„OSI na lokalnoj političkoj sceni“ (10)
Udruženje invalida rada u Majdanpeku, za više od pola veka postojanja funkcionisalo je u nizu država kao dosledni nastavljač aktivnosti koju je prva registrovana organizacija invalida rada, prema zvaničnoj registraciji, započela još davne 1964.godine. Okuplja skoro 200 članova među kojima su posle svih zakonskih promena nekako najbrojniji invalidski penzioneri koji od ovog svog udruženja očekuju pre svega druženja, po koje sportsko takmičenje, zabavu ili izletničko putovanje do obližnjih gradova u kojima sa sebi sličnim udruženjima ostvaruju višegodišnju saradnju.
-Puno se toga promenilo poslednjih godina, a nekako najviše u poslednje dve, kada je korona virus mnogima zatvorio sva vrata i prinudio većinu naših članova da i onako ne baš bogat društveni život maksimalno redukuju i svedu na minimum,“- kaže Milorad Atanasković, dugogodišnji predsednik ovog Udruženja: – Mi i u tim uslovima pokušavamo da poštujući sve mere prevencije i zaštite organizujemo prigodne sadržaje i omogućimo našim članovima da se informišu i druže. Budući da je reč o ljudima narušenog, odnosno, osetljivog zdravlja koji i sami znaju da se moraju čuvati, ti skupovi, pa i naši redovni nedeljni sastanci održavaju se sa nešto manjim brojem učesnika. Odziv je, međutim, i dalje veoma dobar, jer čak i vremešnim članovima sa osam decenija života poput leka prijaju ti skupovi i prilike da se u društvu onih koji ih dobro razumeju, provede neko vreme.“
Što se političkog angažovanja tiče, tu nekog posebnog interesovanja nema među članovima. Udruženje je, razumljivo, apolitično, a i članovi, uglavnom, opterećeni svojom mukom to prepuštaju mlađima i zdravijim. Na drugoj strani, mlađe osobe sa invaliditetom uglavnom nisu zainteresovani ili nisu još uvek i članovi ovog udruženja. Iako je povremeno moglo da se čuje mišljenje da bi predstavnik ovog udruženja, odnosno, ove kategorije ljudi trebalo da se nađe i u organima izvršne vlasti, do toga nije došlo: – Ostvaruje se, međutim, zavidan nivo saradnje sa lokalnom samoupravom, sa Centrom za socijalni rad, sa Crvenim krstom Majdanpek koji imaju sluha za zahteve našeg udruženja i potrebe članova.“
Nekada ranije, nekada pre, za sve aktivnosti ovo Udruženje je moglo da računa na izdašnu pomoć Rudnika bakra Majdanpek, „Zlatare“, Fabrike bakarnih cevi, ali to je bilo u neko drugo vreme, kada je obaveza prema osobama sa invaliditetom bila veća. Nekadašnji invalidi rada, invalidski penzioneri sada su nekako više upućeni na lokalnu samoupravu, mada, ima svetlih izuzetaka i spremnosti da se pomogne i od pojedinih privatnih preduzeća, zbog čega u ovom udruženju posebno hvale „Bor travel“.
„Ta pomoć, finansijska ili u uslugama ovom Udruženju je neophodna pri organizaciji susreta sa penzionerima, invalidima rada iz drugih gradova regiona i Timočke krajine ili pak za odlazak na njihove slične manifestacije sa malo takmičenja sportskih prigodnih, zabavnih sa učešćem folklora i recitatora, ali i prigodnih ekskurzija do izletišta ili manastira. Kako god, ljudima ta druženja prijaju i kako kažu održavaju njihovu „društvenu kondiciju“.
Članovi Udruženja invalida rada Majdanpek su veoma revnosni kada je u pitanju izlazak na izbore, jer to smatraju svojom obavezom i građanskom dužnošću. Skromni u svojim zahtevima, uglavnom su zadovoljni kada im se deo zahteva ispuni, organizuju besplatni specijalistički lekarski pregledi i druge zdravstvene usluge, tu i tamo rezervišu, obeleže mesta za parkiranje, recimo, olakša pristup, obezbedi besplatan autobuski prevoz na području opštine, organizuje pomoć u kući za najugroženije… Međutim, svaki susret sa članovima ovog udruženja otkriva da ima još mogućnosti da se sa malo para i više dobre volje i njihov život olakša i učini boljim.
Projektni tim nedeljnika „Timočke“
KOMENTARI