Novinari na radnom zadatku
“Na ivici opstanka“ (1)
Opšta nesigurnost, strah od gubitka posla i plate i samim tim strah za egzistenciju, utiču na situaciju u medijima, pokazuju mnoga istraživanja o uticaju ovih problema u medijima na informisanje građana Srbije.
“Nesigurnost novinara dosegla je zabrinjavajući nivo i to kod više od 60 odsto ispitanika“, pokazuju rezultati istraživanja Fonda za otvoreno društvo. “Novinare najviše tište pravna nesigurnost, nesigurnost radnog vremena, radnog mesta i uslova rada“.
„ Sve to doprinosi tome da su mediji sve manje i manje profesionalni odnosno da ih je sve teže i teže podvesti pod tu definiciju, a da se profesionalni standardi u obavljaju medijskih poslova, dakle u obavljanju novinarskih poslova polako krune“, kažu u Fondu za otvoreno društvo.
Istraživanje Sindikata novinara Srbije pokazalo je da van Beograda novinari rade za plate i honorare koji su od 25.000 do 35.000 dinara; dva slobodna dana sedmično ima 70% ispitanih, 24% jedan slobodan dan,7% nijedan;u privatnim medijima 48 % ispitanih nema visoko obrazovanje; u privatnim medijima nema sindikata…
Uvažavajući sva istraživanja i konstatacije o trenutnom stanju u medijima, smatramo da je, uz sve nedoslednosti i tranzicione boljke, značaj i uloga lokalnih medija za lokalne sredine i građane koji u njima žive veliki. Ako fudbal, “najpopuarniju sporednu stvar na svetu“, igraju Real, Mančester, pa Zvezda i Partizan, igraju ga i “Timok“, i “Hajduk Veljko“, i “Bor“.
Svedoci smo da su “beogradski mediji“ odavno digli ruke od lokalnih tema, pa mnogi lokalni novinari radeći za vrlo skromne honorare tih “velikih medija“ uspevaju sa lokala da plasiraju samo vesti iz “crne hronike“. Građana i njihovih svakodnevnih problema odavno u tim medijima nema.
Nasuprot tome, lokalni mediji još uvek uspevaju u značajnoj meri da građane informišu o lokalnim temama: komunalnim problemima, infrastrukturnim radovima, radu javnog sektora i javnih institucija, sportu, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, stavovima lokalnih političara, stavovima građana…
Analizirajući mnoga dosadašnja istraživanja, zapala nam je za oko konstatacija u istraživanju Sindikata novinara Srbije:
“Na osnovu izveštaja Agencije za privredne registre, upitnik smo mejlom uputili svim direktorima registrovanih firmi, i ponovili više puta. Istovremeno, kontaktirali smo ih telefonski.
Odziv na anketu: odgovorilo nam je: 76; nije nam odgovorilo: 365; ne javlja se niko ni na telefone ni na mejlove: 518; neće da nam odgovori: 17; nema ni broj telefona ni mejl: 21.“
Nismo, što ne znači da ih nema, pretragom našli ni jedno istraživanje ili anketu koja je zasnovana na neposrednom razgovoru ili anketiranju samih novinara! Ne direktora, glavnih i odgovornih urednika, vlasnika medija!
Kao medij, koji pokriva ceo region istočne Srbije(Zaječar, Bor, Knjaževac, Sokobanju, Boljevac, Majdanpek, Kladovo i Negotin) imamo stalne dopisnike iz svih navedenih sredina i u kontaktu smo na dnevnom nivou, a nalazimo se na “radnom zadatku“ i po više puta mesečno u svakom od navedenih gradova i opština. Mi razgovaramo, razmenjujemo informacije, iznosimo lične i profesionalne probleme…Mi se neposredno poznajemo do socijalnog i porodičnog stanja.
Zato smelo iznosimo tvrdnju da je stanje u lokalnim medijima vrlo kompleksno i slojevito. Nije ni crno ni belo. Ono u najvećem obimu deli sudbinu sredine u kojoj egzistira.
Navodimo nekoliko uzročno-posledičnih faktora koji značajno utiču na stanje u lokalnim medijima:
-Istraživanja, koja nisu vezana za određenu trenutnu vlast, pokazuju da 85 % novca od potencijalnih oglašivača ostaje u Beogradu. Od preostalih 15 %, koji se “probije“ do lokala, preko 80% ode u lokalne televizije.
-U delu sufinansiranja medijskih projekata postoji očita nedoslednost. Svi će reći da je javni interes i kvalitet projekta na prvom mestu, ali u praksi u poslednje vreme to baš i nije tako?!
-Sve više “beogradskih medija“ konkuriše projektima na lokalu. Sve više novinara iz tih redakcija dolazi u male sredine za visokim funkcionerima i “otima vreme“ tamošnjim novinarima, pa oni ne mogu ni teoretski da kandiduju neku od lokalnih aktuelnih tema(predsednik, predsednica vlade, ministri… iz Bora, Zaječara, Majdanpeka…odgovaraju na pitanja o Kosovu, Briselu, Beogradu na vodi…).
-Šira javnost malo ili nimalo zna o svakodnevnim pritiscima na lokalne novinare, na modalitete i raznovrsnost tih pritisaka, koji ne moraju nužno biti “prebijanje“ ili uskraćivanje finansiranja kroz projekte.
-Mali budžeti ne omogućavaju angažovanje školovanih novinara, plaćanje lekturisanja tekstova, angažovanje advokata, zanavljanje sredstava za rad…
-Percepcija, ali i zamena teza, većine žitelja na lokalu je da novinari, odnosno “sedma sila“treba da aktivno učestvuju u rešavanju njihovih problema, pa ih i po tom pitanju poistovećuju sa političarima i smatraju odgovornim.
-Lokalni mediji ne uzimaju se kao partneri velikim medijima u realizaciji projekata vezanih za, recimo, proces pridruživanju Evropskoj uniji.
U Timočkoj Krajini ima 20 veb sajtova, tri novine(nedeljnici i periodici), sedam radija ili internet radija i 10 televizija ili internet televizija.
U ovim medijima trenutno ima 100-tinak stalno zaposlenih i oko 50 honorarnih saradnika, pri čemu pojedini rade i za više medija, pa ih je praktično upola manje od navedene brojke.
Većina ovih medijskih radnika nalazi se na ivici egzistencije i ukoliko se odnos prema medijima i medijskim radnicima uskoro kvalitativno ne promeni ni postojeći nivo informisanja građana neće opstati.
Izvor podataka: APR, Sindikat novinara Srbije, Fond za otvoreno društvo, medijski napisi, neposredno prikupljeni podaci.
Projektni tim „Timočkih“
„Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI