U poslednje vreme kod velikog broja dece, oko 30 odsto, se javlja zakasneli govorno jezički razvoj u velikoj meri zbog toga što se sa decom veoma malo razgovara. Deca moraju biti uključena u različite aktivnosti sa roditeljima o kojima sa decom treba razgovarati kako bi sticala različita iskustva i širila svoj vokabular. Da bi logopedski tretman bio adekvatan mora da se sprovodi individualno više puta nedeljno u zavisnosti od vrste i težine poremećaja, poručila je u intervjuu za nedeljnik „Timočke“ Milijana Božić, logoped u PU „Bambi“.
Šta je sve predviđeno planom i programom rada u pogledu rada sa decom?
– Na početku svake radne godine logoped utvrđuje govorno jezički status dece srednjih, starijih i pripremno-predškolskih grupa. Na osnovu ovih testiranja određuju se deca kojoj je neophodan hitan logopedski tretman. Tu uglavnom spadaju deca iz pripremnih predškolskih grupa kao i deca sa smetnjama u razvoju ukoliko nemaju logopedski tretman u nekoj drugoj ustanovi. Tokom ovih testiranja takođe se i identifikuju deca kojima je potrebna dodatna vaspitno-obrazovna podrška nakon čega im se u saradnji sa vaspitačima, medicinskim sestrama-vaspitačima i ostalim stručnim saradnicima izrađuje pedagoški profil i individualni vaspitno-obrazovni plan. Logoped u mlađim vaspitnim grupama radi preventivno-korektivne vežbe i vežbe logomotorike koje se baziraju na podsticanju i korekciji izgovora pojedinih glasova našeg jezika.
Prema poslednjim podacima 60 odsto dece u PU “Bambi” ima neki oblik govorne mane. Kako prepoznajete problem sa govorom kod dece i kod kog uzrasta se najviše javljaju ovakvi problemi?
– Postoje različite vrste govornih i jezičkih poremećaja kod dece od kojih svaki može biti različitog stepena težine. Neki od tih poremećaja se na mlađem uzrastu ne mogu smatrati patologijom već samo fiziološkom fazom u razvoju govora i/ili jezika. Logoped je tu da napravi ovu razliku i da proceni da li je detetu neophodan logopedski tretman. Svi smo svedoci porasta broja govornih i jezičkih poremećaja kod dece predškolskog uzrasta i uzroci su različiti. Teorijski, dete koje ima pet i po godina treba da govori kao odrastao čovek sa nešto siromašnijim rečnikom. To znači da treba da izgovara gramatički adekvatnu rečenicu sa svim pravilno izgovorenim glasovima. U praksi se, međutim, nekim glasovima daje malo više vremena da se razviju, ako njihov izgovor nije patološki.
U Hrvatskoj logoped sa svakim detetom radi 25 minuta. Kakva je situacija u PU Bambi?
– U našoj Ustanovi logoped radi grupne tretmane sa decom sličnih ili istih poremećaja. U grupi je obično dvoje ili troje dece, a tretman traje 30 minuta, dok se sa decom koja imaju smetnje u razvoju tretmani izvode individualno. Logoped se u velikoj meri oslanja na rad roditelja sa decom kod kuće jer je tretman jednom nedeljno nedovoljan i za najblaže poremećaje. Roditelji se obučavaju za rad kod kuće gde se izvode jednostavne vežbe po nalogu logopeda. Deca donose svesku u koju se upisuju vežbe koje mališani radi prvo sa logopedom, a zatim kući vežba sa roditeljima. Zbog toga je neophodno da roditelji svakodnevno izvode pomenute vežbe sa decom jer će u suprotnom napredak izostati.
Koji su najčešći problemi primećeni kod dece od jaslica do preškolskog programa koji borave u PU Bambi?
– Što se tiče jaslica uglavnom se kod dece primeti kasnije progovaranje što opet samo po sebi ne mora da znači neki poremećaj, ali može da bude razlog za pojačanu stimulaciju govorno-jezičkog razvoja. Tu opet moram da pomenem značaj roditeljskog rada sa decom. U poslednje vreme kod velikog broja dece, oko 30 odsto, se javlja zakasneli govorno jezički razvoj u velikoj meri, zbog toga što se sa decom veoma malo razgovara. Već sa prvom navršenom godinom života deca treba da izgovaraju prve reči, a dešava se da progovore tek sa tri godine. Deca moraju biti uključena u različite aktivnosti sa roditeljima o kojima sa decom treba razgovarati kako bi sticala različita iskustva i širila svoj vokabular. Puno vremena deca provode pred televizorom, telefonom, tabletom ili uz računar gledajući i slušajući razne sadržaje, a da pri tom niko od njih ne zahteva da govore i da se kreću. Motorički razvoj ima veliki uticaj na razvoj govora i jezika jer je i sam govor vrsta fine motorike. To za posledicu ima kasno progovaranje i propuštanje kritičnog perioda za razvoj različitih aspekata jezika što se teško može nadoknaditi. Sa druge strane kasno progovaranje može da bude samo simptom nekog ozbiljnijeg poremećaja kada je neophodno proceniti i ostale aspekte razvoja i uključiti u rad sa detetom i stručnjake drugih profila.
Zašto je važno na vreme započeti logopedski tretman?
– Što je dete mlađe, plastičnost njegovog mozga je veća pa je veća i mogućnost da se pogrešno naučeni obrasci brže i lakše isprave i da se prveniraju neki teži poremećaji. Ukoliko dete koje krene u školu nepravilno artikuliše neke glasove ili gramatički nepravilno izgovara rečenicu imaće teškoće u učenju čitanja i pisanja jer kako govori tako će i pisati. Sve to uzrokuje i socio-emocionalne smetnje kod deteta jer ono postaje svesno svog poremećaja- stidi se, ne želi da govori, biva odbačeno od strane vršnjaka itd.
Na oko 1000 mališana u PU “Bambi” koliko bi logopeda trebalo da radi kako bi se pružila adekvatna pomoć deci koja imaju smetnje u govoru?
– Da bi logopedski tretman bio adekvatan mora da se sprovodi individualno više puta nedeljno u zavisnosti od vrste i težine poremećaja. S druge strane, logoped u predškolskoj ustanovi treba da radi ne samo na korekciji poremećaja nego i na adekvatnoj stimulaciji govorno-jezičkog razvoja, na izradi individualnog vaspitno-obrazovnog plana deci kojoj je neophodna dodatna vaspitno- obrazovna podrška, a imaju određene govorno-jezičke poremećaje. Prema tome, po mom mišljenju trebalo bi da svaki objekat naše Ustanove ima po jednog logopeda.
Na koji način se rešavaju problemi?
– Kada govorimo o govornim i jezičkim poremećajima logoped uvek radi u saradnji sa roditeljima i ukoliko je neophodno sa direktorom i ostalim stručnim saradnicima-psihologom, pedagogom i stručnim saradnikom za fizičko vaspitanje. Nekada je dovoljno raditi vežbe kojima se koriguje govor deteta u saradnji sa roditeljima, dok je u nekim slučajevima kada su teži poremećaji u pitanju neophodno uključiti i ostale stručne saradnike. Tretman glasova uglavnom obuhvata postavljanje govornih organa za pravilnu artikulaciju glasa, uvežbavanje pravilno izgovorenog glasa u inicijalnom, finalnom i medijanom položaju u rečima, rečenicama, recitacijama, pričama i spontanom govoru. Kada se radi o nekim težim poremećajima koji uključuju i poremećaje motorike, pažnje, pamćenja i mišljenja neophodno je uključiti dete i u tretman defektologa- oligofrenopedagoga koga mi trenutno u Ustanovi nemamo, ali nam je prijem ovog kadra u planu.
Kako sarađujete sa direktorom PU i drugim saradnicima, a kako sa roditeljima?
– Saradnja sa direktorom i ostalim stručnim saradnicima osim u slučajevima gde je neophodno koordinisati aktivnosti u pružanju dodatne podrške deci, ogleda se i u poslovima koji se tiču realizacije godišnjeg plana rada Ustanove, stvaranju optimalnih uslova za vaspitno-obrazovni proces, konsultacija u pripremi i realizaciji sastanaka stručnih organa, aktiva i timova, konsultacije vezane za saradnju sa Školskom upravom, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa drugim obrazovnim, zdravstvenim i socijalnim ustanovama. Saradnja sa roditeljima ostvaruje se kroz individualne razgovore kao i kroz obaveštenja u svesci u kojoj se svakom detetu ponaosob pišu vežbe koje roditelji rade kod kuće sa svojom decom.
Da li su roditelji uključeni u proces donošenja nekih odluka i na koji način?
– U Ustanovi postoji i radi savetodavni organ- Savet roditelja. Njega čine predstavnici roditelja dece različitih vaspitnih grupa. Na sastancima ovog savetodavnog organa Ustanova obaveštava i upoznaje roditelje sa celokupnim radom Ustanove, dok roditelji donose odluke vezane za različita pitanja, daju svoje predloge, sugestije za rad sa decom. Kada se radi o problemima u pojedinačnim slučajevima, realizuju se sastanci u kojima učestvuju roditelji određenog deteta, direktora, stručnih saradnika,vaspitača ili medicinskih sestara- vaspitača na kojima se traži zajedničko rešenje za konkretan problem. Roditelji potpisuju i saglasnost da se deca izvode iz grupe radi obavljanja logopedskog tretmana, saglasnost da se deca slikaju za potrebe Ustanove itd.
Projekat „Sve je stalo samo deca rastu“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
KOMENTARI