ČAROLIJE CRNOG VRHA

“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(11)

dsc_1530Crni vrh je planina u istočnoj Srbiji, na razvođu između slivova Morave i Crnog Timoka (Crna reka), na 30km od Bora. Sastoji se od dve paleovulkanske kupe, od kojih se viša diže do 1.043 m. Planina je izgrađena od andezita, pošumljena i slabo naseljena. Severoistočnim podnožjem vodi put Bor—Žagubica.

Obiluje crnom borovom šumom, po kojoj je Crni vrh i dobio naziv. Od 1952. godine postoji planinarski dom, a prvi ski lift (sidro) na Crnom vrhu je postavljen 1985. godine dužine 980 m i kapacitetom za 30 sidra.

Crni vrh je 2010. godine dobio jednoužnu dvosednu žičaru, demontirana žičara Centar sa Kopaonika, dugu 1.368 m kapaciteta 1.193 skijaša po času, sa 169 sedišta. NJena montaža na Crnom vrhu je završena u jesen 2012. godine.Prva zvanična sezona sa novim ski liftom počela je 2013/14, gde su upotrebi dve od postojećih tri staze. Prva staza zove se ,,Jelen 1″ koja se kategoriše kao mala crvena staza dužine 800 m, dok se druga staza zove ,,Jelen 2″ kategorisana kao crveno-crna dužine 1.600 m. Treća crna staza još nije puštena u rad. Pored ovih staza postoji i ski put dužine 2.300 m. Uređen je prilazni put, parking, objekat za iznajmljivanje skijaške opreme i kafić.

mapa-skijalistaCrni vrh odavno predstavlja metu turista i izletnika, zbog čega je i daleke 1952. god. na ovoj planini izgrađen Planinarski dom, a nešto kasnije uređen je teren za skijanje sa uspinjačom. Ovde je devedesetih godina započeta gradnja jednog od najvećih zimskih centara u Evropi „Jelen – Hajat Ridžensi“. Arhitekte su ga smelo i sa puno mašte zamislili tražeći inspiraciju u Hilandaru, ali njihov san, koji je počeo da se realizuje 1996. godine, raspršio se početkom ovog veka kada su radovi zaustavljeni.
Hotel Hajat na Crnom Vrhu se procenjuje na 100 miliona dolara i u njegovoj izgradnji učestvuje konzorcijum kompanija sa najvećim udelom NIS-a od 56 odsto. Ostali suvlasnici su RTB Bor sa 20 odsto, a manje deonice imaju Energoprojekt, Srbija Šume, PTT i borska opština. Smatra se da bi hotel mogao biti završen u roku od dve godine ukoliko se obezbedi oko 40 miliona dolara. Privatizacijom NIS-a, nesuđeni Hajat nije dobio baš ništa.
Prema podacima Energoprojekta, turistički kompleks se prostire na 14 hektara, sa objektima površine 51.269 metara kvadratnih. Prodaja ili dokapitalizacija hotela Hyat regency „Jelen“ (4*) u izgradnji na Crnom Vrhu kod Bora. Objekat je u fazi izgrađenosti 50%.

img_4259Hotelski kompleks sastoji se od rezidencijskog objekta sa predsedničkim i četiri manja apartmana, površine 2.750 kvadrata. Do njega je hotel sa 390 postelja, 16 apartmana, kafe-barom, kongresnom i kamin-salom i velikim tržnim centrom. Podalje je apartmansko naselje „Ridžersi klub“ sa 56 apartmana i vilom sa 16 najluksuznijih soba. U blizini je letnja pozornica, bioskopska dvorana i zatvoreni bazeni, garaže na dva nivoa, nacionalni restoran, diskoteke, klizalište, heliodrom, ski-kafei, lokali, kao i objekti namenjeni bankama, bolnici, policiji, pošti, stambene zgrade. Sagrađena je i najsavremenija fabrika vode, trafo-stanica, tereni za žičare i ski-liftovi, obeležene staze za šetnju i sportski tereni. Naseljem bi proticala veštačka reka.

Iako su mišljenja podeljena, a megalomanski projekat na Crnom vrhu se još pominje samo u predizbornim kampanjama, neosporno je da rešavanje budućnosti hotelskog kompleksa prevazilazi kompetencije Opštine Bor u svakom pogledu.

Pitanje za lokalnu samoupravu i njenu turističku asocijaciju je kako da Crni vrh u postojećim okolnostima pretvori u turističku destinaciju. Da vas podsetimo, elementi turističke destinacije su: atrakcije, pogodnosti, dostupnost, imidž, cena i kadrovi. Šta od toga imamo na Crnom vrhu?

“Atrakcije su svi objekti i pojave u prostoru koje mogu biti na bilo koji način privlačne za turiste. One su uglavnom primarni cilj turista i u žiži su njihovog interesovanja; to je ono što ih privlači i podstiče da krenu na put i posete baš tu destinaciju; one su uzrok i razlog dolaska turista i njihovog kretanja.“
“Pogodnosti predstavljaju široki spektar usluga i objekata koji su, pored ostalog, u službi boravka gostiju. To su: osnovna infrastruktura, komunalne usluge, javni prevoz, putevi, smeštaj, ugostiteljstvo, trgovina, zanatstvo, sportski tereni, vodiči, brojne informacije i dr…“

“Dostupnost se ogleda u turističko-geografskom položaju destinacije, saobraćajnoj infrastrukturi, terminalima, ali i u viznom režimu, uslovima za ulazak u zemlju i dr.“
Kako je za imidž neophodno prethodno ispuniti sve ostale uslove, ostaje još samo povoljna cena, ali kako nikakve ponude nema ni to ne daje nikakav efekat. Zato skijalište na Crnom vrhu nije turistički proizvod koji prihoduje i povećava broj posetilaca, već je i dalje na budžetu iz koga se finansiraju zaposleni, održavanje, pa i investiranje.

Mnogi naši sagovornici uveravaju nas da se neki od problema mogu rešiti jednostavnim dogovorom i uvažavanjem i drugačijih ideja. Primera radi, problem smeštaja mogao bi lako da se reši uključivanjem hotela “Jezero“, konačišta “Vertigo“ i privatnog smeštaja u vikendicama. Svi ovi smeštajni kapaciteti nalaze se u podnožju planine i nadomak skijališta, ali su popunjeni samo tokom letnje sezone.

Neiskorišćeni resurs je i borsko ugostiteljstvo i zanatstvo. Uz malo dobre volje veliki broj privatnih ugostitelja i drugih delatnosti bi se o svom trošku preselio na Crni vrh u jeku skijaške sezone i svoje proizvode ponudio gostima.

Ali, najveći problem su kadrovi, kadrovi koji su još na nivou akcionih planova, a ne akcionog i produktivnog delovanja.

(Izvor: www.turizamiputovanja.com; Turistička organizacija “Bor“, Vikipedija)
Redakcija “Timočkih“

Projekat “Borski biseri turizma u timočkoj nisci“ sufinansira se sredstvima iz budžeta Opštine Bor.-“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *