KLADOVO-Pčelari u kladovskom kraju suočili su se sa još jednom godinom za koju kažu da ima odlike elementarne nepogode. Mada su pčele bile marljive prinosi u košnicama ne zavise samo od njihovog rada već i klimatskih uslova i kvaliteta medonosnog bilja. Zbog ekstremno visokih temperatura, podbacila je bagremova paša što se negativno odrazilo na proizvodnju meda.
– Podbacio je bagrem, a ni livadska paša nije bila mnogo bolja, to se odrazilo na prinose meda koji su znato manji od planiranih.To je druga godina za redom da su prinosi podbacili, ali taj problem imaju i vlasnici košnica u okruženju , odnosno u Rumunii i Bugarskoj-kazao je Miodrag Bukatarević, pčelar iz Kladova.
Koliko su pčele bile vredne članovi Društva pčelara Kladovo i ovog septembra su sumirali na 13. izložbi meda i pčelinjih proizvoda. Kladovsko društvo egzistira 55 godina, a njegovi članovi su saglasni da je ovo možda jedna od najlošijih godina za pčelarenje.
– Osim slabih prinosa koji su u proseku od 5 do 7 kilograma meda po košnici, dodatni problem je kako obezbediti uslove za opstanka pčelinjih društava u košnicama.Za nama je najlošija godina u minuloj deceniji čije je negativne efekte još uvek teško sagledati-istakao je Ljubomir Čolević, predsednik DP „Kladovo“.
Sajam meda u Kladovu su oplemenili različiti sadržaji, a u centru interesovanja bili su mališani iz predškolske ustranove „Neven“ jer su u kostimima prilagođenim priredbi izveli prigodan program. Posetioci izložbe još jednom su se uverili u dečiju kreativnost i maštovitost njihovih vaspitača.
Organizator priredbe bilo je Društvo pčelara Kladovo “ koje okuplja stotinak redovnih i pet počasnih članova sa blizu 4000 košnica. Sa vlasnicima košnica iz kladovskog kraja družili su se pčelari iz Negotina i Krivelja. Pokrovitelj manifestacije bila je opština Kladovo.
M.R.
Projekat “Tri stuba razvoja Kladova: turizam, mala privreda i poljoprivreda“ sufinansira Opština Kladovo – „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI