ARHEO RIZNICA PUNA BISERA

Arheologija u službi turističkog razvoja (3)

Kada su svojevremeno zbog izgradnje Hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap, naši najbolji arheolozi žurili da po njihovim kriterijumima za veoma kratko vreme istraže što više lokaliteta u samom Đerdapu, mislilo se da je to jedinstvena prilika i da druge neće biti. U najvećem broju slučajeva, to se i obistinilo, jer 40-tak vrednih arheoloških lokaliteta već pet decenija samuje pod vodom veštačkog jezera, ali se pokazuje da i sadašnje obale u praistoriji nisu bile daleke lokacije.

U tom smislu jedno od najprijatnijih iznenađenja javnosti je priredio lokalitet Vlasac sa kojeg su otkrića bila zanimljiva i svetskoj posebno naučnoj javnosti, a koji je posebno istraživao dr Dušan Borić,arheolog istraživač Univerziteta “Kolumbija” sa saradnicima.

Stručnjaka svetskog glasa i ove godine na jedno od njemu najdražih područja Đerdapa dovelo je isto interesovanje kao i prethodne godine, nastavak istraživanja na lokalitetu Vlasac: Nastavili smo istraživanja tamo gde smo prošle godine pronašli ljudski skelet i jedan životinjski koji je uz ljudski namerno sahranjen. To još obrađujemo, ali smo nastavili istraživanja, verujući da će tu biti još zanimljivih nalaza. Proširili smo zonu u kojoj istražujemo i očekujemo nove nalaze,”- ispričao nam je Dušan Borić: Pored istraživanja na Vlascu, pokušavamo da vidimo hoćemo li moći da istražimo lokalitet Stubica koji se nalazi između mezolitskih i neolitskih lokaliteta Lepenskog vira i padine Gospođin vir. On je 1970.godine samo konstatovan, tu su samo započeta istraživanja, ali nije istražen. Verujemo da je to možda jedan od dobro sačuvanih lokaliteta kulture Lepenski vir.”

Dušan Borić još dodaje da bi bilo bi jako značajno kada bi to mogli da urade, mada će biti teško budući da tu postoji “gomila” tehničkih i logističkih problema kako da se to izvede.

Treći lokalitet je Dubočka pećina gde su iskopavali deo pećinskog sistema i gde su  naišli na tragove neandretalaca  koji se datuju između 47 hiljada i 39 hiljada godina unazad, kada se već počinje pojavljivati moderan čovek na Balkanu : –  U Rumuniji u jednoj pećini koja nije daleko odavde, pronađene su dve lobanje modernog čoveka.  Imamo genetski podatak da je jedna od tih individul bila potomak, četvrto koleno ili neka četvrta generacija gde je dolazilo do ukrštanja modernog čoveka i neandretalaca. Ovo je mesto gde je dolazilo do tog susreta, a pomenuta pećina je značajna jer je jedan od refugijuma neandretalaca na ovom prostoru tako da imamo jako zanimljivo datovanje tih ostataka.

Ta pećina i različita mesta u pećinskom sistemu su izuzetno važni i prvi put istraživani od našeg tima, a istraživanja su vezana za ideju da je Dunavski koridor u praistoriji bio jedan od najvažnijih koridora za protok kako ljudi, tako informacija, kultura itd. Jer, od pojave modernog čoveka u Evropi postoji hipoteza i teorija da je Dunavska ruta jedna od najvažnijih za širenje modernog čoveka kroz Evropu.”

I počeci zemljoradnje takođe su vezani za ovaj koridor. Veliki dijahronijski raspon od paleolita do neolita ima zajednički imenitelj, geografski položaj Dunava, dunavskog koridora i kultura koje su se tu sticale kroz vreme.

Nije mali broj onih koji veruju da bi upravo te činjenice u ovaj deo Srbije mogle dovesti reku turista. Iz sveta.

Projektni tim nedeljnika „Timočke“

Projekat „Arheologija u službi turističkog razvoja“ sufinansiran je iz budžeta Opštine Majdanpek. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *