MINISTARKA ČOMIĆ: SRBIJA JE OPREDELJENA ZA ZELENU AGENDU

Kakav vazduh udišemo? (2)

Prema oceni kvaliteta vazduha , na osnovu rezultata koji su predstavljeni u dokumentu pod nazivom Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019.godinu, grad Bor je svrstan u gradove u najvišoj kategoriji zagađenja zbog prekomerne koncentracije sumpor-dioksida (SO2), a u gradu Zaječaru vazduh je bio treće kategorije , prekomerno zagađen vazduh zbog prekoračenja granične vrednosti za suspendovane čestice PM10. U ovom dokumentu ističe se da je srednja godišnja vrednost koncentracije SO2 prekoračila graničnu vrednost na jednoj stanici, u Boru na stanici Gradski park, iznosila je 55µg/m3 , dok su se vrednosti na ostalim stanicama kretale u opsegu od 6 do 34µg/m 3 .

-Dnevna granična vrednost od 125µg/m3 bila je prekoračena u Boru, gde je na stanici Gradski park bio čak 41 dan sa prekoračenjem, na stanici Brezonik 11 dana a na stanici Institut osam dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti. Dvadesetpetu vrednost u opadajućem nizu maksimalnih satnih koncentracija sumpordioksida veću od 350µg/m3 , po podacima za 2019. godinu, imaju sve stanice u Boru što govori da je prekoračen dozvoljeni broj sati sa koncentracijama većim od 350µg/m3 tokom godine – navodi se u izveštaju.

Tabela –Izvor: Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019.godinu

U ovom izveštaju se ističe i da je najveće detektovano zagađenje arsena, nikla i kadmijuma registrovano u Boru gde su arsen i kadmijum prekoračili ciljne vrednosti (6 ng⁄m 3 i 5 ng⁄m 3 , respektivno) na svim mestima gde su vršena merenja. Navedeno je da se srednja godišnja vrednost koncentracija arsena kretala se od 10 ng⁄m3, na mernom mestu Bor-Krivelj, 115 ng⁄m3 na stanici Bor-Gradski park do 554 ng⁄m3 na mernom mestu Bor-Jugopetrol.

-Kadmijum je najveće srednje godišnje vrednosti koncentracija u Boru imao na mernom mestu Bor-Gradski park 12.5ng⁄m 3 , a najmanje na mernom mestu Bor-Krivelj 8ng⁄m 3 . Nikl je prekoračio ciljnu vrednost samo na mernom mestu Bor-Jugopetrol, 46ng⁄m 3 , što je bilo dvostruko više od propisane ciljne vrednosti 20ng⁄m 3 . Indikativna merenja u 2019. godini pokazala su da je najveći sadržaj olova bio u Boru, na stanici Bor-Jugopetrol 843 ng⁄m 3 što je više od granične vrednosti dok se na ostalim stanicama u Boru godišnja vrednost kretala od 53 ng⁄m 3 do 204 ng⁄m 3 . Maksimalne dnevne vrednosti olova veće od granične vrednosti zabeležene su jedino na stanicama Bor-Jugopetrol 6032,0 ng⁄m3 , Bor –Gradski park 1952,9 ng⁄m3 i Bor 1 2199,9 ng⁄m3. U 2019. godini srednje godišnje vrednosti arsena prema indikativnim merenjima u RM10 u Boru su prekoračile ciljnu vrednost i iznosile su 116.7ng⁄m 3 i 31.7ng⁄m3 na stanicama Bor1 i Bor2. Ovo su jedina merna mesta na kojima su zabeležena prekoračenja ciljne vrednosti za arsen dok na ostalim stanicama srednja godišnja vrednost indikativnih merenja nije prelazila 4.8 ng⁄m 3 . Ciljna vrednost kadmijuma, 5ng⁄m3 prekoračena je samo na mernom mestu u Boru, Bor1 i iznosila je 10.1ng⁄m 3 – ističe se u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019.godinu.

Tabela –Izvor: Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019.godinu

U susednom gradu Zaječaru industrijsko zagađenje poslednjih godina nije karakteristično za to mesto, ali se zato stalno prati i meri saobraćajno zagađenje kao i najkarakterističniji lokalni izvori zagađenja – od kućnih ložišta.Među najvećim dnevnim koncentracijama PM10 tokom 2019., kako se navodi u Godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha za 2019.godinu upravo je reč o Zaječaru gde je zabeleženo 515µg/m3.

Gordana Čomić, ministarska za ljudska prava i društveni dijalog izjavila je za nedeljnik „Timočke“ da Srbija definitivno opredeljena za zelenu agendu i da kada je reč o zaštiti životne sredine, istakla da na tom polju predstoji puno posla ali i nagovestila da će Srbija do 2030. godine doći do blizu nule zagađenja.

– Naše ministarstvo je zaduženo i za dijaloge o održivom razvoju Srbije. Lepota tog dijaloga je da u Strategiji održivog razvoja Srbije za 2030. godinu imamo nulu zagađenja vazduha, površinskih voda, nula voda bez prečišćivača otpadnih voda, nula zagađenja zemljišta, slivnim vodama, bujičnim vodama, đubrivima…Neophodno je da znamo šta ko treba da uradi do 2030., koliko će to koštati, ko će to da plati, kakvo ponašanje treba da menjamo, da bi životna sredina bila prijateljska za ljude, a i ljudi se isto tako odnosili prema njoj, i kako da potpuno primenimo dva suštinska zakona za čistu životnu sredinu a to su Zakon o sistemu zaštite žiotne sredine i Zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja životne sredine. Do svih nas je , da li ćemo uložiti i u gašenje malih ložišta na ugalj, na loš ogrev, da li ćemo obavezati sve one koji proizvode koji su nam potrebni, jer nama treba ekonomije, ali da proizvode čisto , da filtritraju ono što ide u vazduh i vode, to je veliki posao i biće uvek puno otpora, ali do 2030.godine mi ćemo doći do nešto blizu nule zagađenja –kazala je ministarka Gordana Čomić.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine – Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019.godinu

Projektni tim nedeljnika „Timočke“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *