Budžet opštine Kladovo za 2016. godinu, projektovan na 677,5 miliona dinara, manji je za 60 miliona dinara, ali to neće ugroziti funkcionisanje korisnika. Sve obaveze servisiraćemo na vreme, ali moramo biti racionalniji i ekonomičniji , da bi se bolje živelo. Ukinuta nam je nadoknada na ime takse za korišćenje građevinskog zemljišta u iznosu od 60 miliona dinara, a ekološka taksa koja je za HE „Đerdap 1“ prethodne godine iznosila 32 miliona dinara, u 2016. godini smanjena je na 10 prosečnih ličnih dohodaka u Srbiji, tako da na prihodnoj strani opštinske kase očekujemo „samo“ oko 600 hiljada dinara. U takvim okolnostima opredelili smo se za domaćinsko poslovanje, a ako negde ipak „zaškripi“ intervenisaćemo iz budžetske rezerve. Grad i opština moraju da funkcionišu i u to niko ne treba da sumnja, poručio je u intervjuu za nedeljnik “Timočke” dr Dragan Budujkić, predsednik opštine Kladovo.
Koliko je na projektovani budžet uticala restrektivna politika s obzirom da je Vlada umanjila dotacije lokalnim samoupravama?
-Naša je obaveza da se ponašamo u skladu sa smernicama republičke Vlade i Ministarstva finansija. Štednja je neminovna. U startu smo prihvatili sugestiju premijera Aleksandra Vučića da stegnemo kaiš. Smanjili smo izdvajanja za reprezentaciju,uveli štednju na svim nivoima jer je naš prioritet odgovorno poslovanje. Za samo četiri godine prihodna strana budžeta ostala je bez 118 miliona dinara na ime firmarine koju je 2011. godine plaćao Đerdap, i tog novca danas nema.
Hoće li u opštinskoj kasi ipak biti dovoljno novca za infrastrukturne radove u gradu i selima?
– Budžetom smo za tekuće popravke i investicije predvideli 71,5 miliona dinara. Za funkcionisanje 22 mesne zajednice izdvojili smo 28,8 miliona dinara. Meštanima moramo poboljšati uslove za život, jer se oni najčešće žale na lošu saobraćajnu infrastrukturu, neredovan prevoz od središta opštine do njihovih naselja, ukazuju na probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom, zdravstvenom zaštitom i uličnom rasvetom. Novca je malo, a problema mnogo, jer su propusti iz ranijeg perioda, nama stigli na naplatu. Ipak, uložićemo sve napore da poslove završimo u što kraćem roku.
U opštini Kladovo sve je više siromašnih. Koliko je novca izdvojeno za socijalna davanja?
– S obzirom da se broj socijalnih korisnika rapidno povećava, svakodnevno mi se obraćaju građani zbog brojnih problema ,od neizmirenih računa za komunalne i druge usluge , do zahteva da im se obezbedi radno mesto. Za aktivnosti Centra za socijalni rad odvojeno je 19.7 miliona dinara. To sigurno nije dovoljno, ali su naše mogućnosti limitirane. Ipak smo za socijalni program obezbedili više nego ranije, tako da tvrdnje opozicije da budžet niji ni socijalni ni razvojni nemaju argumente.
U takvim okolnostima, ima li novca za funkcionisane Agrarnog fonda ?
– Kladovo je jedna od retkih opština koja do sada nije imala Fond za poljoprivredu i nije brinula o Ključkim domaćinima. Mi smo formirali fond , izdvojeno je 15 miliona dinara ili polovina od planiranih sredstava. Poljoprivrednicima smo dostavili anketne listiće u kojima smo tražili odgovore o prioritetima u njihovoj proizvodnji, što će biti polazni osnov za raspodelu subvencija.
Meštani iz četiri naselja , njih oko 4000 , posle osam meseci i dalje piju vodu iz namenskih rezervoara zbog povećane koncentracije sadržaja nitrata u vodosistemima u selima Mala i Velika Vrbica, Rtkovo i Korbovo. Da li je rešen taj problem ?
-Rešenje je kopanje novih paralelnih bunara, što je stav stručnjaka instituta „Jaroslav Černi“ koji su nakon sagledavanja situacije na terenu utvrdili da je to najefikasnije.Ti radovi koštaće oko 16,5 miliona dinara. Kompletna procedura je završena. U međuvremenu sam o tom problemu razgovarao i sa gospodinom Vranićem, savetnikom premijera Vučića i šefom njegovog kabineta gospodinom Kojićem , i zamolio ih za finasijsku podršku kako bi se rešio problem vodosnabdevanja. Nadam se povoljnom odgovoru i meštane tih naselja molim za strpljenje, jer mi ne sedimo skrštenih ruku. S druge strane, da resorna ministarstva imaju razumevanje za naše inicijative potvrđuje odluka Zorane Mihajlović koja nam je obećala sredstva za kompetnu rehabilitaciju dela državnog puta Brza Palanka – Kladovo, radova na izgradnji u poplavama srušenog mosta kod Milutinovca su u toku, odobreno nam je 175.000 evra iz donacije Vlade Italije za sanaciju korita Velike reke u Velikoj Kamenici. Brza Palanka dobija kišni kolektor, saniraće se kanal u Kladušnici „Šajna Matke“ i za te radove odobreno je 10 miliona dinara. Imamo podršku Vlade i to nas hrabri da sve započete poslove uspešno privedemo kraju.
Odavno se u Kladovu priča o izgradnji industrijske i privredne zone.
-Industrijska i privredna zona moraju biti zamajac razvoja Kladovskog kraja.Da bi se te dve lokacije dovele do eksploatacije potrebno je opremanje. Za gradnju trafoa u industrijskoj zoni koja se prostire na pet hektara u ataru sela Davidovac, dobili smo sedam miliona dinara, međutim, taj posao nije odrađen onako kako je planirano.Tamo je problem i vodosnabdevanje, a projekat vredan 30 miliona dinara finansiraće HE Đerdap.
Puno se očekuje i od projekata u turizmu i poljoprivredi.
– Bogato kulturno-arheološko nasleđe, Dunav i prirodne lepote Đerdapskog područja su idealni preduslovi za razvoj turizma pod uslovom da budemo spremni da odgovorimo na sve zahteve probirljive turističke klijentele. Prvi korak je izgradnja ponton-pristana , radove sa 23 miliona dinara finansira resorno ministarstvo,a druga faza su pregovori koje smo započeli sa tur-operaterima iz nekoliko Evropskih zemalja, tako da prvi put znatno konkurentniji dočekujemo početak nove letnje turističke sezone. Posle 30 godina, Kladovu vraćamo ono što mu je oduzeto, jer je pristanište oduvek bilo simbol grada. Godišnje pored Kladova prođe oko 600 kruzera , a njihove posade dobiće mogućnost da se zaustave na Dunavskom keju između dva hotela.
Minule godine ostvarili ste puno kontakata sa Rumunima, najviše u oblasti ekonomije. Može li to pospešiti prekograničnu saradnju?
– Nama su jako bitni Evropski IPA fondovi koji se finansiraju u okviru prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Konkurisali smo sa pet projekata, koji se odnose na kulturno-istorijsko nasleđe, turističke i infrastrukturne sadržaje. Potrebna je podrška i lobiranje i na tom planu činimo sve da nas rumunski prijatelji podrže. Polovinom februara, Kladovo će biti domaćin srpsko-rumunskog biznis foruma na kojem će učestvovati vlasnici malih i srednjih preduzeća i to bi mogao da bude novi vid saradnje.
Koliko problema nadležnim institucijama u opštini Kladovo zadaje Zakon o višku zaposlenih u javnom sektoru. Da li će biti otpuštanja ?
-Uredbom Vlade, Kladovo je svrtstano u sredine do 50.000 stanovnika što znači da nam je kvota za 2015. godinu limitirana sa 354 zaposlenih. Sada je višak 27 radnika, ali zakon nalaže da do kraja realizacije ove odluke, broj zaposlenih u javnom sektoru smanjimo za 172 osobe, što je puno. ,Međutim odstupanja nema i moramo pronaći rešenje od toga da se ljudima obezbede otpremnine do posredovanja u zapošljavanju u drugim preduzećima .
Da li ste optimista ?
-Naravno. Trudiću se svim silama da se obezbede uslovi za kvalitetniji život građana. To je preduslov da nam deca ostanu u zavičaju, a da ne odlaze u veće centre u potrazi za poslom. Podrška nam je potrebna i računam da će pomoći I naši sunarodnici koji žive i rade daleko od rodnog kraja, a voleli bi da njihovi unuci ostanu da žive i rade u Kladovu.
KOMENTARI