Timočke

Praćenje rasta i razvoja dece u Predškolskoj ustanovi (PU) “Bambi” u Boru zasnovano je na timskom radu stručnih saradnika, vaspitača i medicinskih sestara-vaspitača. Ukoliko su timu stručnih radnika ustanove potrebne i dodatne mere podrške često i roditelji budu uključeni u prevazilaženje istih. S obzirom na to da je porodica gnezdo u kome deca stiču svoja prva životna iskustva, kao i mesto iz koga potiču svi problemi neophodno je veće povećanje pažnje  i edukacije vezane za ovu najznačajniju društvenu zajednicu, kaže u intervjuu za nedeljnik “Timočke”, Vesna Dumitrašković, psiholog u PU “Bambi”.

Koja je uloga stručnih saradnika u Predškolskoj ustanovi “Bambi“ i vaša konkretno uloga u „Bambiju“?

 – Uloga  stručnih saradnika  je da na osnovu savremenih teorijskih i praktičnih saznanja o detetu utiče na stvaranje uslova za podsticanje celokupnog razvoja dece predškolskog uzrasta. U saradnji sa  vaspitačima i medicinskim sestrama-vaspitačima, stručni saradnici kreiraju program rada sa decom u skladu sa ciljevima i zadacima programa vaspitno – obrazovnog  rada. Stručni saradnici učestvuju u izradi Godišnjeg plana rada Ustanove predlaganjem mera za unapređenje  rada iste u skladu sa potrebama dece i roditelja. Uloga psihologa u vrtiću je da svojim naučnim saznanjima iz oblasti psihologije  stvori adekvatnu klimu koja će stimulisati dečji razvoj. Zadatak psihologa je da zajedno sa ostalim stručnim saradnicima, vaspitačima i medicinskim sestrama – vaspitačima kreira vaspitno obrazovni rad, podstiče interakcijski odnos između dece i odraslih, istraživačkim radom učestvuje u unapređivanju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, sarađuje sa porodicom, osnovnim školama, lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad, Zdravstvenim centrom, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i sa drugim srodnim institucijama.

Koliko ima stručnih saradnika u PU „Bambi“ i kojih sve profila?

 -U PU „Bambi“ rade četiri stručna saradnika: logoped, stručni saradnik za fizičko vaspitanje, pedagog i psiholog.

Na koji sve način pratite dečji rast i razvoj?

-Dečji razvoj i napredovanje prati se uglavnom timski u saradnji sa vaspitačima i medicinskim sestrama – vaspitačima. Izradili smo i instrumente za praćenje dečjeg razvoja i napredovanja koji vaspitačima pomažu u planiranju aktivnosti sa decom. Stručni saradnici obilaze grupe i tom prilikom  identifikujemo decu kojoj je neophodan neki vid podrške i intenzivnije praćenje od strane stručnih saradnika.

Šta je sve predviđeno planom i programom rada u pogledu rada sa decom?

– Planom i programom rada Ustanove predviđeni su stalni i posebni i specijalizovani oblici vaspitno obrazovnog rada sa decom. U okviru stalnih oblika vaspitno obrazovnog rada spadaju celodnevni i poludnevni boravak  i rad sa decom na bolničkom lečenju. Celodnevni boravak obuhvata decu uzrasta od 12 meseci do 3 godine (tzv. jaslene grupe) i decu od 3 do 6,5 godina (vrtić). Poludnevnim boravkom obuhvaćena su deca od 5,5 do 6,5 godina u pripremnom predškolskom programu. Sa svakom grupom dece radi po jedan vaspitač, a rad u ovim grupama odvija se smenski, tj. jedne nedelje pre podne od 8:00 do 12:00 sati, a druge nedelje popodne od 14:00 do 18:00 sati. Rad sa decom na bolničkom lečenju predstavlja specifičan oblik vaspitno-obrazovnog rada, koji se organizuje u bolnici. Obavlja se po programu koji je modifikovan, s obzirom na uslove i specifičnosti u bolničkim prostorijama, zavisno od režima kućnog reda bolnice. Takođe, u planu je i razvojna grupa u kojoj bi se radilo sa decom sa smetnjama u razvoju, ali zbog nedostatka kadra (oligofrenopedagoga) ovaj oblik rada se trenutno ne realizuje. Što se tiče posebnih i specijalizovanih programa realizuje  se „Igraonica“ za decu od 3 do 5 godina koja nisu obuhvaćena ni jednim oblikom vaspitno-obrazovnog rada Predškolske ustanove „Bambi“. Cilj „Igraonice“ je socijalizacija dece, sticanje novih znanja i veština kroz igru i druženje sa decom i odraslima, kako i priprema za pripremni predškolski program i polazak u školu.  U okviru projekta pod nazivom „Zajedno do škole“  u dve pripremne grupe pri školi realizuju se radionice za decu iz socijalno ugroženih sredina uzrasta od 3 godine do polaska u školu. U okviru ovih oblika rada organizuju se i sportske aktivnosti za decu „Plešemo rastemo zdravo“ i „Sportska sekcija“ u popodnevnim satima, a koje ne ulaze u cenu vrtića.

Koji su najčešći problemi primećeni kod dece od jaslica do preškolskog programa koji borave u PU Bambi?

