„OSI na lokalnoj političkoj sceni“ (3)
Osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa brojnim preprekama i vode tešku borbu za svoja prava. Još uvek nemaju pristup svim javnim institucijama, gotovo da su isključene iz kulturnog pa i političkog života lokalne zajednice. Po rečima Ane Ranđelović, predsednice „Udruženja multiple skleroze Knjaževac“, koje broji 45 aktivnih članova, u ovom mestu nije poznat tačan broj OSI, kao ni onih koji boluju od MS.
– OSI najbolje znaju sa kojim se problemima susreću i kada je reč o pristupačnosti objekata, mi najbolje znamo gde možemo doći ili ne, kao i model po kome bi nešto moglo da se prilagodi potrebama OSI. Nažalost, i dalje su nam jako važne institucije u opštini nepristupačne. Obraćala sam se dopisom na mnoge adrese, a iz pošte, koja nam, takođe, nije pristupačna, sam dobila odgovor da bi oni rado obezbedili prilaz, ali da to nije finansijski izvodjivo jer nemaju planirana sredstva za takve radove i stepenice su strme, a isti je slučaj i sa zgradom suda, kao i zgrade PIA. Puno puta sam ukazivala da je neophodno nabaviti guseničar koji bi olakšao pristup mnogim institucijama u gradu, međutim bezuspešno. Predložila sam da postave zvono i odrede službenika koji će da izađe i pomogne osobi sa invaliditetom, što bi bilo najednostavnije rešenje, ali tako nešto se još uvek nije desilo-priča Ranđelovićka.
Ana Ranđelović
Ona dodaje da su OSI potpuno odsečeni od kulturnih dešavanja, a donekle i od obrazovanja.
– Dom kulture nema prilaz za OSI. Osnovne škole imaju rampu, ali već na sprat osoba sa invaliditetom koja je u kolicima ne može da ode. Knjaževac ima olimpijski bazen “Banjicu”, ali je nepristupačan nama, dok nam je i Zdravstveni centar delimično pristupačan. Svojevremeno smo radili projekat sa decom iz srednjih škola i sa Domom učenika i održali radionicu sa učenicima kada mi je prišla jedna devojčica i kazala da do tada nije znala šta znači pojam osoba sa invaliditetom, što samo govori da se o tim ljudima jako malo govori kao i o njihovim potrebama i problemima sa kojima se susreću ali i o kvalitetima koje poseduju – nastavlja naša sagovornica.
Ana naglašava da ima i dobrih primera, poput Centra za socijalni rad, Zavoda za zapošljavanje, škole, zgrade Opštine, naročito Muzej, gde zaposleni nastoje da otklone sve barijere, kako bi prisutupačnost svim građanima podjednako bila zastupljena.
-Kada govorimo o pristupačnosti to je veoma širok pojam. Pored ovih institucija koje imaju rampu za prilaz OSI, to imaju i mnogi lokali u gradu, ali nemaju pristupačan toalet. Tako da se i tu javljaju problemi –dodaje Ranđelovićka.
Njihova kreativnost u društvenom radu je vidljiva tek ponekad. Aktivnosti na lokalnoj političkoj sceni kada su OSI u gradovima u Timočkoj krajini u pitanju, gotovo da nema. I pored borbe udruženja koja okupljaju lica sa invaliditetom, još uvek se čini kao da su ove osobe na margini društva, kao i da im je potrebno mnogo snažnije delovanje, za rešavanje najurgentnijih problema sa kojima se suočavaju.
Naša sagovornica smatra da je neophodno formirati nacionalnu organizaciju koja bi okupila OSI iz cele Srbije, sa centralnom bazom u Beogradu, i to bez pojedinačnog političkog opredeljenja.
– Stav udruženja i i moj lični stav na kome insistiram kao predsednik udruženja koje okuplja OSI je da se ne opredeljujemo ni za jednu političku stranku. Imamo dobru saradnju sa Opštinom, kao što smo imali i ranije, i ne želimo da odabirom za neku od političkih opcija nanosimo kasnije štetu članovima udruženja, zbog tog svog izbora. Ali naravno da je potrebno da se glas OSI čuje na mnogo bolji i jači način, i da je potrebno da se OSI uključe više u političke tokove života. Ali samo kada bi se razvila neka organizacija poput grupe građana, koja ne bi bila politički opredeljena isključivo za jednu stranku, već zastupala interese svih OSI, verujem da bi to bila dobra priča-objašnjava Ranđelovićka.
OSI do sada, nastavlja naša sagovornica, svoje probleme ali i rad iznose uglavnom preko sredstava javnog informisanja, radionica i drugih aktivnosti koje organizuju. Deluju najčešće preko udruženja, dok je i dalje određen broj ovih ljudi udaljen od društvenog života zajednice.
– Nas se neko seti kad su izbori i kada je potreban naš glas, i to treba menjati. Kada bi neka organizacija okupila OSI I na taj način imala svoje predstavnike u skupštinama opštine i gradova, verujem da bi tada pokazali bi da smo i mi bitni , da nas ima u svim sferama i verujem da bi lakše ostvarivali svoje ciljeve, brže rešavali problem, i radili na promeni svesti kod građana i razbijanju svih predrasuda o OSI-zaključuje naša sagovornica.
Projektni tim nedeljnika “Timočke”
KOMENTARI