Timočke

U opštini Majdanpek 2016.godinu obeležile su pripreme za narednu, 2017.g. Nismo imali većih investicija. Koncentrisali smo se na održavanje komunalne i putne infrastrukture, trudili se da u vodosnabdevanju gradova i daljinskom grejanju u Majdanpeku usluge budu kvalitetnije i mislim da smo u tome uspeli,  prokomentarisao je godinu koja ističe u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Dejan Vagner, prvi čovek opštine Majdanpek naglašavajući da će već u narednoj godini, u koju ova sredina ulazi bez kreditnih obaveza, biti više značajnijih investicija u oblasti obrazovanja, ali i u zdravstvu, kulturi i drugim oblastima.

Na prve veće investicije u narednoj godini se neće dugo čekati?

– Kako smo na konkursu Kancelarije za upravljanja javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, kroz program “Obnova” dobili zeleno svetlo za objekat Tehničke škole gde je predračunska vrednost radova 119 miliona dinara, tender je raspisan i očekujemo do kraja godine završetak ugovaranja poslova. Izvođenje radova bi moglo da krene s proleća i bude završeno pred narednu školsku godinu.Osim toga, poznati su i rezultati konkursa za prekograničnu saradnju sa Rumunijom. Tu imamo  četiri projekta, a ukupna vrednost radova je oko 2,2 miliona evra. U pitanju su Dom zdravlja sa nadogradnjom, odnosno sanacijom krova, nabavkom sanitetskih vozila, određene medicinske opreme ukupne vrednosti oko 750 hiljada evra. Drugi projekat je vezan za rekonstrukciju bioskopske dvorane koja 20-tak godina nije privedena kraju, a gde je vrednost blizu 750 hiljada evra. Predviđena je kompletna rekonstrukcija zgrade, elektroenergetske instalacije, klimatizacija, nabavka audio vizuelne opreme, sedišta, pa bi Majdanpek do kraja naredne godine trebalo da dobije svoju lepu ne samo bioskopsku, već i konferencijsku i pozorišnu salu. Projekat Mesne zajednice Mosna predviđa rekonstrukciju Doma kulture, sa još nekim radovima uključujući i nabavku jednog vatrogasnog vozila što je majdanpečkoj opštini preko potrebno, budući da vatrogasno spasilačke ekipe nisu adekvatno opremljene. Pored ovih je i manji projekat  od oko 150 hiljada evra za opremanje fiskulturne sale u Rudnoj Glavi i nabavka jednog minibusa sa 25 mesta za potrebe opštine. Nastavili smo investiciono održavanje sistema daljinskog grejanja, akcenat stavili na popravke podstanica sa ciljem da se kvalitet grejanja unapredi, što već daje vidljive rezultate.

Koji su najveći problemi?

– Prvi su problemi infrastrukture, pre svega komunalne, uključujući i daljinsko grejanje i putne, koje pokušavamo da rešimo kroz projekte i uz podršku iz fondova EU. Svesni smo da ćemo deo morati da rešavamo sopstvenim sredstvima, pa i kreditnim zaduživanjem, budući da smo prethodna uspeli da u potpunosti izmirimo.  Drugi deo problema vezan je za pravac ekonomskog razvoja opštine gde pokušavamo da nađemo modele daljeg finansiranja u oblasti poljoprivrede i turizma. Obe oblasti traže puno vremena i promišljen nastup. Opština iz budžeta za podršku poljoprivredi opredeljuje oko 15 miliona dinara. Pokušaćemo da ta sredstva uvećamo, ali i da iznađemo najefikasnije mere podrške koje bi se finansirale ili sufinansirale tim sredstvima. Kroz posebnu studiju koju pripremamo u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom  iz Beograda pokušaćemo da u narednoj godini dođemo do najefikasnijeg rešenja. Jer, stočarstvo, vrtlarstvo i lekovito bilje su oblasti koje se sagledavaju kao posebni potencijali ove sredine. Treći veliki problem je socijalne prirode. Imamo visoku nezaposlenost sa oko 2100 lica na evidenciji NSZ i to  uprkos smanjenju broja, odnosno odlivu stanovništva. Dosta stanovništva je u kategoriji socijalno ugroženih ljudi, pa će Opština ove godine izdvojiti oko 12 miliona dinara direktno Centru za socijalni rad, a 40 ukupno u sve vidove socijalne podrške. Imajući u vidu da se očekuje godišnji budžet od oko 530 miliona  dinara, jasno je da se puno para izdvaja u ovu oblast kroz pomoć porodicama sa troje i više dece, nezaposlenim majkama i porodiljama, i druge vidove podrške  i da će verovatno biti potrebno da se ista sredstva ili i više izdvoje naredne godine.

Šta je još ključno u oblasti zapošljavanja?

– Ostaje pitanje kako privući investitore. Na žalost, loši prilazni putevi opštini  i u njoj,su problem i jedno od obeležja. Ali ima primera da i oni koji su blizu glavnim saobraćajnicama i auto putu, imaju isti problem. Teško da će bez ozbiljnije podrške države moći  da se nešto konkretnije i više uradi, odnosno neke investicije realizuju. Spremni smo da zemljište kao građevinsko ili industrijsku zonu po najpovoljnijim uslovima ustupimo ozbiljnom investitoru. Veliki potencijal opštine su šume, odnosno prerada drveta. Opština nema gotovo nikakvih ingerencija kada je reč o gazdovanju šumama, jer njima upravlja država ili su u privatnom vlasništvu. Za investitore je važna mogućnost dugoročnog ugovaranja sirovine, i imaodređenih informacija da se na tome radi. Sa naše strane, SO i Opštinska uprava sigurno će pružiti maksimalnu saradnju sa svakim ozbiljnim investitorom, da se olakša realizacija investicije i dalji rad.

Čitav Majdanpek budno prati dešavanja oko daljeg rada RTB Bor i Rudnika bakra Majdanpek.

– Sa velikim iščekivanjem i zabrinutošću očekujemo rasplet situacije u RTB-u, jer kada je Majdanpek u pitanju, RBM je stub života cele opštine. Nadamo se pozitivnom ishodu, jer je to u najveća garancija za normalan i siguran život ne samo u Boru i Majdanpeku, već i čitavom okrugu i okolini. Za opštinu Majdanpek, pored zaposlenih u rudniku, njihove i egzistencijalne sigurnosti njihovih porodica,  to znači i siguran prihod za budžet po osnovu poreza na zarade i drugih taksi koje RBM ili RTB Bor izmiruju. Nadam se da bi sa uspešnim raspletom situacije u RTB u bili stvoreni uslovi da krene izmirivanje nadoknade za korišćenje mineralne sirovine što bi opštinama u Boru i Majdanpeku bio značajan izvor prihoda koji sada izostaje i sa kojim bi mnoge probleme u infrastrukturnom delu mogli brže i kvalitetnije da rešimo. Mi smo kao lokalna samouprava dali saglasnost na predloženi UPPR. To je naš doprinos rešavanju situacije u RTB-u, bez obzira što je to za nas kao opštinu veliki novac. Jer, to je reč o novcu koji postoji na papiru, realno ga nema, a puno bi značilo da na to može da računa.

Kakvo je stanje budžeta?

– Očekujemo da će budžet  biti oko  530 miliona dinara. Manji je od 2015.g. kada je bio veći od 560 miliona dinara. Izostali su prihodi od Rudnika, odnosno RTB-a vezano za ekološku komunalnu taksu, nadoknadu za korišćenje mineralne sirovine. Imali smo 30-40 miliona prihoda, a ove godine oko 10. Sledeća godina će biti nepovoljna sa aspekta prihoda zbog svih preduzetih i najavljenih mera na nivou države, pa ćemo najverovatnije određene aktivnosti morati da redukujemo i uskladimo sa prihodima budžeta. Očekujemo za 15-20 miliona dinara manje prihode zbog čega bi nam puno značilo da RTB Bor  profunkcioniše na najbolji način i tako nam omogući da deo prihoda nadomestimo.

U kojim oblastima ima razvojnih mogućnosti?

– To su poljoprivreda i turizam, mada kod poljoprivrede ozbiljan problem predstavlja nedostatak radno sposobnog stanovništva na selu. Naše selo je u znaku staračkih domaćinstava, mladi radno sposobni ljudi koji bi mogli da budu pokretač tog razvoja, izvan ove sredine. Pokušavamo da u tom pravcu nešto uradimo,  imamo desetine domaćinstava koje se ozbiljnije bave proizvodnjom, a koncept je da se takva domaćinstva podrže i budu primer drugima u okruženju da od poljoprivrede može da se egzistira i  da se ide u udruživanje i formiranje udruženja poljoprivrednika. Ove godine je formirano jedno, a što više udruženja raspoređenih na području opštine moglo bi da bude okosnica razvoja.

Opština Majdanpek dobre izglede ima i na planu razvoja turizma?

– Turizam zahteva i dosta vremena i ulaganja. U Srbiji nema opštine koja u svojim planovima to ne sagledava kao potencijal. Opština Majdanpek ima komparativne prednosti, oslanja se na Dunav na dužini od 55 km, sve to je zona Nacionalnog parka Đerdap uz puno prirodnih lepota, do raznih zanimljivih lokaliteta, svima poznatog Lepenskog  vira, ali i Rajkove pećine. Na njenoj promociji radimo, predstoji nam rad na uređenju prostora ispred nje, sa izgradnjom vizitorskog centra,  nakon čega će ponuda moći da se zaokruži. Ono na čemu će dosta morati da se radi je saradnja sa susednim opštinama, sa ciljem da se turistička ponuda uz Dunav, od Velikog Gradišta do Negotina na pravi način predstavi turistima.