Filozofski fakultet u Beogradu, u saradnji sa Univerzitetom u Tusonu (SAD) i Zavičajnim muzejom u Knjaževcu realizuje projekat „Istraživanja prelaza iz srednjeg u gornji paleolit u istočnoj Srbiji“. Internacionalni tim arheologa istražuje pećinu na Baranici, najstarije stanište anatomski modernog čoveka u Srbiji.
Na Baranici, u pećini uzdignutoj na desnoj obali Trgoviškog Timoka živeli su prvi moderni ljudi, tvrdi internacionalni tim arheologa iz Amerike i Srbije koji upravo ovde pronalaze tragove homo sapisens sapiensa, stare više od 35 hiljada godina. Delovi alatki, ostaci životinja poput mamuta, nosoroga, ili bizona, potvrđuju pretpostavke istraživača.
– Baranica je najstarije nalazište anatomski modernog čoveka u Srbiji. Datirana je u period pre 35 hiljada godina. Homo sapiens sapiens nije nastao na tlu Evrope. Mi smo došli u Evropu pre otprilike 44 hiljade godina iz pravca Podunavlja, tako da je ovaj deo Balkana zapravo kapija Evrope. Kada su došli ovde, moderni ljudi, naši preci, naišli su na neandertalce, tako da ovde možemo očekivati neka svedočanstva o interakcijama modernih ljudi i neandertalaca i to je jedan od glavnih ciljeva projekta. U ovoj pećini imate ostatke koji potiču od modernih ljudi i od neandertalaca – kaže dr Dušan Mihailović, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Na istraživanju Baranice okupljena je ekipa mladih arheologa iz Srbije i Amerike, za koje je otkrivanje slojeva daleke prošlosti izuzetno uzbudljiv posao.
– Ovaj lokalitet je sam po sebi veoma bitan. To je period koji će biti tema mog doktorata, tako da mi dolazak ovde puno znači – ističe Sofija Dragosavac, doktorant na Filozofskom fakultetu.
Senka Plavšić, doktorant na Filozofskom fakultetu naglasila je da se očekuju dobri rezultati istraživanja.
– Ovo istraživanje je vrlo interesantno. Pećina je izvanredna, jedna od lepših koje smo istraživali. Sve je jako uzbudljivo – kazala je Plavšićka.
Erik Hefter sa univerziteta u Tusonu (SAD) izrazio je zadovoljstvo što se ponovo vratio u Srbiju.
– Prvi put sam došao ovde u leto 2012 i lepo je što sam se vratio. Veoma volim Srbiju, ljudi su prijateljski raspoloženi, hrana je divna, tako da mi se veoma dopada ovde. Prošle godine dobio sam Fulbrajtovu stipendiju da dođem i učim ovde devet meseci i da radim na svom doktoratu. Moj doktorat je iz istog perioda koji se odnosi na istraživanje u pećini Baranica. U osnovi, mi tražimo dokaze da su u Srbiji živeli homo sapiens i neandertalac. Osim pećine, istražujemo i obele reke, oruđe koje je korišćeno u prošlosti – kaže Hefter.
Projekat „Istraživanja prelaza iz srednjeg u gornji paleolit u istočnoj Srbiji“ realizuje Filozofski fakultet u Beogradu, u saradnji sa američkim Univerzitetom u Tusonu i Zavičajnim muzejom u Knjaževcu, a uz, sa srpske strane, finanisijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Projekat “Podrška poljoprivredi, turizmu i maloj privredi : kreativnost i inovativnost u praksi” – “Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Knjaževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”
KOMENTARI