“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(15)
“Lokalna samouprava treba da se pre svega opredeli strateški da li je turizma jedna od razvojnih grana na koju se računa u sadašnjosti i budućnosti. Mora da usvoji određene strateške planove, sastavi tim koji će se dugoročno baviti razvojem borskog turizma, raditi planski, pronaći izvore finansiranja i odrediti da li će to biti sredstva privatnog investitora, putem fondova ili budžetska sredstva. Tog plana bi trebalo da se pridržavaju nosioci vlasti, oni koji se bave turizmom, kao i potencijalni investitori“-kaže Bora Stanković, (bivši) direktor Turističke organizacije “Bor“.
“Da bi jedan turistički lokalitet bio konkurentan na tržištu, pored svoje atraktivnosti mora da poseduje i dostupnost. U tom smislu je neophodno da se ulože sredstva u infrastrukturne radove kako bi nam prilazne saobraćajnice bile uređene a turistički lokaliteti dostupniji, da saobraćajna i turistička signalizacija bude na nivou koji će turistu što lakše dovesti do željene destinacije. Recimo, pored lepota Lazarevog kanjona i pećine nedostaju određeni segmenti :sanitarni čvor, ugostiteljski objekti i dodatni sadržaji.
“Promocija Bora,očuvanje sela, razvoj male i poljo-privrede, povećano zapošljavanje, veći prihod u budžet opštine…Poznato je da je turizam jedna od grana koja najbrže obrće kapital. To je oblast koja može da objedini saobraćaj, trgovinu, ugostiteljstvo. Prednosti su : povećana tražnja i potrošnja a samim tim i povećan broj drugih uslužnih delatnosti, veća zaposlenost, saobraćajnih preduzeća, taksi službi, benzinskih pumpi, a najkorisnije je upošljavanje mladih i stručnih ljudi.“
Zvonko Trifunović: Nema dialoga
“Planina Stol je najidealnija za alpinizam. Bila bi veoma pogodna i za paraglajding ali problem predstavljaju česti i jaki vetrovi, čak i u letnjem periodu. Zato je planina Crni vrh idealna za paraglajding, jer i autom može da se dođe do samog starta. Svuda u svetu, letači vole da kolima dođu do starta odakle kreću u avanturu , a da bi na Stolu došli do te tačke, moraju da pešače oko sat vremena sa opremom koja je teška i preko 20 kilograma. Primera radi, u Sloveniji su svuda asfaltirani putevi do nekih bitnih turističkih tačaka i planinskih odredišta“- smatra Zvonko Trifunović, predsednik borskog kluba ekstremnih sportova „Rock and ice“.
“Većina alpinista koji se kreću svuda po Srbiji, Stol posebno vole, najviše zbog mogućnosti da se brzo siđe sa stene, i ta planina je uvršćena u mesto za pripreme za neku ekspediciju kada je reč o penjanju.
Planinarski dom se, nažalost, otvara po pozivu kada dolazi određena grupa planinara. Stol je veoma posećen tokom cele godine. Dolaze ljudi iz Zaječara, Kučeva , Knjaževca i mnogih drugih mesta, među kojima ima planinara, ali i mnoštvo običnih zaljubljenika u prirodu, i svi su oduševljeni.“
“Postojnska jama godišnje ima oko milion posetilaca, a ulaznica je pre tri godine koštala oko 13 evra, a veoma puno zarađuju i na prodaji suvenira. Kod Zlotskih pećina nedostaju toaleti, većina ekskurzija je ranije i bila otkazana zbog tih nedostataka. Krenulo se sa uređenjem motela i to je dobro.“
“Opštinu Bor često posećuju delegacije, više puta i iz Slovenije, a često je glavna tema razgovora razvoj turizma i saradnja na tom polju. Nikada članovi kluba „Rock and ice“ i ljudi koji se bave planinarenjem, alpinizmom i drugim sportovima i istraživanjima nisu bili pozvani da prisustvuju sastanku ili pak daju neki predlog, sugestiju. Dve decenije se bavimo istraživanjima i razvojem sportskog turizma ali nikada nismo ni za šta konsultovani. Da li je reč o sujeti ili totalnom nezainteresovanošću za pravi razvoj turizma ne znam.“
“Imamo velikih turističkih potencijala ali ne uslove za neki vrhunski turizam. Dobra je stvar što ima mogućnosti za puno aktivnosti na jednom mestu :alpinizam, penjanje, letenje, vožnja bicikla itd.“
Dragan Ranđelović:Inertnost i sporost
“Svima nama zameram evidentnu inertnost. Znamo šta imamo od turističkih vrednosti, deklarativno znamo i šta treba uraditi, ali smo u svemu tome inertni i spori. Za pohvalu je što i ovakvoj situaciji postoji jedan krug ljudi koji se bori da se nešto korak po korak uradi. Nadam se da će se broj tih ljudi povećati, kako bismo iz stagnacije prešli u napredovanje i ostvarivanje vidljivih i opipljivijih rezultata“-ukazuje Dragan Ranđelović, predsednik Mladih istraživača Bora.
“Turizam je radno-intezivna grana i on može u mnogome da doprinese rešavanju problema nezaposlenosti. Pogotovu u Boru, jer naša noseća privredna grana rudarstvo i metalurgija neće više moći da doprinose rastu zapošljavanja, jer će sav razvoj tehnologije u ovoj privredoj grani podrazumeva smanjivanje radnika. Nova radna mesta treba tražiti u turizmu i nizu drugih grana koje su u vezi sa turizmom:poljoprivredi,saobraćaju,uslužnim delatnostima, ekologijom. U tom smislu je neophodno menjati i prilagođavati i obrazovni sistem.“
“Kada smo pripremali reviziju Lokalnog ekološkog akcionog plana organizovali smo jednu obimnu lokalnu anketu građana vezani, između ostalog, i za njihove stavove o zaštiti životne sredine. Po rezultatima ankete, građani smatraju da trebamo mnogo više da vodimo računa o zaštiti životne sredine nego do sada. Značajan deo našeg područja je evidentiran za zaštitu u našvišim državnim strateškim dokumentima, pa i lokalnim odlukama, ali taj proces zaštite veoma sporo ide.“
“Mislim da za razvoj turizma u Boru nije najveći problem finansijski. Glavni problem je što ona strateška opredeljenja koja smo još davno definisali, a to je da je turizam glavna alternativna privredna i razvojna grana Bora, još nismo konkretizovali. Ne postoje konkretna dokumenta kojima se definišu prioriteti, rokovi, kako bi se efikasnije i brže sve to sprovodilo u praksu. Naravno, shodno finansijskim sredstvima sa kojima raspolažemo.“
“Drugi suštinski problem je organizacijski, upravljački, odnosno kako da upravljamo svim tim turističkim destinacijama koje imamo. Različiti su oblici upravljanja svim tim destinacijama, jer nismo još uspeli da primenimo koncept javnog-privatnog partnerstva ni za jednu našu turističku lokaciju, niti imamo destinacijsku organizaciju koja bi, primera radi, upravljala Borskim jezerom, Zlotskim kanjonom, Stolom…Više korisnika je locirano na raznim turističkim destinacijama, ali među njima nema nikave koordinacije ni saradnje. Niko ih ne koordinira, niti se zna ko treba to da radi, a sama Turistika organizacija nema ta ovlašćenja.“
Redakcija “Timočkih“
Projekat “Borski biseri turizma u timočkoj nisci“ sufinansira se sredstvima iz budžeta Opštine Bor.-“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
KOMENTARI