðuzepe Manco, čime su stvoreni uslovi za realizaciju radova na unapređenju sistema za zaštitu od poplava.

– Italijanska Vlada odlučila je da preko ambasade u Beogradu podrži program unapređenja zaštite najugroženijih područja u četiri sredine u Srbiji. Ambasador Manco insistirao je na ubrzanom početku radova kako bi se posao u Velikoj Kamenici završio do polovine januara naredne godine. S obzirom na posledice bujičnih poplava koje su još vidljive u opštini Kladovo, ambasador Italije veoma je zadovoljan što će se u vašoj sredini raditi na projektu sređivanja Velike reke – poručio je Silvio Pentrela, ekonomski ataše ambasade Italije u Srbiji.

Posle posledica koje su za sobom ostavili prošlogodišnje bujične poplave u opštini Kladovo lokalna samouprava preduzima niz konkretnih mera na poboljšanju preventivnog sistema zaštite od velikih voda.

– Gest Italijanske ambasade doprineće da se konačno razreši problem Velike reke u čijem koritu su nagomilane velike količine šljunka i drugih naplavina. Zbog opšte besparice taj problem sami nismo mogli da rešimo. To su prepoznali naši prijatelji iz Italije koji su izdvojili novac za radove koje su na tenderu dobili zaposleni u JP „Vodoprivreda“, iz Požarevca – kazao je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Predsednik opštine Knjaževac, Milan Đokić, i direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju, Mladen Radosavljević, obišli su radove na asfaltiranju ulica u Knjaževcu. Posao, vredan oko 13,5 miliona dinara, poveren je Preduzeću za puteve iz Zaječara.
Đokić i Radosavljević posetili su i školu “Kaplar“, gde je ovih dana završeno asfaltiranje malog dvorišta. Nove tone asfalte mase radnici preduzeća Štrabag ugradili su u šest knjaževačkih ulica, koje su zaslužile rekonstrukciju. Građevincima i vreme ide na ruku, pa će radovi biti završeni na vreme, kaže direktor Direkcije za razvoj, urbanizam i izgradnju.
– Nakon što smo 16 kilometara lokalnih puteva presvukli novim asfaltom, počeli smo sa asfaltiranjem gradskih ulica – Zmajeve, Mirka Paunkovića, Džervinske, Stevana Lazarevića, Gavre Aničića, krakove Karađorđeve – kaže Radosavljević.
Posao će biti nastavljen i na proleće, sve dok ne stignemo i do najmanje i najzabačenije ulice, naglašava predsednik opštine Milan Đokić.
– Akciju asfaltiranja nastavljamo na proleće – nadovezuje se predsednik opštine Knjaževac. – Radiće se u blizini vrtića “Naša radost“, kod Osnovne škole “Vuk Karadžić“, u ulici Radomira Ćirkovića, Cvetana Lazarevića, kao i na drugim nedovoljno održavanim ulicama. Kada posao bude završen, Knjaževac će po putnoj infrastrukturi, biti jedna od najuređenijih opština u ovom delu Srbije.“
Značajna budžetska sredstva uložena su ove godine u uređenje škola, kazao je Đokić, prilikom obilaska Osnovne škole “Dimitrije Todorović Kaplar“.
– Pre nekoliko dana asfaltirali smo dvorište u Osnovnoj školi “Kaplar“, rekonstruisali objekat đačke zadruge i biblioteke, radi se fasada na Knjaževačkoj gimnaziji, završene su svlačionice u OŠ “Dubrava“, krov na školi u Minićevu. Stvaramo uslove da se mladi obrazuju u uslovima kakvi dolikuju đacima u 21. veku u modernom gradu, kakav je Knjaževac – zaključio je Đokić.
Nakon grada, biće asfaltirane i ulice u selima. I ovaj posao poveren je zaječarskom preduzeću za puteve.

Zahvaljujući razumevanju zaposlenih u hidroelektrani „Đerdap 1″, kladovski Crveni krst obezbedio je besplatna drva za 360 porodica koje žive ispod granice siromaštva.

To je još jedna potvrda uspešno položenog ispita iz humanosti, sa namerom da se pomogne onima koji nemaju, jer se broj socijalno ugroženih domaćinstava u kladovskom kraju stalno povećava.

Reč je o staračkim, samačkim i višečlanim porodicama koja žive od socijalne pomoći, na granici siromaštva. Da bi tokom zime, ipak, ti ljudi boravili u toplim prostorijama postarali su se aktivisti humanitarne organizacije, jer su pritekli u pomoć onima koje pritiska nemaština.
– Ovo je već šesta godina kako, uz podršku nadležnih iz kladovske hidroelektrane, obezbeđujemo besplatan ogrev za korisnike naših i usluga Centra za socijalni rad. To ja samo kap u moru nevolja koje su snašle ove ljude koji kažu da kada je u sobi toplije na probleme lakše zaborave – govori dr Snežana Mirčetić, sekretar Crvenog krsta “Kladovo“.
Socijalno ugrožene porodice dobile su po 10 kubika ogrevnog drveta koje se vadi iz Dunava, nakon što se zaustavi na rešetkama hidroelektrane „Đerdap 1“.

– Drva koja donosi Dunav skladište se na deponiji i nemaju drugu namenu. S obzirom da dugo vremena provodi u vodi drvo nema kaloričnu vrednost, ali može biti od koristi ljudima u nevolji – objašnjava dr Mirčetić.

Predsednik opštine Bor Živorad Petrović, uručio je ključeve novih kuća u ovdašnjem naselju ’’Bor 2’’ mladim bračnim parovima i dodelio nagrade najboljim učenicima borskih osnovnih i srednjih škola. Četiri mlada bračna para, koji su pobedili na konkursu za dodelu stana, dobili su dvospratne kuće, izgrađene sredstvima Opštinskog stambenog fonda, površine 60 kvadrata i plac od četiri ara.

– Opština Bor prepoznaje trud i talenat, podržava napore mladih i nastoji da obezbeđuje uslove za kvalitetniji život omladine i generacija koje dolaze. Nastavićemo da pomažemo mlade bračne parove, jer je krov nad glavom, pored posla, važno pitanje za sigurnu budućnost – rekao je Petrović.

Na svečanosti u sali bioskopa „Zvezda“ nagrade su primili i učenici koji su osvojili jedno od prva tri mesta na republičkim i međunarodnim takmičenjima u školskoj 2014/2015 godini, kao i njihovim mentorima.

– Lokalna samouprava će uvek podržati one koji svojim radom i trudom donose prosperitet sebi i svojim porodicama ali i društvenoj zajednici. Želim da mladima ove nagrade budu podstrek za dalji rad, da postanu pošteni i bolji ljudi. Oni su naša budućnost i naša nada, i siguran sam da grad ostavljamo u dobrim rukama – dodao je Petrović.

Zgrada na Trgu Đorđa Stanojevića broj 2 u centralnoj gradskoj zoni u kojoj je godinama delovala saobraćajna policija, a koja se iseljena zbog popuštanja temelja, što je uslovilo i pukotinama koje su ugrozile bezbednost, angažovanjem lokalne samouprave, konačno će biti sanirana. Kako je nedavno najavio prvi čovek negotinske opštine Jovan Milovanović, radovi na sanaciji ove zgrade iznose skoro 28,8 miliona dinara, a izvode ih negotinska “Cvetkova gradnja” D.O.O. i zaječarski „KGH Inženjering“ D.O.O. Sami radovi su kompleksni, jer će ova zgrada delom morati da bude i srušena.

– Projektom je planirano rušenje jedne trećine zgrade, izrada novog temelja u zadnjem delu zgrade, rekonstrukcija preostale dve trećine zgrade u prednjem delu, kao i izrada fasade i novog krova. Unutrašnja instalacija se takođe radi, ali bez grejanja. Za grejanje će naknadno biti urađen projekat i sprovedena javna nabavka za izradu nove instalacije – ističe Milovanović.

Rok izvođenja radova je 65 dana od uvođenja izvođača radova u posao, dodao je predsednik opštine, rekavši da sanacija ove zgrade, nažalost, nije mogla ranije da počne zbog brojnih nerešenih vlasničkih odnosa. Zgrada je jednim delom bila u vlastništvu opštine, a drugim u rukama privatnih kupaca.

– Po uklanjanju pomoćne konstrukcije, došlo je do sagledavanja trenutnog stanja koje se upoređuje sa projektnim zadatkom, odnosno projektom izvođenja rekonstrukcije, koji je urađen 2013. Sagledan je projekat, izvršena je revalorizacija vrednosti. Pristupilo se rešavanju pravnih problema i  vlasničkih odnosa što je odnelo mnogo meseci i svakako uticalo da se početak radova pomeri – istakao je Milovanović, i dodao da se nada da se tokom ovih radova neće javiti neki dodatni tehnički problemi.

U opštini navode da nisu još uvek razgovarali o tome koje će službe biti useljene u zgradu nakon njene rekonstrukcije.

– Sproveli smo postupak kupovine doma JNA sa namerom da rasteretimo zgradu opštine i da u saradnji sa Ministarstvom pravde rekonstruišemo tu zgradu i u nju uselimo tužilaštvo i sudstvo. Onda ćemo videti celokupno stanje, šta je najcelishodnije da razmestimo službenike Opštinske uprave, s obzirom da imamo neke službe koji su van ove naše zgrade, koja je projektovana u prošlosti, sa parametrima koji su važili tada, sada imamo problem sa smeštajnim kapacitetima – dodao je predsednik Opštine Negotin.

On je podsetio da će u narednom periodu biti izgrađen i nasip u Radujevcu, vredan 105 miliona dinara. Postupak javne nabavke je završen u saradnji sa JP „Srbijavode“, a radove finansira Svetska banka. Očekuje se i javna nabavka za izgradnju taložne brane u Maloj Kamenici, donacija UMDP, koja bi trebalo da bude završena do 24. februara naredne godine.

Negotin je prošle nedelje bio domaćin čak dva info dana u okviru prekogranične saradnje, koja je organizovala Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije u saradnji sa Zajedničkim sekretarijatom Interreg-IPA programa Srbija-Rumunija i Srbija-Bugarska.

Bugarski program prekogranične saradnje sa Srbijom za period do 2020. je, inače, odobren 30. jula. U avgustu je objavljen prvi poziv, a krajnji rok za dostavljanje predloga projekata je 18. januar naredne godine. Konkurs za projekte prekogranične saradnje Srbija-Rumunija je raspisan 15. septembra i trajaće do 15. januara, za običnu vrstu projekata, odnosno do 15.marta za strateške projekte.

U Negotinu je održana prva od četiri informativne radionice, u okviru programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, koje će do kraja oktobra biti održane i u Aleksincu, Pirotu i Predejanima, kao i u Nišu.

– Da ne bi ljudi lutali, s obzirom da ima onih koji nikada nisu učestvovali u programima prekogranične saradnje, sam program organizuje niz informativnih radionica, ne za pisanje projekata, nego za objašnjenje kako se popunjava aplikacioni formular, koji je malo različit u odnosu na prethodni period. Inače ovo je treća generacija programa, vrednog oko 34 miliona evra ukupno. Ovaj prvi poziv će finansirati projekte u vrednosti do 12 miliona evra, ne pojedinačno, ali biće mogućnosti da se dosta projekata finansira, s obzirom da je maksimalna vrednost projekata do 600.000 evra. Institucije i organizacije u pograničnom području Srbije i Bugarske mogu da prijave projekte u oblasti turizma, podrške mladima, zaštite životne sredine i upravljanju rizicima – kaže Kristina Ašković, iz Kancelarije za evropske integracije.

Što se tiče programa Srbija-Rumunija u oktobru i novembru biće održano ukupno 12 radionica, u zavisnosti od potreba koje se jave u regionu mogao bi da bude održan i drugi krug radionica na kojima će se potencijalni korisnici bliže informisati o samim uslovima konkursa.

– Ukupan budžet za ovaj konkurs je 50 miliona evra, s tim što je od tog iznosa za strateške projekte predviđeno 22 miliona. Kroz ovaj konkurs biće podržani projekti u oblasti transporta, zaštite životne sredine, razne akcije koje podržavaju zapošljavanje, projekti u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama, kao i projekti u oblasti turizma. Ovde smo da predstavimo prijavni paket, da potencijalnim korisnicima objasnimo šta su prioriteti, na koji način treba da popune taj prijavni paket i ujedno da im kažemo da je Kancelarija za evropske integracje, kao koordinator svih programa prekogranične saradnje na raspolaganju njima, kao i naše kancelarije u Vršcu i Boru – kaže  Jelena Stojović, koordinator programa Rumunija – Srbija u Kancelariji za evropske integracije.

U opštini Negotin ističu da su i u predhodnom periodu imali izuzetnu saradnju sa partnerima iz susednih država i da su i za aktuelne konkurse već preduzeli niz aktivnosti kako bi dogovorili zajedničko apliciranje u okviru ovih poziva.

– Program prekogranične saradnje prilika je i šansa za opštinu Negotin da u saradnji sa partnerima iz Rumunije i Bugarske, reši neke od brojnih problema. Zainteresovani smo za infarastrukturne projekte i već uveliko pregovaramo sa partnerima iz Rumunije i Bugarske o njihovoj realizaciji. U toku je priprema tehničke dokumentacije i verujem da ćemo blagovremeno završiti sve potrebne pripreme i da ćemo alplicirati do kraja godine, iako je rok 15. januar – istakla je Nadica Vasić, zamenica predsednika Opštine Negotin.

U omladinskom sportskom kampu u Karatašu, kod Kladova, simboličnim postavljanjem kamena temeljca, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, označio je početak radova na izgradnji paviljona površine 500  kvadrata, od čega je polovina namenjena za buduću teretanu.

Prva faza rekonstrukcije ovog kompleksa koji se prostire na 15 hektara, u kome su stasavale generacije i generacije najpoznatijih sportista, a koji je, donedavno, bio kamp u kome su bile smeštene izbeglice, predviđa i izgradnju dela za smeštaj sportista i trim stazu dužne 1.200 metara, kao i renoviranje dva terena za rukomet i košarku.

– Radovi u Karatašu su od izuzetnog značaja, jer je kamp mesto na kome će se okupljati i usavršavati mladi i perspektivni sportisti, ali i rekreativci – kazao je Udovičić. – Baza mladih šampiona stvara se u kampovima kakav će u bliskoj budućnosti biti sportski kamp kod Kladova, kome moramo vratiti stari sjaj. Za ovu godinu je planirano da reaizujemo prvu fazu radova čija je predračunska vrednost oko pola miliona evra. Namera nam je da decentralizujemo sport i da što više mesta i gradova u Srbiji ima svoje sportske centre koji će okupljati veliki broj sportista. Siguran sam da će Karataš to biti.

Rekonstrukcija omladinsko sportskog kampa “ Karataš “ obaviće se u četiri faze. Rok za završetak prvog dela, čija je obnova procenjena na 60 miliona dinara, je dva meseca.

Kiša i pad temperature vazduha bili su razlog da grejna sezona u opštini Kladovo počne 9. oktobra, šest dana ranije nego što je to predviđeno Isporuci toplotne energije iz tri kotlarnice u gradu, naselju „Pemci“ i u Brzoj Palanci prethodile su funkcionaln probe sistema daljinskog sistema grejanja, a time su stvoreni su uslovi za početak nove grejne sezone. Iz tri toplane  na mazut i ugalj toplotna energija se distribuira u 139,5  hiljada metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora.

– Zahvaljujući planskim remontima sva postrojenja i oprema su u funkciji, a režim grejanja zavisi od spoljnih temperatura. Iako je oprema zastarela, jer su kotlovi u funkciji više od tri decenije, sve pripreme za nesmetano funkcionisanje kotlarnica sprovedene su na vreme. Na zalihama imamo oko 220 tona mazuta i 450 tona kolubarskog uglja. Zahvaljujući tome, obezbedili smo uslove da grejnu sezonu počnemo ranije – kazao je Zoran Petrović, direktor JP „Jedinstvo“.

Uz podršku lokalne samouprave zaposleni u JP „Jedinstvo“ pravovremeno su obezbedili nesmetane uslove za isporuku toplotne energije.

– To je nastavak uspešne saradnje, jer smo ispoštovali sve dogovore o realizaciji poslova koji su doprineli da sezona grejanja počne na vreme. Kupovina preostalih količina energenata uslediće u periodu pred nama, tako da građani mogu biti spokojni jer će im tokom zime radijatori u stanovima biti topli. Menadžment JP „Jedinstvo“ i zaposleni još jednom su potvrdili da je reč o uigranom timu koji uspešno odoleva postavljenim zadacima – zadovoljan je dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.

Narodna biblioteka “Njegoš“ organizovala je predstavljanje projekta “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“. O karakteristikama dijalekta, kojim se govori u selima knjaževačke, zaječarske i svrljiške opštine, govorila je dr Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU. Radionicu o jeziku sa učenicima osnovnih i srednjih škola realizovala je master Teodora Vuković sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prema Uneskovoj listi, timočki govor jedan je od šest najugroženijih jezika u Srbiji. Mediji, obrazovanje i migracija stanovništva, čine da on lagano nestaje i da ga još jedino možemo čuti od najstarijih žitelja u selima kada pripovedaju o starim vremenima i još starijim običajima. Projekat “Čuvari nematerijalne baštine timočkih govora“ biće jedan od načina da se timočki govor, specifičan i veoma udaljen od standardnog srpskog jezika, sačuva.
– Posle mesec dana ozbiljnih istraživanja, ispostavilo se da samo stariji govornici još uvek koriste timočki govor, a većina ljudi koji su prošli obrazovanje, osnovne i srednje škole danas govori nešto što je blisko srpskom jezičkom standardu. Deca možda razumeju, ali ga se stide, zato što se smatra da je taj jezik smešan. Ovaj projekat je neka vrsta memorijalizacije, ili muzealizacije tih govora, kako bi se sačuvala uspomena na to kako je on nekada zvučao. Jezik mora da se čuva u porodici, možda kroz fakultativnu nastavu u školama – kaže dr Sikimić
Na projektu radi ekipa stučnjaka za jezik, koja, osim Knjaževca, obilazi sela u opštinama Zaječar i Svrljig i razgovara sa poslednjim nosiocima timočkog govora. Snimljeni video materijal biće smešten u Arhivu timočkih govora i postavljen na internet, a onda i iskorićen za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

KNJAŽEVAC – Opština Knjaževac dobitnik je nagrade Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turističli razvoj u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope. Knjaževac se našao u dobrom društvu kompanija i institucija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije, koje su dale izuzetan doprinos unapređenju i popularizaciji potencijala turističke industrije ovog dela Evrope.
Sava hoteli na Bledu, aerodrom u Zadru, MK rizort na Kopanoniku, hoteli u Portorožu, Budvi, hrvatskom Zagorju – top destinacije odavno poznate turistima čitavog sveta. Na dodeli priznanja u Save centru u Beogradu u takvom društvu bio je Knjaževac, dobitnik Brand Leader Award za najofanzivniji savremeni turistički razvoj. Priznanje je primio predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić.
– Čast je biti među današnjim laureatima. Ovo je priznanje koncepciji razvoja turizma u Knjaževcu, koja je spoj tradicije, prirodnih resursa, kultuno – istorijskog nasleđa i iznad svega gostoljubivosti, ne samo Knjaževčana, već svih Timočana, koji goste dočekuju kao rođake – kazao je Đokić.
Spajajući prirodne lepote, kulturno nasleđe, gastronomiju i gostoljubivost, Knjaževac je stvorio novi imidž i visoko se pozicionirao na turističkom tržištu, odlučio je stručni kolegijum pete biznis konferencije o konkurentnosti turističkog tržišta Jugoistočne Evrope.
– Čestitam vam na dobijanju “Turističkog cveta“, prestižne i najveće nagrade u oblasti turizma. Smatram da Knjaževac zaslužuje ovakvu nagradu. Biće to podsticaj za dalji razvoj tog područja. Mi u hotelskoj industriji zalažemo se za izgradnju infrastrukture, kako bi se lakše stiglo do Stare planine. Ono što Knjaževac treba da nastavi su novi sadržaji, festivali koje organizuje, da bi postao moderna destinacija, nešto što može da se ponudi domaćem i ino tržištu – rekao je dr Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
– Knjaževac je primer šta jedna opština može da da i kada nema mnogo snage, ako ima zajedničkih ulaganja i profesionalizma. Knjaževac to su dobri ljudi, dobra hrana, zimski i letnji turizam, lep grad… – naglasio je Miša Ćirić, iz kompanije Mass Media International.
Predsednik knjaževačke opštine učestvovao je i u panel diskusiji o savremenim trendovima u turizmu i promenama turističke potražnje. Zadatak lokalnih samouprava je da ono što su prirodni potencijali stavi u funkciju razvoja. Taj posao, međutim, ne može se valjano završiti bez podrške države, kazao je Milan Đokić.
– Na Staroj planini ne bi bilo ničeg, bila bi to i dalje samo bajka, da država nije u prethodnih nekoliko godina uložila desetine miliona evra najpre u infrastrukturu, a onda i u izgradnju hotela. Posao države jeste da interveniše uvek kada se pojavi defekt na tržištu. Lokalne samouprave su te koje treba da spreme plansku dokumentaciju, da lobiraju i kod države i kod investitora. Ali, neće investitori graditi puteve, sisteme za vodosnabdevanje… To mora da radi država, da li se ona zvala opština, grad, republika, vlada…Da li imamo koncept u šta ćemo investirati i šta može da generiše nove vrednosti, pitanje je kojim moramo da se pozabavimo. Lokalne samouprave su tu da državi skrenu pažnju – poručio je Đokić.
Raznovrsna turistička ponuda, prirodni potencijal, atraktivnost, autentičnost, nedovoljno istražene destinacije i još mnogo faktora, prednosti su za visoko pozicioniranje zemalja jugoistočne Evrope u turističkoj industriji, istaknuto je na skupu koji je okupio preko 400 učesnika iz više od 30 zemalja.