 – Ono sa čime se sve češće susrećemo jesu problemi u ponašanju dece koji prelaze granice dečjih nestašluka, takođe se tu javljaju i problemi u govoru (deca sve kasnije progovaraju), nedostatak pažnje, nedovoljno razvijena krupna i fina motorika.  U većini slučajeva, ako dete nema zdravstvenih poteškoća, problemi leže u porodici. Porodica je gnezdo u kome deca stiču svoja prva iskustva, a upravo ta prva iskustva su osnov za adekvatan rast i razvoj  deteta. Te naše „male ptiće“ pripremamo za život van gnezda, jer će ona vrlo brzo ojačati i razviti svoja krila ako ih u tome podržavamo. Kada odlete moraće sama da brinu o sebi, a brinuće onako kako smo ih tome naučili.  Ukoliko roditelji svoje slobodno vreme, kojeg nažalost sve manje imaju, ne provode sa svojom decom na kvalitetan način, deca neće biti dovoljno stimulisana i samim tim neće biti u mogućnosti da razviju svoje potencijale. Deci je potrebna nežnost, pažnja, igra, što više fizičkih aktivnosti ali i jasno postavljene granice šta smeju a šta ne, kao i doslednost u istim. Ako dete ne sputavamo u njihovoj volji da se sama hrane, oblače, obuvaju, peru zube i sl. ono će brže savladati obavljanje tih radnji i stvoriće pozitivnu sliku o sebi. Ukoliko ih sputavamo, deca će se povući i stvoriće negativnu sliku o sebi i imaće manjak samopouzdanja. Deca vole i da budu uključena u svakodnevne aktivnosti porodice i potrebno je podržavati ih u tome, ona tako uče, ponavljaju ono što mi radimo. Ono što je takođe jako važno jeste da je deci potrebna interakcija sa roditeljima, drugim odraslima i drugom decom kako bi mogla da razviju svoje socijalne veštine. Igranje igrica, gledanje crtanih filmova i neprilagođenog programa za dečji uzrast ne donosi nikakvu dobit deci, donosi samo malo mira i tišine  roditeljima.  Nekada je i to u redu, ali kontrolisano. Ako vreme koje provodimo sa decom nije kvalitetno (nije puno ljubavi, nežnosti, podrške, nema razgovora, maštanja, igranja, crtanja, čitanja priča, smejanja, šetnje, davanja odgovora na bezbroj dečjih pitanja,… kao i jasno postavljenih granica i doslednost u istim), roditelji i deca će upasti u haotičnu šemu ponašanja odakle im je teško da se izvuku. A upravo to za posledicu ima problem u ponašanju, emocijama, pažnji, govoru, a kasnije i u učenju. Što je dete starije a neadekvatna šema ponašanja duže prisutnija u porodici, posledice se teže otklanjaju. Deca koja su na mlađim uzrastima uključena u vaspitno obrazovni sistem budu i  usmeravana na adekvatan način, naravno poštujući njihovu individualnost i kapacitete dece i roditelja.

Na koji način se rešavaju problemi?

 – Za rešavanje problema koji se javljaju kod dece pre svega nam je potrebna saradnja sa roditeljima, bilo da se radi o odvikavanju od pelena, problema u ponašanju ili smetnjama u razvoju kod deteta. Kao što sam već napomenula, porodica je osnov i na predškolskom uzrastu roditelji su  jedna od glavnih figura u detetovom životu od kojih ono uči. Ukoliko procenimo da nemamo saradnju sa roditeljima ili ne možemo da pružimo adekvatnu pomoć, upućujemo roditelje u ustanove višeg nivoa. Trenutno je aktuelan problem adaptacije dece na vrtić. Deca koja se do sada nisu odvajala od roditelja burno reaguju i kad im se spomene vrtić. Naš posao je da ohrabrimo roditelje i da im objasnim da je to sasvim normalna reakcija deteta prilikom adaptacije na vrtić. I roditelji isto reaguju na adaptaciju, prati ih osecaj krivice što su ostavili dete iako je ono adekvatno zbrinuto. Ako u saradnji sa vaspitačima i medicinskim sestrama-vaspitačima procenimo da detetu ne prija tako nagla promena, onda pozovemo roditelje na razgovor i zajedno napravimo plan adaptacije.

Kako sarađujete sa direktorom PU i drugim saradnicima, a kako sa roditeljima?

 – Sva bitna pitanja rešavaju se timski. Do sada nisamo imali problema oko saradnje, a direktor se, u skladu sa mogućnostima, maksimalno trudi da nam obezbedi adekvatne uslove za rad.

Da li su roditelji uključeni u proces donošenja nekih odluka i na koji način, i koliko je važan taj timski rad za dobrobit mališana ?

 – Već sam napomenula koliko je bitan timski rad sa roditeljima. Mi se trudimo da roditelje što više uključimo i otvoreni smo za saradnju. Postoji Savet roditelja,  gde se roditelji upoznaju sa Planom rada Ustanove, kao i izveštajima. Uključujemo i predstavnike iz redova roditelja u naše aktive i timove.

Projekat „Sve je stalo samo deca rastu“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Bora. „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.