DANI VIŠNJE U VASILJU

U prethodnih nekoliko godina na području Vasilja je, zahvaljujući subvencijama opštine Knjaževac, niklo 300 novih hektara pod višnjom. U čast voću koje im omogućava bolji život, stanovnici Vasilja pokrenuli su manifestaciju Dani višnje. Prva je održana u nedelju, 29. maja.

Vasilj je mnogo godina čekao na manifestaciju koja će oživeti selo i okupiti njegove stanovnike, posebno manifestaciju u čast i slavu višnje, voća, koje nam omogućava da bolje živimo, kazao je na Prvim Danima višnje pomoćnik predsednika Opštine Saša Petrović.

– Prethodnih godina uložili smo dosta sredstava, pomogli da se podigne 500 hektara novih zasada pod višnjim. Danas imamo oko 2000 hektara pod višnjom. Prva smo opština po obimu proizvodnje u Srbiji i među 10 najvećih u Evropi – rekao je Petrović.

Predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Dalibor Stanojević inicirao je zaštitu geografskog porekla knjaževačke višnje.

– Višnja je voćna vrsta koja ima dugu tradiciju u našoj opštini. Mnoga deca su školovana zahvaljujući prihodima od višnje, sagrađene su kuće. Voleo bih da ova manifestacija pokrene formiranje udruženja “Knjaževačka višnja“, kako bi se ušlo u zaštitu geografskog porekla naše višnje – kazao je Stanojević.

Tokom prethodnih godina u Vasilju je, zahvaljujući opštinskim subvencijama, niklo preko 300 hektara novih zasada višnje. Bio je to jedan od razloga za pokretanje manifestacije, koja će, kako organizatori najavljuju, postati lepa tradicija ovog sela.

– U Vasilju je zasađeno oko 300 hektara višnje dok je ova vlast bila. Zadovoljni smo i inicijativa mesne zajednice bila je da pokrenemo “višnjijadu“. Nazvali smo je “Višnjičica rod rodila“ i nadamo se da će postati tradicionalna – rekao je sekretar MZ Svetomir Antić.

Prve Dane višnje, mesna zajednica Vasilj organizovala je uz podršku Udruženja za negovanje tradicije “Izvor“. U centru sela okupili su se domaćini i domaćice sa svojim kulinarskim proizvodima od višanja, predmetima narodne radinosti, starim alatima.

Nagrade su dobili oni sa najautentičnijim eksponatima. Za izvornu pesmu i igru, te lepe stihove, pobrinuli su se učenici  osnovnih škola, članovi kulturno – umetničkog društva penzionera “Sunčana jesen“, te veterani Škole folklora “Kolo“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *