Timočke

„Na ivici opstanka“ (8)

Novinari  i vlasnici lokalnih medija u Timočkoj Krajini su složni da je situacija u lokalnim medijima na ovim prostorima loša. Kao razloge za ovakvo stanje u kojima su se našli mediji navode: nedostatak medijske stručnosti, znanja, sredstava, ali i da su uslovi za rad otežani. Izuzetno loš materijalni položaj , gde novinari uglavnom rade „za minimalac“ ili moraju da obavljaju nekoliko poslova kako bi preživeli  dodatno utiče na njihov entuzijazam da svoj posao odrade kvalitetno i da se građani na lokalu adekvatno informišu o svim gorućim problemima.

-U Timočkoj Krajini se na prstima jedne ruke mogu nabrojati mediji za koje se može reći da ostvaruju javni interes tako što argumentovano kritikuju političke aktere (i vlast i opoziciju), da su posvećeni istraživačkom radu i da proizvode medijske sadržaje koji nisu samo puke vesti o dnevnim događajima.Razlog tome je i u nedostatku kadrovskih kapaciteta, jer dobar novinar, zbog niske zarade, ne želi da ostane u maloj sredini-kaže Saša Trifunović, vlasnik Agencije za konsalting i menadžment Press Centar „Ist medija”.

Kao najbolje modele finansiranja medija predlažu: projektno finansiranje organizacija zemalja EU, pretplata, komercijalno oglašavanje, realizaciju projekata prekogranične saradnje. Danijela Novović, zamenik direktora „Štampa, radio i film“ doo Bor, smatra da za sada nema dobrog rešenja finansiranja medija i njihove potpune nezavisnoti od državnog novca.

-Sve ovo govori da su se stekli uslovi za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima, da lokalne vlasti moraju da izdvajaju više sredstava za medije, da raspisuju konkurse i poštuju uslove konkursa pri dodeli i pravdanju sredstava i da se predvide kazne ukoliko to ne učine-kaže Novovićeva.

Sa druge strane Suzana Mihajlović Jovanović, novinarka i glavni i odgovorni urednik NG portala,  naglašava da je projektno sufinansiranje umesto kvalitetne medijske scene doprinelo njenom sunovratu.

-Nažalost, projektno sufinansiranje medija se kod nas svodi na finansiranje podobnih medija. Provuku se i oni koji svoj posao rade kvalitetno i u skladu sa kodeksom i novinarskom etikom, ali takvi mediji, po nekom nepisanom pravilu dobiju tek neznatni deo kolača. Projektno sufinansiranje je umesto kvalitetne medijske scene doprinelo njenom sunovratu, copy-paste novinarstvu, odsustvu svake etike i moralne i profesionalne i dovelo do toga da se na medijima koji najviše sredstava dobijaju na konkursima i javnim pozivima proizvode propagandni sadržaji, te su oni i produžena ruka vlasti. Ne znam koji bi model mogao da se primenjuje, ali smatram da je neophodno da kad se već “ocenjuju i procenjuju” projektni predlozi budućih medijskih sadržaja, da bi trebalo da se ocenjuju i proizvedeni sadržaji, s tim što bi te sadržaje morala da ocenjuje struka, a ne finansijer/sufinansijer-kaže Jovanovićeva.

Kao prednost projektnog sufinansiranja medija Vesna Obrenović, novinarka i urednica Informativnog portala istočne Srbije „Radio Magnum“ izdvaja kvalitetne medijske sadržaje.

–-Uvek treba podržati dobru ideju i kvalitetan medijski sadržaj. Kao manu projektnog sufinansiranja medija bih navela često neprepoznavanje važnosti izveštavanja o određenoj temi od javnog interesa od strane komisije –kaže Vesna.

Novinar Darko Stojadinović, smatra da su lokalne samouprave transparentne samo podaničkim novinarima.

-Informacije su dostupne samo podaničkim novinarima, i to samo one koje odgovaraju političarima.  Što se tiče visine izdvajanja sredstava za informisanje, to su mizerna sredstva koja se dodeljuju po stranačkim naredbama. Konkretno, u slučaju Grada Bora, najviše sredstava za informisanje je otišlo medijima van Bora koji uopšte nemaju dopisnike u Boru-zaključuje Stojadinović.

I Saša Nikolić, vlasnik “Radio Saške” iz Mosne,opština Majdanpek, deli sudbinu većine medija sa ovih prostora i naglašava da je situacija iz godine u godinu sve neizvesnija.

-Zarade lokalnih novinara,pa i vlasnika medija su minimale. Opstati na tržištu i održati medij u današnje vreme postaje nemoguća misija-kaže Saša.

Nikolić ne gubi optimizam i nada se nekim boljim vremenima, kada će novinari raditi za pristojnije zarade kako i dolikuje predstavnicima sedme sile.

U Timočkoj Krajini ima 20 veb sajtova, tri novine (nedeljnici i periodici), sedam radija ili internet radija i 10 televizija ili internet televizija.

Projektni tim “Timočkih”