Posle više od mesec dana sistematskih istraživanja na kasnoantičkom lokalitetu “Vrelo” Šarkamen, završena je ovogodišnja arheološka kampanja. Stručni tim koji su činili: rukovodilac istraživanja dr Sofija Petković, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, koordinator projekta Gordan Janjić, arheolog i muzejski savetnik u Muzeju Krajine u Negotinu, Marija Jović, master arheologije i Igor Bjelić, master arhitekture tokom ovogodišnje kampanje fokusirali su se na istraživanja jugoistočnog dela utvrđenja i unutrašnjosti južne i severne kule zapadne kapije.
Iako su prva sistematska istraživanja počela pre više od 20 godina, a 1996. je u mauzoleju pronađen set zlatnog nakita carice–majke Maksimina Daje, zagonetka Šarkamena nikako da se odgonetne. Arheolozi u šali često podsećaju na reči jednog od ranijih istraživača ovog lokaliteta, preminulog dr Miodraga Tomovića, kako je na Šarkamenu pronađeno više zlata nego keramike. I zaista poslednjih godina otkrivaju se neki detalji koji nemaju analogiju u sličnim građevinama, pa i tako dodatno doprinose misteriji samog ovog mesta. Lane je to bio vodotoranj, jedan od najočuvanijih na našim prostorima, sada su to nove dve prostorije, otkrivene duž južnog bedema, ali i severna kula zapadne kapije koja je, takođe, iznenadila istraživački tim.
-Iskopavanjem severne kule zapadne kapije došli smo do saznanja da je kula vrlo karakteristična zato što je kružna iznutra, a osmougaona spolja. Šta je tačno za sada ne može da kažemo jer ni kod nas, ni u svetu, nemamo analogije za ovako nešto. Iskopan je ulaz u kulu, stepenice koje su bile potpločane opekom i iskopan je kvadratni kanal uz severni zid kule, čiju funkciju za sada ne znamo. Materijala ima izuzetno malo – kaže arheolog Marija Jović.
Arheolozi veruju da bi, možda, ta kula mogla, umesto odbrambenog, da ima i reprezentativan karakter. Možda je u njoj, vele, neka monumentalna fontana, kakve su građene u to doba. U novembru će se raditi geofizička prospekcija u unutrašnjosti lokaliteta, jer se veruje da i tu ima nekih objekata i da ti bu mogla da bude carska palata.
-Jugoistočni ugao utvrđenja sa jugoistočnom kulom je najmarkantniji objekat kada se približavate lokalitetu. Ona dominira Vrelskom rekom i na neki način je reper lokaliteta, pokazatelj da ste stigli na Šarkamen. Planirano je bilo i da rekonstruišemo zapadnu kapiju sa dve kule, severnom i južnom, to su osmougaone kule, jer kroz tu kapiju se ide na deo lokaliteta gde se nalazi carski mauzolej, koji je takođe konzerviran i onda imamo tri celine koje su na tom putu posetilaca, juistočni ugao sa kulom, zapadna kapija i mauzolej – kaže rukovodilac radova na “Vrelu” dr Sofija Petković.
Šarkamenski kompleks, 100 sa 100 metara, je utvrđeni rezidencijalni kompleks koji je imao odbrambenu ulogu, ali je nastojao da svojom monumentalnošću pokaže da tu živi car. “Vrelo” na svoju carsku ulogu podseća i zbog vodotornja, koji je kompleks napajao vodom, kontrolisao njenu protočnost…
-Tu su ostaci niša, lepi dovratnici, lukovi i drugi detalji koji su dodavali jednu posebnu crtu estetici ovog kompeksa. U svakoj od prostorija nailazimo na ostatke rušenja ovih građevina, a ove godine uočili smo postojanje crepova, što znači da je u izvesnoj meri barem deo objekta koji smo do sada otkrili bio završen –ističe arhitekta Igor Bjelić, čiji je posao na “Vrelu” da tehnički zabeleži sve što arheolozi iskopaju.
Svaki zid, svaki kamen ima svoju priču, pripovedaju arheolozi, jer nam čak i ruševine govore da li je neku građevinu srušilo vreme ili, možda… ljudi. Monumentalne građevine na “Vrelu” zahvaljujući ovom vrednom četvoročlanom timu, uz pomoć desetoro radnika, polako otkrivaju svoju svrhu.
-Prezadovoljni smo učinjenim, jer je zaista urađeno više nego što smo planirali. Nadamo se da smo ovim našim iskopavanjem napraviti dobru podlogu onima koji se bave zaštitom nepokretnih kulturnih dobara i da će se sada, posle dve godine pauze, ovo do sada iskopano konzervirati, jer je nepobitna činjenica da ono što je do sada zemlja čuvala, kad se iskopa brzo propada. Suština je svakako da se sve ovo zaštiti da bi sutra mogli od toga da pravimo razvoj kulturnog turizma. Imamo podršku što se tiče sufinansiranja projekta istraživanja, ali potrebna nam je veća podrška po pitanju infrastrukturnog obezbeđenja, od izgradnje puta, osvetljenja, obezbeđenja i svega što je potrebno jednom lokalitetu da mu pružimo šansu da on se održivo može da razvija i da opstane – kaže arheolog i viši muzejski savetnik Gordan Janjić, koordinator projekta.
U senci vandalskog čina, kada su nepoznati nepopravljivo uništili vodotoranj za snabdevanje vodom, jedinstven na našim prostorima, ali i pod južne kule zapadne kapije, ovogodišnja kampanja je, kao i lane, prošla sa značajnim nalazima. Oni, možda, nisu vredni za tragače za zlatom, ali jesu za istoriju jer su samo korak napred ka cilju da se šarkamenski kompleks uvrsti na listu UNESKO-a kao palata bliznakinja Feliks Romuliane.
-Cilj je da ovaj lokalitet bude turistički valorizovan, da posetioci mogu da dođu do lokaliteta, ali adekvatnih prilaznih puteva i dalje nema, iako je prošlo 20 godina od prvih istraživanja. Da se svake godine gradilo po 250 metara mi bi sad imali put. Problem je i sa strujom, drvene bandere su dotrajale i u veoma su lošem stanju. Da bi ovaj lokalitet zaštitili potrebna je i dobra rasveta i video nadzor i mi ćemo raditi na tome – kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.
Ove godine je, inače, Ministarstvo kulture i informisanja istraživanja lokaliteta “Vrelo” sufinansiralo sa milion dinara. Opština Negotin i Muzej Krajine za ove namene izdvojili su oko 400.000 dinara.
Projekat „Negotin na putu transparentnog, ekonomskog, infrastrukturnog i stabilnog razvoja“ sufinansira Opština Negotin
KOMENTARI