KORAK KA DALEKOM CILJU

“Borski biseri turizma u timočkoj nisci“(4)

Da li je turizam u Boru u napredovanju, stagnaciji ili nazadovanju? Ako izbegnemo krajnosti koje se ogledaju u crno-beloj slici stanja, svi naši mnogobrojsni sagovornici se slažu da pomaka ima. Ali, generalno preovladava i mišljenje da se sve radi haotično i bez jasnog plana i programa. Sama “Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011 – 2021. godina“, u kojoj je značajno mesto dato i razvoju borskog turizma, je obiman popis lepih želja. Neke od njih su realne a neke, po nama, nerealne i neostvarive.

Bora Stanković, direktor borske Turističke organizacije smatra da je nesporno  da se borska turistička privreda u poslednjih 5-6 godina praktično pokrenula iz mrtvila u kome se nalazila. U proteklom periodu se zaustavilo propadanje i došlo je do oživljavanja turizma. Borski turizam je u fazi rasta. Još pre 7-8 godina u Boru su bila svega dva ugostiteljska objekta koja su radila, hotelski smeštaj je bio u totalnom propadanju, a turistički lokaliteti devastirani i zatvoreni za posetioce. Mnogi od njih su to i danas.

Bora Stanković

Bora Stanković

-Krenulo se uz skromna finansijska sredstva sa namerom da se jedan po jedan od mnogobrojnih bisera borskog turizma revitalizuju. Jedan od tih bisera je i kanjon Zlotske reke sa pećinama, gde su rekonstruisane pešačke staze i obnovljena rasveta u Lazarevoj pećini. Činjenica je, međutim, da ovaj lokalitet nije u potpunosti uređen i on još nije kompletan turistički proizvod koji će zadovoljiti sve potrebe turista koji dođu ovde. Tu, pre svega, mislim na motel i jezero koji su u vrlo lošem stanju i nisu u funkciji. Mi trenutno nemamo na Zlotskim pećinama nikakvu ugostiteljsku ponudu koja bi zadržala dosadašnje posetioce i privukla veći broj novih. Vrlo je značajna sanacija hotela “ Jezero“ na Borskom jezeru, koji, po meni, predstavlja ključnu tačku razvoja borskog turizma. Hotel “Jezero“ je danas moderan i ekskluzivan objekat sa značajnim smeštajnim kapacitetima što stvara preduslov za povećani broj turista koji nam dolaze i odatle posećuju i ostale turističke destinacije u široj okolini.

Stanje deficita kvalitetnog smeštajnog kapaciteta se poslednjih godina značajno poboljšalo: izgradnjom hotela “Albo“, smeštajnim kapacitetima u Brestovačkoj banji, otvaranjem nekoliko hostela i konačišta u Boru-smatra Stanković.

Prvi čovek borskog turizma posebno želi da istakne rad na stvaranju uslova za razvoj seoskog turizma kao veoma potencijalnoj turističkoj mogućnosti. Naglašava da je po prvi put u istoriji Bora rađena kategorizacija privatnog smeštaja. Za nekoliko godina se došlo do cifre od 50-ak ležajeva u 20-ak smeštajnih jedinica u selima borske opštine, Banjskom Polju i na Borskom jezeru.

-Do ubrzanijeg razvoja borskog turizma u proteklom periodu, po mom mišljenju, nije došlo zbog nedostatka finansijskih sredstava i nedostatka strateških dokumenata koji bi bili obavezujući. To nemamo ni za jedan turistički lokalitet kako bi znali šta smo planirali, za koliko novca i u kom vremenskom periodu. Imamo obilje raznovrsnih turističkih potencijala i prosto je nemoguće u ovim uslovima sve to ravnomerno razvijati i to na jednom dinamičnom nivou. Zato je potrebno jasno definisati šta su prioriteti, na čemu se u određenom vremenu radi i to kompletirati u svakom pogledu kao jednu celinu koja ima sve neophodno, kako bi stekla definiciju turističkog proizvoda namenjenog turistima. Mi moramo da shvatimo da smo u trci sa velikim turističkim industrijama koje su razvijenije i moćnije i koje teže da privuku profit i zaradu koju svetski turizam ostvaruje. Jednom rečju, borski turizam bi najpre trebao da postane samoodrživ a nakon toga i profitabilan-zaključuje Stanković.

Da se vratimo za tren ponovo na“Strategiju lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011 – 2021. godina“, u kojoj turizam zauzima vidno i prioritetno mesto. Akcioni plan te strategije vrlo nesistematično i nedorečeno samo nabraja taksativno sve što je neko radeći na strategiji uspeo da pobroji. Jednom rečju, kreće se od sasvim nerealnog do realnog i izvodljivog, ali se celovita slika strategije uopšte ne sagledava.

Šta je, po nama nerealno i nedefinisano:

-Sanacija regionalnog puta Bor – Dubašnica – Markovac.

(Kog “regionalnog puta“? Kada je on izgrađen, kada je propao pa ga treba sanirati?)

-Završetak izgradnje hotela „HYATT REGENCY“ JELEN

( U akcionom planu se kaže da je “u toku realizacije strategije“, da će to doprineti “unapređenju turističkih kapaciteta na teritoriji opštine, povećanju zaposlenosti…“ Kao izvori finansiranja navode se:“sopstvena sredstva , opštinski budžet, ministarstva , fondovi EU, donatori…“

Za oba napred navedena posla Opština Bor malo se ili nimalo pita, pa se nameće pitanje šta će oni u lokalnoj strategiji.

-„Rudarski turizam’’

(Zanimljivo, originalno i ekstremno i po samoj definiciji, ali i to malo zavisi od nas. Da ga ne bi svrstali u “rudarski avanturizam“ treba najpre uzeti u obzir sudbinu borskog rudarenja, privatizaciju, investitore, buduće vlasnike…)

-Žičara na lazarevom kanjonu(?)

Sledeći navedeni prioriteti Akcionog plana Strategije su već realniji. Nedostaje im sistematičnost, pripadnost određenim celinama kako bi se videla i njihova funkcionalnost. I tu se finansiranje očekuje od: opštinskog budžeta, ministarstava , fondova EU, donatora:

-Sanacija i rekonstrukcija motela „Zlotske pećine“

-Sanacija i rekonstrukcija crkvenih hramova (gradskih i seoskih)

-Izgradnja Vizitor centra Bor

-Izgradnja namenskog objekta za izlaganje minerološke zbirke tehničkog fakulteta

-Mokri čvor na Lazarevoj pećini

-Etno-selo Gornjane

-Motel na Lazarevoj pećini

-Kuća starih zanata

-Rekonstrukcija staze od Lazareve pećine do pećine Vernjikice

-Uređenje vidikovca na starom površinskom kopu Borskog rudnika-“Staklena potkovica“

-Razvoj seoskog turizma i smeštaja u domaćoj radinosti (obuka domaćina, kategorizacija, promocija)

-Izgradnja i uređenje vidikovca u Lazarevom kanjonu

-Nastavak na uređenju trase stare cnovrške pruge

(ukupno 18,5 km od autobuske okretnice u Boru 2 pa do spomenika na planini Crni vrh)

Od kompetentnih sagovornika smo upozoreni da sama strategija nema operativni karakter, već je ona samo vizija.  Ako je i tako, onda je neophodno sagledati šta je u prvoj polovini “roka“ Strategije urađeno, šta je urađeno van Strategije. Da bi ova naša medijska priča bila održiva moramo ostati na činjenici da i Strategija razvoja turizma potencira održivost. Da li je neko u proteklih pet godina bar sagledao kolika je cena završetka hotela na Crnom vrhu, i postoji li procena njegove održivosti?

Redakcija “Timočkih“

 Izvor:“Strategija lokalnog održivog razvoja opštine Bor: 2011 – 2021. godina“

 

Projekat “Borski biseri turizma u timočkoj nisci” sufinansira se sredstvima iz budžeta Optine Bor – “Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *