Svečana promocija monografije o Specijalnoj Bolnici „Sokobanja” autorke novinarke Ljiljane Nikolić pod nazivom „Četrdeset godina na stazama zdravlja” održana je sinoć u zanimljivom i lepom ambijentu inhalatorijuma Amama u Centralnom gradskom parku. Promociji su prisustvovale mnoge zvanice, a pre svega sadašnji i nekadašnji radnici ove zdravstvene ustanove koji su se sa setom i radošću sećali nekih davnijih dana.
Program je vodila Jelena Lugonja dramski umetnik iz Niša, koja je goste pozdravila na specifičan način kao tetka Doka, lik iz „Zone Zamfirove”. Neke scene iz ekranizacije čuvenog romana Stevana Sremca snimane su upravo u Amamu.
Sve prisutne pozdravila je Vesna Milanović, direktorka Specijalne bolnice „Sokobanja”, koja je istakla da ova monografija obuhvata i značajne godišnjice za zdravstvo i kulturu ne samo Sokobanje već i Srbije, kao što su 185 godina od postavljanja prvog zvaničnog državnog banjskog lekara u Kneževini Srbiji i to u Sokobanji i 75 godina otkako je Ivo Andrić u vili „Bota” 1942. godine započeo roman „Na Drini ćuprija”.
‒ Radnici specijalne bolnice mogu da budu ponosni jer su ostvareni izvanredni rezultati u struci i u unapređenju sveukupne zdravstvene ponude. Za protekle četiri decenije ovde je lečeno više od pola miliona pacijenata i banjskih gostiju iz svih krajeva zemlje i inostranstva. O njima je brinulo i brine 90 lekara, šest doktora nauka, pet magistara, šest primarijusa i 69 specijalista. Bolnica je nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Očekujem da će ovo drugo dopunjeno izdanje monografije o našoj kući doprineti da saznate više ne samo o razvoju zdravstva i Specijalnoj bolnici, već i o životu ove kotline od 1833. godine do danas ‒ rekla je između ostalog direktorka Milanović.
Prisutni su mogli da vide i prilog Televizije Beograd o otvaranju bolnice iz 1978. godine.
Primarijus specijalista doktor Siniša Đorđević koji je bio direktor ove zdravstvene ustanove u periodu od 1994 godine do 2001. godine govorio je o lošem periodu Specijalne bolnice tokom 90-ih godina i velikoj borbi tadašnjeg rukovodstva i svih radnika da joj se vrati stari sjaj u čemu su i uspeli.
Doktor specijalista medicine Snežana Živanović, docent na Medicinskom fakultetu u Nišu i šef odseka pulmologije prvog pedijatrijskog odeljenja klinike za dečije interne bolesti, koja je na početku karijere radila u ovoj zdravstvenoj ustanovi vrlo emotivno pročitala je esej koji je napisala o Svetislavu Radivojeviću doktoru, medicinskih nauka koji je ostao u lepom sećanju mnogim pacijentima ali i kolegama.
O monografiji je govorila i recenzent profesor doktor specijalista medicine Ljiljana Marković-Denić koja je istakla da značajnu vrednost monografiji daje obilje kopija originalnih materijala i spisa iz bogate istorije Sokobanje i njenih prirodnih izvora, mnoštvo starih fotografija koje su sačuvale važne trenutke vremena od zaborava, ali i stil kojim je pisana.
– Pregledno i jasno kao laganom niti njene reči teku povezano vešto spajajući medicinske termine i nazive narodnih običaja – rekla je između ostalog doktorka Marković – Denić.
Autorka monografije Ljiljana Nikolić, iznela je zanimljivu tezu po kojoj je organizovani banjski turizam u Sokobanji i Srbiji počeo ranije od trenutno zvanično prihvaćenog datuma.Pozivajući se na podatke koje je otkrila u arhivama, istakla je da poručnik Lazarević iz Kragujevca nije bio prvi banjski gost sa uputom.
‒ Našla sam u Kragujevcu i u arhivu Srbije da je Filip Popović, vojno lice iz kragujevačkog garnizona, došao u Sokobanju na lečenje 1836, a doktor Đoka Novaković 1834. godine šalje knjazu Milošu pismo, sadržaj pisma je objavljeno i u monografiji, u kome obaveštava knjaza da je u Banji uspešno lečen trgovac iz Beograda, a uput je takođe stigao iz knjaz Miloševe kancelarije ‒ rekla je Nikolić.
Posebna vrednost monografije je što njen sadržaj ne čine samo napisi o nastanku i razvoju Specijalne bolnice već i ostala banjska dešavanja koja su povezana sa zdravstvom, bilo da se radi o kulturi ili o znamenitim gostima koji su se ovde lečili.
KOMENTARI